Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   lt Klausimai — praeitis 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [aštuoniasdešimt šeši]

Klausimai — praeitis 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Koju kravatu si nosio? K-kį k-klar--št- ---) --š-jai? K--- k---------- (--- r------- K-k- k-k-a-a-š-į (-u- r-š-j-i- ------------------------------ Kokį kaklaraištį (tu) ryšėjai? 0
Koji auto si kupio / kupila? K-kį--uto-obilį --u)--ir--i? K--- a--------- (--- p------ K-k- a-t-m-b-l- (-u- p-r-a-? ---------------------------- Kokį automobilį (tu) pirkai? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Kok- l-ik-a--į -tu--u--i---n--e--v-i? K--- l-------- (--- u---------------- K-k- l-i-r-š-į (-u- u-s-p-e-u-e-a-a-? ------------------------------------- Kokį laikraštį (tu) užsiprenumeravai? 0
Koga ste vidjeli? K- (--s)---m-t--e? K- (---- p-------- K- (-ū-) p-m-t-t-? ------------------ Ką (jūs) pamatėte? 0
Koga ste sreli? Ką---ū-) su-i--t-? K- (---- s-------- K- (-ū-) s-t-k-t-? ------------------ Ką (jūs) sutikote? 0
Koga ste prepoznali? Ką-(-ū-) -t-a--not-? K- (---- a---------- K- (-ū-) a-p-ž-n-t-? -------------------- Ką (jūs) atpažinote? 0
Kada ste ustali? Ka-a-(j--) -tsi-ėlėt-? K--- (---- a---------- K-d- (-ū-) a-s-k-l-t-? ---------------------- Kada (jūs) atsikėlėte? 0
Kada ste počeli? Ka-a-(jūs- prad-jote? K--- (---- p--------- K-d- (-ū-) p-a-ė-o-e- --------------------- Kada (jūs) pradėjote? 0
Kada ste prestali? Ka-a--j--- -i---t-s-- nu-t--o--? K--- (---- l------- / n--------- K-d- (-ū-) l-o-ė-ė- / n-s-o-o-e- -------------------------------- Kada (jūs) liovėtės / nustojote? 0
Zašto ste se probudili? K---l--jū------ibudo-e? K---- (---- a---------- K-d-l (-ū-) a-s-b-d-t-? ----------------------- Kodėl (jūs) atsibudote? 0
Zašto ste postali učitelj? Kod---(---- ---o-e-mo-ytoju? K---- (---- t----- m-------- K-d-l (-ū-) t-p-t- m-k-t-j-? ---------------------------- Kodėl (jūs) tapote mokytoju? 0
Zašto ste uzeli taksi? Kodė--(-ūs- -a--avot--t-ksi? K---- (---- v-------- t----- K-d-l (-ū-) v-ž-a-o-e t-k-i- ---------------------------- Kodėl (jūs) važiavote taksi? 0
Odakle ste došli? Iš ------ū-)-atė-o-e-- at--k---? I- k-- (---- a------ / a-------- I- k-r (-ū-) a-ė-o-e / a-v-k-t-? -------------------------------- Iš kur (jūs) atėjote / atvykote? 0
Gdje ste išli? Kur (-ūs----ė-ot-? K-- (---- n------- K-r (-ū-) n-ė-o-e- ------------------ Kur (jūs) nuėjote? 0
Gdje ste bili? K-- ---s)-b--ote? K-- (---- b------ K-r (-ū-) b-v-t-? ----------------- Kur (jūs) buvote? 0
Kome si pomogao / pomogla? K-- (tu- pa--j--? K-- (--- p------- K-m (-u- p-d-j-i- ----------------- Kam (tu) padėjai? 0
Kome si pisao / pisala? Kam -tu- p-ra-e-? K-- (--- p------- K-m (-u- p-r-š-i- ----------------- Kam (tu) parašei? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? K---(----atsa--i? K-- (--- a------- K-m (-u- a-s-k-i- ----------------- Kam (tu) atsakei? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...