Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   bg Минало време 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [осемдесет и три]

83 [osemdeset i tri]

Минало време 3

[Minalo vreme 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
telefonirati з--н--/ -б-ж-ам -е---------о-а з---- / о------ с- п- т------- з-ъ-я / о-а-д-м с- п- т-л-ф-н- ------------------------------ звъня / обаждам се по телефона 0
z----a -----z-da--se-po -e-ef--a z----- / o------- s- p- t------- z-y-y- / o-a-h-a- s- p- t-l-f-n- -------------------------------- zvynya / obazhdam se po telefona
Ja sam telefonirao / telefonirala. Аз--в--я- -о--еле----. А- з----- п- т-------- А- з-ъ-я- п- т-л-ф-н-. ---------------------- Аз звънях по телефона. 0
Az--v--ya-h po t----o--. A- z------- p- t-------- A- z-y-y-k- p- t-l-f-n-. ------------------------ Az zvynyakh po telefona.
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. Г---рих п- те--фон- п-е- ц-ло-о -р-м-. Г------ п- т------- п--- ц----- в----- Г-в-р-х п- т-л-ф-н- п-е- ц-л-т- в-е-е- -------------------------------------- Говорих по телефона през цялото време. 0
Gov---kh--o -e--fo-a----z t--a-----vrem-. G------- p- t------- p--- t------- v----- G-v-r-k- p- t-l-f-n- p-e- t-y-l-t- v-e-e- ----------------------------------------- Govorikh po telefona prez tsyaloto vreme.
pitati П-т-м П---- П-т-м ----- Питам 0
P---m P---- P-t-m ----- Pitam
Ja sam pitao / pitala. А--пита-. А- п----- А- п-т-х- --------- Аз питах. 0
Az-----k-. A- p------ A- p-t-k-. ---------- Az pitakh.
Ja sam uvijek pitao / pitala. А- п-----нно п--а-. А- п-------- п----- А- п-с-о-н-о п-т-х- ------------------- Аз постоянно питах. 0
Az pos--y--no pi----. A- p--------- p------ A- p-s-o-a-n- p-t-k-. --------------------- Az postoyanno pitakh.
ispričati Р--каз-ам Р-------- Р-з-а-в-м --------- Разказвам 0
R--k-zv-m R-------- R-z-a-v-m --------- Razkazvam
Ja sam ispričao / ispričala. Аз --з---ва-. А- р--------- А- р-з-а-в-х- ------------- Аз разказвах. 0
Az-r-zk-z-akh. A- r---------- A- r-z-a-v-k-. -------------- Az razkazvakh.
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. Аз-раз-а--- ц-лат---стор-я. А- р------- ц----- и------- А- р-з-а-а- ц-л-т- и-т-р-я- --------------------------- Аз разказах цялата история. 0
A- ----az----t---lata i----iy-. A- r-------- t------- i-------- A- r-z-a-a-h t-y-l-t- i-t-r-y-. ------------------------------- Az razkazakh tsyalata istoriya.
učiti Уча У-- У-а --- Уча 0
U--a U--- U-h- ---- Ucha
Ja sam učio / učila. А- --и-. А- у---- А- у-и-. -------- Аз учих. 0
Az -c--k-. A- u------ A- u-h-k-. ---------- Az uchikh.
Ja sam učio / učila cijelo veče. Аз у--- ця-а ве-е-. А- у--- ц--- в----- А- у-и- ц-л- в-ч-р- ------------------- Аз учих цяла вечер. 0
A- -c-i-- -s-ala v--h--. A- u----- t----- v------ A- u-h-k- t-y-l- v-c-e-. ------------------------ Az uchikh tsyala vecher.
raditi Раб-тя Р----- Р-б-т- ------ Работя 0
Rab---a R------ R-b-t-a ------- Rabotya
Ja sam radio / radila. Аз -а-отих. А- р------- А- р-б-т-х- ----------- Аз работих. 0
Az r---ti-h. A- r-------- A- r-b-t-k-. ------------ Az rabotikh.
Ja sam radio / radila cijeli dan. Аз-р---ти- ц-- ---. А- р------ ц-- д--- А- р-б-т-х ц-л д-н- ------------------- Аз работих цял ден. 0
Az-ra--t--h ts-------. A- r------- t---- d--- A- r-b-t-k- t-y-l d-n- ---------------------- Az rabotikh tsyal den.
jesti -м Я- Я- -- Ям 0
Yam Y-- Y-m --- Yam
Ja sam jeo / jela. А---д--. А- я---- А- я-о-. -------- Аз ядох. 0
Az -ad-k-. A- y------ A- y-d-k-. ---------- Az yadokh.
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. А---зядох-в---ка----р--а. А- и----- в------- х----- А- и-я-о- в-и-к-т- х-а-а- ------------------------- Аз изядох всичката храна. 0
Az---y----h --------a----an-. A- i------- v-------- k------ A- i-y-d-k- v-i-h-a-a k-r-n-. ----------------------------- Az izyadokh vsichkata khrana.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!