Knjiga fraza

bs Veznici 4   »   et Sidesõnad 4

97 [devedeset i sedam]

Veznici 4

Veznici 4

97 [üheksakümmend seitse]

Sidesõnad 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
On je zaspao iako je televizor bio uključen. Ta--äi -a-a--, --i-i--el--as--ööt-s. T- j-- m------ k---- t------ t------ T- j-i m-g-m-, k-i-i t-l-k-s t-ö-a-. ------------------------------------ Ta jäi magama, kuigi telekas töötas. 0
On je još ostao, iako je već bilo kasno. Ta jä----e-, -u--i j-b--o----i-j-. T- j-- v---- k---- j--- o-- h----- T- j-i v-e-, k-i-i j-b- o-i h-l-a- ---------------------------------- Ta jäi veel, kuigi juba oli hilja. 0
On nije došao, iako smo se dogovorili. Ta-ei -u--u-, ku--- ----eppi--m- -oh-umi-e---kk-. T- e- t------ k---- m- l-------- k-------- k----- T- e- t-l-u-, k-i-i m- l-p-i-i-e k-h-u-i-e k-k-u- ------------------------------------------------- Ta ei tulnud, kuigi me leppisime kohtumise kokku. 0
Televizor bio uključen. Uprkos tome on je zaspao. Te-e-as töötas---el-e---vaa-a-ata jäi -a-------. T------ t------ S------ v-------- j-- t- m------ T-l-k-s t-ö-a-. S-l-e-e v-a-a-a-a j-i t- m-g-m-. ------------------------------------------------ Telekas töötas. Sellele vaatamata jäi ta magama. 0
Postalo je već kasno. Uprkos tome on je još ostao. O-i--u---hilja- Sel--l--vaa------ jäi-ta -e-l. O-- j--- h----- S------ v-------- j-- t- v---- O-i j-b- h-l-a- S-l-e-e v-a-a-a-a j-i t- v-e-. ---------------------------------------------- Oli juba hilja. Sellele vaatamata jäi ta veel. 0
Mi smo se dogovorili. Uprkos tome on nije došao. Me -eppi---------u--s-----ku. ----ele-v---amata-ta e- ------. M- l-------- k-------- k----- S------ v-------- t- e- t------ M- l-p-i-i-e k-h-u-i-e k-k-u- S-l-e-e v-a-a-a-a t- e- t-l-u-. ------------------------------------------------------------- Me leppisime kohtumise kokku. Sellele vaatamata ta ei tulnud. 0
On vozi auto, iako nema vozačku dozvolu. E-k-i t-- ei-o-e-j----ub-- sõ-d-b--a --t-ga. E---- t-- e- o-- j-------- s----- t- a------ E-k-i t-l e- o-e j-h-l-b-, s-i-a- t- a-t-g-. -------------------------------------------- Ehkki tal ei ole juhiluba, sõidab ta autoga. 0
On vozi brzo iako je ulica klizava. E---- t-n-v--n l---,-sõid-b ta ---r----. E---- t---- o- l---- s----- t- k-------- E-k-i t-n-v o- l-b-, s-i-a- t- k-i-e-t-. ---------------------------------------- Ehkki tänav on libe, sõidab ta kiiresti. 0
On vozi bicikl iako je pijan. Eh-ki--a o---u-ju-,-sõ-dab ta---tt-g-. E---- t- o- p------ s----- t- r------- E-k-i t- o- p-r-u-, s-i-a- t- r-t-a-a- -------------------------------------- Ehkki ta on purjus, sõidab ta rattaga. 0
On nema vozačku dozvolu. Uprkos tome on vozi auto. Ta- ei-ol---u----ba.-S-l-ele --a--ma-- -------ta-au--g-. T-- e- o-- j-------- S------ v-------- s----- t- a------ T-l e- o-e j-h-l-b-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- a-t-g-. -------------------------------------------------------- Tal ei ole juhiluba. Sellele vaatamata sõidab ta autoga. 0
Ulica je klizava. Uprkos tome on vozi brzo. Tä-av on -ib-.-----e---va-t----- -õ-d---t- --i-k--r-sti. T---- o- l---- S------ v-------- s----- t- n-- k-------- T-n-v o- l-b-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- n-i k-i-e-t-. -------------------------------------------------------- Tänav on libe. Sellele vaatamata sõidab ta nii kiiresti. 0
On je pijan. Uprkos tome on vozi bicikl. Ta-o--p---us. ---lel------am-----õ--ab--a ra-t--a. T- o- p------ S------ v-------- s----- t- r------- T- o- p-r-u-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- r-t-a-a- -------------------------------------------------- Ta on purjus. Sellele vaatamata sõidab ta rattaga. 0
Ona ne nalazi radno mjesto iako je studirala. Ta -- -eia-tö---ht-, -ui----a-o--õ---nu-. T- e- l--- t-------- k---- t- o- õ------- T- e- l-i- t-ö-o-t-, k-i-i t- o- õ-p-n-d- ----------------------------------------- Ta ei leia töökohta, kuigi ta on õppinud. 0
Ona ne ide doktoru iako ima bolove. Ta-ei l--- -r-ti --urde- ---gi ta--o- --lud. T- e- l--- a---- j------ k---- t-- o- v----- T- e- l-h- a-s-i j-u-d-, k-i-i t-l o- v-l-d- -------------------------------------------- Ta ei lähe arsti juurde, kuigi tal on valud. 0
Ona kupuje auto iako nema novca. Ta---t-b-auto,-kuigi -al -i -l- -a-a. T- o---- a---- k---- t-- e- o-- r---- T- o-t-b a-t-, k-i-i t-l e- o-e r-h-. ------------------------------------- Ta ostab auto, kuigi tal ei ole raha. 0
Ona je studirala. Uprkos tome ne nalazi radno mjesto. Ta -n õ-pinud. --ll--e--a----a----i --i- -- -ö-k----. T- o- õ------- S------ v-------- e- l--- t- t-------- T- o- õ-p-n-d- S-l-e-e v-a-a-a-a e- l-i- t- t-ö-o-t-. ----------------------------------------------------- Ta on õppinud. Sellele vaatamata ei leia ta töökohta. 0
Ona ima bolove. Uprkos tome ne ide doktoru. Ta---- v-l-d- --l-el--v--ta--ta e- --he -a -rsti -uu-d-. T-- o- v----- S------ v-------- e- l--- t- a---- j------ T-l o- v-l-d- S-l-e-e v-a-a-a-a e- l-h- t- a-s-i j-u-d-. -------------------------------------------------------- Tal on valud. Sellele vaatamata ei lähe ta arsti juurde. 0
Ona nema novca. Uprkos tome ona kupuje auto. T-l ei-o-- r--a- --l---- v--tam-ta o---- ta a--o. T-- e- o-- r---- S------ v-------- o---- t- a---- T-l e- o-e r-h-. S-l-e-e v-a-a-a-a o-t-b t- a-t-. ------------------------------------------------- Tal ei ole raha. Sellele vaatamata ostab ta auto. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mladi ljudi uče drugačije od starih

Djeca uče jezik relativno brzo. Kod odraslih to obično traje duže. Međutim, djeca ne uče bolje od odraslih. Jednostavno uče drugačije. Mozak jako puno radi kod učenja jezika. Mora učiti nekoliko stvari paralelno. Prilikom učenja jezika nije dovoljno samo razmišljati o njemu. Mora se naučiti izgovor novih riječi. Zbog toga govorni organi uče nove pokrete. Mozak takođe mora naučiti da reagira na nove situacije. Sporazumijevati se na stranom jeziku je izazov. Odrasli pak u svakoj životnoj dobi jezik uče na drugačiji način. S 20 ili 30 godina ljudi još uvijek imaju rutinu u učenju. Škola ili studij nisu bili tako davno. Stoga je mozak dobro istreniran. Zato strane jezike mogu učiti na vrlo visokom nivou. Ljudi u starosti od 40 do 50 godina su već mnogo naučili. Njihov mozak ima koristi od iskustva. Nove sadržaje može dobro kombinirati sa starim znanjem. U toj dobi najbolje uči stvari koje već poznaje. To su, na primjer, jezici koji su slični ranije naučenim jezicima. Sa 60 ili 70 godina ljudi imaju najviše vremena. Mogu često vježbati. A to je kod jezika vrlo bitno. Stariji ljudi naročito dobro uče strana pisma. U svakoj životnoj dobi se može uspješno učiti. Mozak nakon puberteta još uvijek razvija nove moždane stanice. I to radi vrlo rado...