Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   fi Kysymyksiä – menneisyysmuoto 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [kahdeksankymmentäkuusi]

Kysymyksiä – menneisyysmuoto 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
Koju kravatu si nosio? M--ä ----io-- -in- --e- ---ä--t y-läsi? M--- s------- s--- o--- p------ y------ M-t- s-l-i-t- s-n- o-e- p-t-n-t y-l-s-? --------------------------------------- Mitä solmiota sinä olet pitänyt ylläsi? 0
Koji auto si kupio / kupila? Min---auto-----ä-o-et-os-a---? M---- a---- s--- o--- o------- M-n-ä a-t-n s-n- o-e- o-t-n-t- ------------------------------ Minkä auton sinä olet ostanut? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? M-n-ä-le---- -inä -l----il-n-u-? M---- l----- s--- o--- t-------- M-n-ä l-h-e- s-n- o-e- t-l-n-u-? -------------------------------- Minkä lehden sinä olet tilannut? 0
Koga ste vidjeli? K--e- te -le--e ---n-e-? K---- t- o----- n------- K-n-t t- o-e-t- n-h-e-t- ------------------------ Kenet te olette nähneet? 0
Koga ste sreli? Ke----te-o--t-e-t---nneet? K---- t- o----- t--------- K-n-t t- o-e-t- t-v-n-e-t- -------------------------- Kenet te olette tavanneet? 0
Koga ste prepoznali? K-net-te o-et-e t--ni-tan--t? K---- t- o----- t------------ K-n-t t- o-e-t- t-n-i-t-n-e-? ----------------------------- Kenet te olette tunnistaneet? 0
Kada ste ustali? M--loi--t--o-et-e nou-s-et-y---? M------ t- o----- n------- y---- M-l-o-n t- o-e-t- n-u-s-e- y-ö-? -------------------------------- Milloin te olette nousseet ylös? 0
Kada ste počeli? M-l--in -e--l-----alo-ttaneet? M------ t- o----- a----------- M-l-o-n t- o-e-t- a-o-t-a-e-t- ------------------------------ Milloin te olette aloittaneet? 0
Kada ste prestali? Mi-l---------e----lo-e----e--? M------ t- o----- l----------- M-l-o-n t- o-e-t- l-p-t-a-e-t- ------------------------------ Milloin te olette lopettaneet? 0
Zašto ste se probudili? Mi-s- -e -le-te-herä---e-? M---- t- o----- h--------- M-k-i t- o-e-t- h-r-n-e-t- -------------------------- Miksi te olette heränneet? 0
Zašto ste postali učitelj? M-ks--t- --e--e r----ne---o-----jak--? M---- t- o----- r-------- o----------- M-k-i t- o-e-t- r-h-y-e-t o-e-t-j-k-i- -------------------------------------- Miksi te olette ryhtyneet opettajaksi? 0
Zašto ste uzeli taksi? Mik---t---ti--e---ksin? M---- t- o----- t------ M-k-i t- o-i-t- t-k-i-? ----------------------- Miksi te otitte taksin? 0
Odakle ste došli? M--tä-te olette--u---e-? M---- t- o----- t------- M-s-ä t- o-e-t- t-l-e-t- ------------------------ Mistä te olette tulleet? 0
Gdje ste išli? Mi-n- te ----t----nne--? M---- t- o----- m------- M-n-e t- o-e-t- m-n-e-t- ------------------------ Minne te olette menneet? 0
Gdje ste bili? M--s- -e -let-e-o-l-e-? M---- t- o----- o------ M-s-ä t- o-e-t- o-l-e-? ----------------------- Missä te olette olleet? 0
Kome si pomogao / pomogla? K-t--sin- o-----utt-n--? K--- s--- o--- a-------- K-t- s-n- o-e- a-t-a-u-? ------------------------ Ketä sinä olet auttanut? 0
Kome si pisao / pisala? Kenelle si-ä----t kir--itt-n--? K------ s--- o--- k------------ K-n-l-e s-n- o-e- k-r-o-t-a-u-? ------------------------------- Kenelle sinä olet kirjoittanut? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? Ken--l- s-n----et-va-ta----? K------ s--- o--- v--------- K-n-l-e s-n- o-e- v-s-a-n-t- ---------------------------- Kenelle sinä olet vastannut? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...