Knjiga fraza

bs Veznici 1   »   ru Союзы 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Veznici 1

94 [девяносто четыре]

94 [devyanosto chetyre]

Союзы 1

[Soyuzy 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ruski Igra Više
Čekaj dok kiša ne prestane. Под-ж--,-п-ка д--д--про-дёт. П------- п--- д---- п------- П-д-ж-и- п-к- д-ж-ь п-о-д-т- ---------------------------- Подожди, пока дождь пройдёт. 0
P---z-d-,--ok--doz----p-oydët. P-------- p--- d----- p------- P-d-z-d-, p-k- d-z-d- p-o-d-t- ------------------------------ Podozhdi, poka dozhdʹ proydët.
Čekaj dok završim. П-д---и- пок-----ри-от-вл-с-. П------- п--- я п------------ П-д-ж-и- п-к- я п-и-о-о-л-с-. ----------------------------- Подожди, пока я приготовлюсь. 0
Po--z-d----o-a-ya-pri-o--vl-us-. P-------- p--- y- p------------- P-d-z-d-, p-k- y- p-i-o-o-l-u-ʹ- -------------------------------- Podozhdi, poka ya prigotovlyusʹ.
Čekaj dok se on ne vrati. По--ж--, --ка ---в--н--ся. П------- п--- о- в-------- П-д-ж-и- п-к- о- в-р-ё-с-. -------------------------- Подожди, пока он вернётся. 0
P-doz--i--po-a-on---rn---y-. P-------- p--- o- v--------- P-d-z-d-, p-k- o- v-r-ë-s-a- ---------------------------- Podozhdi, poka on vernëtsya.
Ja čekam dok mi se kosa ne osuši. Я -ду- -ока --и-в-лосы-в-сохнут. Я ж--- п--- м-- в----- в-------- Я ж-у- п-к- м-и в-л-с- в-с-х-у-. -------------------------------- Я жду, пока мои волосы высохнут. 0
Y- zh-u- --ka--oi ---os--v---k-nut. Y- z---- p--- m-- v----- v--------- Y- z-d-, p-k- m-i v-l-s- v-s-k-n-t- ----------------------------------- Ya zhdu, poka moi volosy vysokhnut.
Ja čekam dok se film ne završi. Я----- --к----л-м -а-он---ся. Я ж--- п--- ф---- з---------- Я ж-у- п-к- ф-л-м з-к-н-и-с-. ----------------------------- Я жду, пока фильм закончится. 0
Y--z-du,-p-ka--i-ʹ- zak-nc-itsya. Y- z---- p--- f---- z------------ Y- z-d-, p-k- f-l-m z-k-n-h-t-y-. --------------------------------- Ya zhdu, poka filʹm zakonchitsya.
Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno. Я жду-----а-с-----о- -та-е- -елё---. Я ж--- п--- с------- с----- з------- Я ж-у- п-к- с-е-о-о- с-а-е- з-л-н-м- ------------------------------------ Я жду, пока светофор станет зелёным. 0
Y- ---u- -o-a---e----- st--e----l-n--. Y- z---- p--- s------- s----- z------- Y- z-d-, p-k- s-e-o-o- s-a-e- z-l-n-m- -------------------------------------- Ya zhdu, poka svetofor stanet zelënym.
Kada putuješ na godišnji odmor? Ко-да--ы--де-ь в о---с-? К---- т- е---- в о------ К-г-а т- е-е-ь в о-п-с-? ------------------------ Когда ты едешь в отпуск? 0
K-g-a--y----es-ʹ-v ---usk? K---- t- y------ v o------ K-g-a t- y-d-s-ʹ v o-p-s-? -------------------------- Kogda ty yedeshʹ v otpusk?
Još prije ljetnog raspusta? Ещё-до -е-н---к--ик--? Е-- д- л----- к------- Е-ё д- л-т-и- к-н-к-л- ---------------------- Ещё до летних каникул? 0
Y-shc----- l--nik--ka--kul? Y------ d- l------ k------- Y-s-c-ë d- l-t-i-h k-n-k-l- --------------------------- Yeshchë do letnikh kanikul?
Da, još prije nego počne ljetni raspust. Да- п-р-д н-ч--о- -ет--- кани---. Д-- п---- н------ л----- к------- Д-, п-р-д н-ч-л-м л-т-и- к-н-к-л- --------------------------------- Да, перед началом летних каникул. 0
Da- pe--- -ac-a-om--e--i-h---n----. D-- p---- n------- l------ k------- D-, p-r-d n-c-a-o- l-t-i-h k-n-k-l- ----------------------------------- Da, pered nachalom letnikh kanikul.
Popravi krov, prije nego što počne zima. Почи-- к-ыш-,--ок- -и-а------ч--а--. П----- к----- п--- з--- н- н-------- П-ч-н- к-ы-у- п-к- з-м- н- н-ч-л-с-. ------------------------------------ Почини крышу, пока зима не началась. 0
Pochini---ysh-,---k- ---a-n- na-halas-. P------ k------ p--- z--- n- n--------- P-c-i-i k-y-h-, p-k- z-m- n- n-c-a-a-ʹ- --------------------------------------- Pochini kryshu, poka zima ne nachalasʹ.
Operi ruke, prije nego što sjedneš za sto. Пом---р-к- п-ред те-, к-к -адить-я -а--то-. П---- р--- п---- т--- к-- с------- з- с---- П-м-й р-к- п-р-д т-м- к-к с-д-т-с- з- с-о-. ------------------------------------------- Помой руки перед тем, как садиться за стол. 0
P---y--u-i-p--ed tem,-kak sa-it---a----s-o-. P---- r--- p---- t--- k-- s-------- z- s---- P-m-y r-k- p-r-d t-m- k-k s-d-t-s-a z- s-o-. -------------------------------------------- Pomoy ruki pered tem, kak saditʹsya za stol.
Zatvori prozor, prije nego što izađeš. Закр---о-н------д---о-ом. З----- о--- п---- у------ З-к-о- о-н- п-р-д у-о-о-. ------------------------- Закрой окно перед уходом. 0
Za--o--o-no -e-----kh-do-. Z----- o--- p---- u------- Z-k-o- o-n- p-r-d u-h-d-m- -------------------------- Zakroy okno pered ukhodom.
Kada ćeš doći kući? Ко-да т---е---шься --мо-? К---- т- в-------- д----- К-г-а т- в-р-ё-ь-я д-м-й- ------------------------- Когда ты вернёшься домой? 0
K-g---ty--ernë--ʹs-a-d----? K---- t- v---------- d----- K-g-a t- v-r-ë-h-s-a d-m-y- --------------------------- Kogda ty vernëshʹsya domoy?
Nakon nastave? П--ле-за-я---? П---- з------- П-с-е з-н-т-й- -------------- После занятий? 0
P-s---zany-tiy? P---- z-------- P-s-e z-n-a-i-? --------------- Posle zanyatiy?
Da, nakon što se nastava završi. Да, --г-а-з-нятия--а-онч--ся. Д-- к---- з------ з---------- Д-, к-г-а з-н-т-я з-к-н-а-с-. ----------------------------- Да, когда занятия закончатся. 0
Da,---g-- -any-t-ya-zakon-ha----. D-- k---- z-------- z------------ D-, k-g-a z-n-a-i-a z-k-n-h-t-y-. --------------------------------- Da, kogda zanyatiya zakonchatsya.
Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi. Пос-е -е-ч---ног--с-уч-- он--о-ь---н- м-г---бо-ат-. П---- н---------- с----- о- б----- н- м-- р-------- П-с-е н-с-а-т-о-о с-у-а- о- б-л-ш- н- м-г р-б-т-т-. --------------------------------------------------- После несчастного случая он больше не мог работать. 0
P-s-e-----has--og- s-uch--a--- b-lʹs--------g--ab--atʹ. P---- n----------- s------- o- b------ n- m-- r-------- P-s-e n-s-h-s-n-g- s-u-h-y- o- b-l-s-e n- m-g r-b-t-t-. ------------------------------------------------------- Posle neschastnogo sluchaya on bolʹshe ne mog rabotatʹ.
Nakon što je izgubio posao, on je otišao u Ameriku. П-с-- тог-- как-о- п-терял работу,--- п--х-- в -м-р-ку. П---- т---- к-- о- п------ р------ о- п----- в А------- П-с-е т-г-, к-к о- п-т-р-л р-б-т-, о- п-е-а- в А-е-и-у- ------------------------------------------------------- После того, как он потерял работу, он поехал в Америку. 0
P-sle-to-o,--a--on---t----l---b-tu, on--o---hal --A--riku. P---- t---- k-- o- p------- r------ o- p------- v A------- P-s-e t-g-, k-k o- p-t-r-a- r-b-t-, o- p-y-k-a- v A-e-i-u- ---------------------------------------------------------- Posle togo, kak on poteryal rabotu, on poyekhal v Ameriku.
Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio. П-с-е того---ак--- пе---ха- в --ер--у, он-разб-га-ел. П---- т---- к-- о- п------- в А------- о- р---------- П-с-е т-г-, к-к о- п-р-е-а- в А-е-и-у- о- р-з-о-а-е-. ----------------------------------------------------- После того, как он переехал в Америку, он разбогател. 0
Po-----og-- ka- -n---r---k-a- v Ameri--,-o---a--og----. P---- t---- k-- o- p--------- v A------- o- r---------- P-s-e t-g-, k-k o- p-r-y-k-a- v A-e-i-u- o- r-z-o-a-e-. ------------------------------------------------------- Posle togo, kak on pereyekhal v Ameriku, on razbogatel.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kako učiti dva jezika istovremeno

Strani jezici su u današnje vrijeme sve važniji. Mnogi ljudi uče strani jezik. Na svijetu postoji puno zanimljivih jezika. Stoga mnogi ljudi uče više jezika istovremeno. Za djecu koja odrastaju u dvojezičnom okruženju to ne predstavlja nikakav problem. Njihov mozak uči oba jezika automatski. Kad porastu, znaju šta pripada kojem jeziku. Dvojezičari poznaju karakteristična obilježja oba jezika. Kod odraslih je to drugačije. Oni ne mogu tako lako naučiti dva jezika paralelno. Ko uči dva jezika istovremeno, mora na umu imati određena pravila. Prvo, važno je da se oba jezika međusobno uporede. Jezici koji spadaju u istu porodicu su često vrlo slični. To može dovesti do brkanja. Stoga je bitno oba jezika pažljivo analizirati. Možete, na primjer, napraviti listu. Tamo možete zabilježiti sličnosti i razlike. Na taj je način mozak prisiljen da se intenzivno pozabavi s oba jezika. Mozak će zapamtiti posebnosti dvaju jezika. Učenik bi za svaki jezik trebao odabrati posebnu boju i direktorij. Na taj se način jezici jasno mogu odvojiti jedan od drugog. Situacija je drugačija kad se uče jezici koji nisu slični. Kod jezika koji se dosta razlikuju ne postoji opasnost od brkanja. No postoji opasnost od upoređivanja jezika. Bilo bi bolje da se jezici upoređuju s maternjim jezikom. Kad mozak uoči kontrast uči učinkovitije. Takođe je važno da se oba jezika uče jednakim intezitetom. Mozgu je teoretski svejedno koliko jezika uči...