Lauseita

fi Adverbejä   »   sr Прилози

100 [sata]

Adverbejä

Adverbejä

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Valitse, miten haluat nähdä käännöksen:   
suomi serbia Toista Lisää
jo kerran – ei koskaan већ---дн---–--о---ик-да в-- ј----- – ј-- н----- в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
već--e--om---j-------da v--- j----- – j-- n----- v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Oletteko jo kerran olleet Berliinissä? Ј-с-е--- --- -е-но-------- Берл--у? Ј---- л- в-- ј----- б--- у Б------- Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Je-----i v--́--edn----i-- u -er---u? J---- l- v--- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
En, en koskaan. Н-, -ош --к---. Н-- ј-- н------ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
Ne,--o- ---ada. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
joku – ei kukaan нек--–--ико н--- – н--- н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n--o-- ---o n--- – n--- n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Tunnetteko täältä jonkun? По-н--ете--и--в-е-н--ога? П-------- л- о--- н------ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
Poz--jet---- --de----o--? P-------- l- o--- n------ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
En, en tunne täältä ketään. Н-,--- -е-по-нај-м о-д- н--о--. Н-- ј- н- п------- о--- н------ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne- j- -- -ozna--m-ov-- n-----. N-- j- n- p------- o--- n------ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
vielä – ei enää ј-ш-–--е -ише ј-- – н- в--- ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
j-- –--e-v--e j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Jäättekö vielä pitkäksi aikaa tänne? О-тајете ----о- -----ов--? О------- л- ј-- д--- о---- О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
Os--je---li---- d--- o-d-? O------- l- j-- d--- o---- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
En, en jää enää pitkäksi aikaa tänne. Н-,-ј--н- --т-ј-- ви-- --го-----. Н-- ј- н- о------ в--- д--- о---- Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
Ne--ja--e-os----- ---e--ugo-o-de. N-- j- n- o------ v--- d--- o---- N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
vielä jotain – ei enää mitään још--е--о----и-та-ви-е ј-- н---- – н---- в--- ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
j-- n--t- --n-št- ---e j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Haluatteko juoda vielä jotain? Желите л---ош -е-то-----ти? Ж----- л- ј-- н---- п------ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Žel-te -- j-- -eš-- p--iti? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
En, en halua enää mitään. Не-----н----л-- -ишта ви--. Н-- ј- н- ж---- н---- в---- Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
Ne---a-ne-želim-niš-----š-. N-- j- n- ž---- n---- v---- N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
jo jotain – ei mitään већ не-т-----ош-н-шта в-- н---- – ј-- н---- в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
vec- ne-t- ----š--i--a v--- n---- – j-- n---- v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Oletteko jo syöneet jotain? Ј---е л----ћ--ешт- ----? Ј---- л- в-- н---- ј---- Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J-s---li--ec--ne-t- -el-? J---- l- v--- n---- j---- J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
En, en ole syönyt vielä mitään. Не, -а ----н---м ниш-а--ео /-ј-ла. Н-- ј- ј-- н---- н---- ј-- / ј---- Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
Ne, j- jo---i-am --št- je- /-jela. N-- j- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
vielä joku – ei enää kukaan ј-ш не-- – н--- ви-е ј-- н--- – н--- в--- ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
jo- --k--– --k---i-e j-- n--- – n--- v--- j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Haluaisiko joku vielä kahvia? Же-и-л- ј-ш --ко---фу? Ж--- л- ј-- н--- к---- Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Ž-----i-j-- -e-o-k-f-? Ž--- l- j-- n--- k---- Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Ei, ei enää kukaan. Не,-н-к----ше. Н-- н--- в---- Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N---n--- ----. N-- n--- v---- N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Lataa MP3 (.postinumero tiedostot)

Videota ei löytynyt!

Arabian kieli

Arabian kieli kuuluu maailman tärkeimpiin kieliin. Yli 300 miljoonaa ihmistä puhuu arabiaa. He asuvat yli 20 eri maassa. Arabia kuuluu afrikkalais-aasialaisiin kieliin. Arabian kieli syntyi tuhansia vuosia sitten. Ensimmäiseksi kieltä puhuttiin Arabian niemimaalla. Se on sittemmin levinnyt sieltä kauemmas. Puhuttu arabia eroaa suuresti normaalikielestä. On olemassa myös monia erilaisia arabian murteita. Voisi sanoa, että sitä puhutaan eri lailla joka alueella. Eri murteiden puhujat eivät usein ymmärrä lainkaan toisiaan. Arabian maista tulevat elokuvat jälkiäänitetäänkin yleensä sen takia. Vain tällä tavoin ne voidaan ymmärtää koko kielialueella. Perinteistä yleisarabiaa ei nykyisin enää puhuta juuri lainkaan. Sitä löytyy vain kirjoitetussa muodossaan. Kirjoissa ja sanomalehdissä käytetään perinteistä yleisarabiaa. Nykyisin ei ole yksittäistä teknistä arabian kieltä. Siksi tekniset käsitteet tulevat yleensä toisista kielistä. Englanti ja ranska ovat hallitsevampia tällä alueella kuin mitkään muut kielet. Kiinnostus arabiaa kohtaan on kasvanut merkittävästi viime vuosina. Yhä useammat ihmiset haluavat oppia arabiaa. Kursseja tarjotaan joka yliopistossa ja monissa kouluissa. Monet pitävät kirjoitettua arabiaa erityisen kiehtovana. Sitä kirjoitetaan oikealta vasemmalle. Arabian ääntäminen ja kielioppi eivät ole kovin helppoja. Monet äänteet ja säännöt ovat tuntemattomia muille kielille. Opiskellessa pitäisi seurata tiettyä järjestystä. Ensin ääntäminen, sitten kielioppi ja sitten kirjoittaminen…