Vestmik

et Rõhumäärsõnade minevik 2   »   sr Прошлост модалних глагола 2

88 [kaheksakümmend kaheksa]

Rõhumäärsõnade minevik 2

Rõhumäärsõnade minevik 2

88 [осамдесет и осам]

88 [osamdeset i osam]

Прошлост модалних глагола 2

[Prošlo vreme modalnih glagola 2]

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
Mu poeg ei tahtnud nukkudega mängida. М-ј с-- -е -те-е----иг-а-и-------ко-. М-- с-- н- х---- с- и----- с- л------ М-ј с-н н- х-е-е с- и-р-т- с- л-т-о-. ------------------------------------- Мој син не хтеде се играти са лутком. 0
M-- -------hte-- -- igr--i sa -u----. M-- s-- n- h---- s- i----- s- l------ M-j s-n n- h-e-e s- i-r-t- s- l-t-o-. ------------------------------------- Moj sin ne htede se igrati sa lutkom.
Mu tütar ei tahtnud jalgpalli mängida. М----ћер-- ---х--де -г-ати фуд-а-. М--- ћ---- н- х---- и----- ф------ М-ј- ћ-р-а н- х-е-е и-р-т- ф-д-а-. ---------------------------------- Моја ћерка не хтеде играти фудбал. 0
M--a----rka ne -ted- i--a-i----ba-. M--- c----- n- h---- i----- f------ M-j- c-e-k- n- h-e-e i-r-t- f-d-a-. ----------------------------------- Moja ćerka ne htede igrati fudbal.
Mu naine ei tahtnud minuga malet mängida. Моја -ен---е х-ед- иг--т---ах--- ----. М--- ж--- н- х---- и----- ш-- с- м---- М-ј- ж-н- н- х-е-е и-р-т- ш-х с- м-о-. -------------------------------------- Моја жена не хтеде играти шах са мном. 0
M-ja -en---e -t--e --r--i---- -a-m-o-. M--- ž--- n- h---- i----- š-- s- m---- M-j- ž-n- n- h-e-e i-r-t- š-h s- m-o-. -------------------------------------- Moja žena ne htede igrati šah sa mnom.
Mu lapsed ei tahtnud jalutuskäigule minna. М--а-дец- -е-х---ош- и-и ---етњу. М--- д--- н- х------ и-- у ш----- М-ј- д-ц- н- х-е-о-е и-и у ш-т-у- --------------------------------- Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. 0
M--a----- n- hte--še --́- u š-tnju. M--- d--- n- h------ i--- u š------ M-j- d-c- n- h-e-o-e i-́- u š-t-j-. ----------------------------------- Moja deca ne htedoše ići u šetnju.
Nad ei tahtnud tuba koristada. О-- ----т---ш- пос---м-т--со--. О-- н- х------ п--------- с---- О-и н- х-е-о-е п-с-р-м-т- с-б-. ------------------------------- Они не хтедоше поспремити собу. 0
O-i--e h-----e-p-s--e-it---o-u. O-- n- h------ p--------- s---- O-i n- h-e-o-e p-s-r-m-t- s-b-. ------------------------------- Oni ne htedoše pospremiti sobu.
Nad ei tahtnud voodisse minna. О-- -- х---ош--ић--у -р-вет. О-- н- х------ и-- у к------ О-и н- х-е-о-е и-и у к-е-е-. ---------------------------- Они не хтедоше ићи у кревет. 0
O-i n- --e---- ić- - kr-v-t. O-- n- h------ i--- u k------ O-i n- h-e-o-e i-́- u k-e-e-. ----------------------------- Oni ne htedoše ići u krevet.
Ta ei tohtinud jäätist süüa. Он не см----јест- слад-ле-. О- н- с---- ј---- с-------- О- н- с-е-е ј-с-и с-а-о-е-. --------------------------- Он не смеде јести сладолед. 0
On ne--m-d---es-i ---dol-d. O- n- s---- j---- s-------- O- n- s-e-e j-s-i s-a-o-e-. --------------------------- On ne smede jesti sladoled.
Ta ei tohtinud šokolaadi süüa. Он-не-смед- ј--ти --кола-у. О- н- с---- ј---- ч-------- О- н- с-е-е ј-с-и ч-к-л-д-. --------------------------- Он не смеде јести чоколаду. 0
O--ne sm-d------i ---o-a-u. O- n- s---- j---- č-------- O- n- s-e-e j-s-i č-k-l-d-. --------------------------- On ne smede jesti čokoladu.
Ta ei tohitnud kommi süüa. Он--е -м--- јести-бомб-не. О- н- с---- ј---- б------- О- н- с-е-е ј-с-и б-м-о-е- -------------------------- Он не смеде јести бомбоне. 0
On -- ---de-jest- -omb-ne. O- n- s---- j---- b------- O- n- s-e-e j-s-i b-m-o-e- -------------------------- On ne smede jesti bombone.
Ma võisin midagi soovida. Ја--м-до- нешто -а-е-е-и. Ј- с----- н---- з-------- Ј- с-е-о- н-ш-о з-ж-л-т-. ------------------------- Ја смедох нешто зажелети. 0
Ja ---do--n-š-o -ažel---. J- s----- n---- z-------- J- s-e-o- n-š-o z-ž-l-t-. ------------------------- Ja smedoh nešto zaželeti.
Ma võisin endale kleidi osta. Ј- ---дох ку---и се----аљи--. Ј- с----- к----- с--- х------ Ј- с-е-о- к-п-т- с-б- х-љ-н-. ----------------------------- Ја смедох купити себи хаљину. 0
Ja-s-edoh k----i--eb- -a--i-u. J- s----- k----- s--- h------- J- s-e-o- k-p-t- s-b- h-l-i-u- ------------------------------ Ja smedoh kupiti sebi haljinu.
Ma võisin ühe pralinee võtta. Ј----е-ох--зети с--и --дн--п---и-у. Ј- с----- у---- с--- ј---- п------- Ј- с-е-о- у-е-и с-б- ј-д-у п-а-и-у- ----------------------------------- Ја смедох узети себи једну пралину. 0
Ja sm-----uz----s-bi -ednu pra-in-. J- s----- u---- s--- j---- p------- J- s-e-o- u-e-i s-b- j-d-u p-a-i-u- ----------------------------------- Ja smedoh uzeti sebi jednu pralinu.
Tohtisid sa lennukis suitsetada? Смед- -- -- -уш-ти --ав--н-? С---- л- т- п----- у а------ С-е-е л- т- п-ш-т- у а-и-н-? ---------------------------- Смеде ли ти пушити у авиону? 0
S--d---- ti-pu--ti-u--v-o-u? S---- l- t- p----- u a------ S-e-e l- t- p-š-t- u a-i-n-? ---------------------------- Smede li ti pušiti u avionu?
Tohtisid sa haiglas õlut juua? С-ед- -и -------------у-б--ни--? С---- л- т- п--- п--- у б------- С-е-е л- т- п-т- п-в- у б-л-и-и- -------------------------------- Смеде ли ти пити пиво у болници? 0
Sm-de--i-t--p-t-----o-- -olnici? S---- l- t- p--- p--- u b------- S-e-e l- t- p-t- p-v- u b-l-i-i- -------------------------------- Smede li ti piti pivo u bolnici?
Tohtisid sa koera hotelli kaasa võtta? С-е-е -- -и пов-с-- --а - -----? С---- л- т- п------ п-- у х----- С-е-е л- т- п-в-с-и п-а у х-т-л- -------------------------------- Смеде ли ти повести пса у хотел? 0
Sm-de l--ti po-es-i--s- u -o-e-? S---- l- t- p------ p-- u h----- S-e-e l- t- p-v-s-i p-a u h-t-l- -------------------------------- Smede li ti povesti psa u hotel?
Vaheajal tohivad lapsed kauem väljas olla. На-ра----ту де-а------ше-----т- ду---в--и. Н- р------- д--- с------ о----- д--- в---- Н- р-с-у-т- д-ц- с-е-о-е о-т-т- д-ж- в-н-. ------------------------------------------ На распусту деца смедоше остати дуже вани. 0
Na ----u-t--d-c-----doš- os--ti--uže-v-ni. N- r------- d--- s------ o----- d--- v---- N- r-s-u-t- d-c- s-e-o-e o-t-t- d-ž- v-n-. ------------------------------------------ Na raspustu deca smedoše ostati duže vani.
Nad tohivad kauem hoovis mängida. Он------о-е дуг---е-играт- ----о--шт-. О-- с------ д--- с- и----- у д-------- О-и с-е-о-е д-г- с- и-р-т- у д-о-и-т-. -------------------------------------- Они смедоше дуго се играти у дворишту. 0
On- sm----e ---o ---i---t- --dvo-i-t-. O-- s------ d--- s- i----- u d-------- O-i s-e-o-e d-g- s- i-r-t- u d-o-i-t-. -------------------------------------- Oni smedoše dugo se igrati u dvorištu.
Nad tohivad kauem üleval olla. О-и -----ше -------т--и ---ни. О-- с------ д--- о----- б----- О-и с-е-о-е д-г- о-т-т- б-д-и- ------------------------------ Они смедоше дуго остати будни. 0
O-i sme--še d-g----tati b--ni. O-- s------ d--- o----- b----- O-i s-e-o-e d-g- o-t-t- b-d-i- ------------------------------ Oni smedoše dugo ostati budni.

Lae alla MP3 (.zip failid)

Videot ei leitud!

Näpunäiteid, et mitte unustada

Õppimine pole alati lihtne. Isegi kui see on lõbus, võib see osutuda väsitavaks. Kuid kui oleme midagi ära õppinud, oleme me õnnelikud. Oleme enda ja oma saavutuste üle uhked. Kahjuks võime me ka õpitut unustada. Seda võib eriti tihti ette tulla keelte puhul. Enamik meist õpib koolis rohkem kui üht keelt. Need teadmised aga ununevad pärast kooliaega. Me ei kasuta enam keelt eriti. Me kasutame igapäeva elus valdavalt oma emakeelt. Võõrkeeli kasutame vaid puhkusel. Aga kui teadmisi ei korda, võivad need ununeda. Meie aju vajab treenimist. Võib öelda, et aju on nagu muskel. Musklit tuleb treenida, muidu muutub ta nõrgaks. Aga on olemas viise, kuidas unustamist vältida. Kõige olulisem on õpitut pidevalt kasutada. Seda aitavad teha järjepidevad harjutused. Võite planeerida väikesed harjutused erinevateks nädalapäevaks. Näiteks esmaspäeviti võite lugeda võõrkeelset raamatut. Kolmapäeviti kuulake välismaist raadiokanalit. Reedeti kirjutage päevikusse sissekanne võõrkeeles. Sel moel harjutate vaheldumisi lugemist, kuulamist ja kirjutamist. Nii harjutate oma oskusi mitmel erineval moel. Antud harjutused ei pea võtma palju aega; poolest tunnist piisab. Oluline on, et harjutaksite regulaarselt! Uuringud näitavad, et õpitu püsib ajus aastakümneid. Tuleb see lihtsalt sahtlipõhjast jälle välja otsida...