Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   zh 问题–过去时2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86[八十六]

86 [Bāshíliù]

问题–过去时2

[wèntí – guòqù shí 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
Koju kravatu si nosio? 你------ -条-领带 ？ 你 带-- 是 哪- 领- ？ 你 带-的 是 哪- 领- ？ --------------- 你 带过的 是 哪条 领带 ？ 0
n- ----u- de sh- n- t-á---ǐ-----? n- d----- d- s-- n- t--- l------- n- d-i-u- d- s-ì n- t-á- l-n-d-i- --------------------------------- nǐ dàiguò de shì nǎ tiáo lǐngdài?
Koji auto si kupio / kupila? 你 买- - 哪辆-- ？ 你 买- 是 哪- 车 ？ 你 买- 是 哪- 车 ？ ------------- 你 买的 是 哪辆 车 ？ 0
Nǐ -ǎ---- s-ì nǎ-li-----h-? N- m-- d- s-- n- l---- c--- N- m-i d- s-ì n- l-à-g c-ē- --------------------------- Nǐ mǎi de shì nǎ liàng chē?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? 你----哪- -- ？ 你 订- 哪- 报- ？ 你 订- 哪- 报- ？ ------------ 你 订过 哪份 报纸 ？ 0
Nǐ d--gg-ò nǎ---n -à---ǐ? N- d------ n- f-- b------ N- d-n-g-ò n- f-n b-o-h-? ------------------------- Nǐ dìngguò nǎ fèn bàozhǐ?
Koga ste vidjeli? 您-看见 谁了 ？ 您 看- 谁- ？ 您 看- 谁- ？ --------- 您 看见 谁了 ？ 0
N-- k-n--à--s-uí--? N-- k------ s------ N-n k-n-i-n s-u-l-? ------------------- Nín kànjiàn shuíle?
Koga ste sreli? 您 - - 见-面---？ 您 和 谁 见-- 了 ？ 您 和 谁 见-面 了 ？ ------------- 您 和 谁 见过面 了 ？ 0
Ní---é-shuí j-à---ò -iànl-? N-- h- s--- j------ m------ N-n h- s-u- j-à-g-ò m-à-l-? --------------------------- Nín hé shuí jiànguò miànle?
Koga ste prepoznali? 您-认出---了 ？ 您 认- 谁 了 ？ 您 认- 谁 了 ？ ---------- 您 认出 谁 了 ？ 0
Ní- r-----ū s-uíl-? N-- r-- c-- s------ N-n r-n c-ū s-u-l-? ------------------- Nín rèn chū shuíle?
Kada ste ustali? 您 -么 时候-起-的-？ 您 什- 时- 起-- ？ 您 什- 时- 起-的 ？ ------------- 您 什么 时候 起床的 ？ 0
Ní- s-é-m- s-í--u-qǐc---n----? N-- s----- s----- q------- d-- N-n s-é-m- s-í-ò- q-c-u-n- d-? ------------------------------ Nín shénme shíhòu qǐchuáng de?
Kada ste počeli? 您 什---候 --的-？ 您 什- 时- 开-- ？ 您 什- 时- 开-的 ？ ------------- 您 什么 时候 开始的 ？ 0
N----h--m- ----òu -ā-shǐ -e? N-- s----- s----- k----- d-- N-n s-é-m- s-í-ò- k-i-h- d-? ---------------------------- Nín shénme shíhòu kāishǐ de?
Kada ste prestali? 您 -么 时- --的-？ 您 什- 时- 停-- ？ 您 什- 时- 停-的 ？ ------------- 您 什么 时候 停止的 ？ 0
N----h--me-s-í--u t--gz-----? N-- s----- s----- t------ d-- N-n s-é-m- s-í-ò- t-n-z-ǐ d-? ----------------------------- Nín shénme shíhòu tíngzhǐ de?
Zašto ste se probudili? 您-为---醒-- ？ 您 为-- 醒 了 ？ 您 为-么 醒 了 ？ ----------- 您 为什么 醒 了 ？ 0
Nín-wè--hé-- xǐn-l-? N-- w------- x------ N-n w-i-h-m- x-n-l-? -------------------- Nín wèishéme xǐngle?
Zašto ste postali učitelj? 您 为什- 当了 -师-？ 您 为-- 当- 教- ？ 您 为-么 当- 教- ？ ------------- 您 为什么 当了 教师 ？ 0
N-n w---h-me-dā-gl- j--o---? N-- w------- d----- j------- N-n w-i-h-m- d-n-l- j-à-s-ī- ---------------------------- Nín wèishéme dāngle jiàoshī?
Zašto ste uzeli taksi? 您 为什-------车 ？ 您 为-- 坐- 出-- ？ 您 为-么 坐- 出-车 ？ -------------- 您 为什么 坐了 出租车 ？ 0
Nín-w-ish-m- z-òle chū-- c--? N-- w------- z---- c---- c--- N-n w-i-h-m- z-ò-e c-ū-ū c-ē- ----------------------------- Nín wèishéme zuòle chūzū chē?
Odakle ste došli? 您 -哪里 -的-？ 您 从-- 来- ？ 您 从-里 来- ？ ---------- 您 从哪里 来的 ？ 0
Nín c------l- l-i-d-? N-- c--- n--- l-- d-- N-n c-n- n-l- l-i d-? --------------------- Nín cóng nǎlǐ lái de?
Gdje ste išli? 您 去哪里-了 ？ 您 去-- 了 ？ 您 去-里 了 ？ --------- 您 去哪里 了 ？ 0
N-n -ù nǎ-ǐ-le? N-- q- n--- l-- N-n q- n-l- l-? --------------- Nín qù nǎlǐ le?
Gdje ste bili? 您 -了--儿 ？ 您 去- 哪- ？ 您 去- 哪- ？ --------- 您 去了 哪儿 ？ 0
Nín q----nǎ---? N-- q--- n----- N-n q-l- n-'-r- --------------- Nín qùle nǎ'er?
Kome si pomogao / pomogla? 你 帮谁 - ？ 你 帮- 了 ？ 你 帮- 了 ？ -------- 你 帮谁 了 ？ 0
N- bān------le? N- b--- s------ N- b-n- s-u-l-? --------------- Nǐ bāng shuíle?
Kome si pisao / pisala? 你 -谁 -- --？ 你 给- 写- 了 ？ 你 给- 写- 了 ？ ----------- 你 给谁 写信 了 ？ 0
N--g----h-í-x-ě-xìnle? N- g-- s--- x-- x----- N- g-i s-u- x-ě x-n-e- ---------------------- Nǐ gěi shuí xiě xìnle?
Kome si odgovorio / odgovorila? 你 -答-谁---？ 你 回- 谁 了 ？ 你 回- 谁 了 ？ ---------- 你 回答 谁 了 ？ 0
N- hu--- shu-l-? N- h---- s------ N- h-í-á s-u-l-? ---------------- Nǐ huídá shuíle?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...