Guide de conversation

fr Passé des modaux 2   »   sr Прошлост модалних глагола 2

88 [quatre-vingt-huit]

Passé des modaux 2

Passé des modaux 2

88 [осамдесет и осам]

88 [osamdeset i osam]

Прошлост модалних глагола 2

[Prošlo vreme modalnih glagola 2]

Choisissez comment vous souhaitez voir la traduction :   
Français Serbe Son Suite
Mon fils ne voulait pas jouer à la poupée. М-- --н не хт----се-иг---- с- лу-к-м. М-- с-- н- х---- с- и----- с- л------ М-ј с-н н- х-е-е с- и-р-т- с- л-т-о-. ------------------------------------- Мој син не хтеде се играти са лутком. 0
Mo- sin -e--t-de se i-r-t--sa-l----m. M-- s-- n- h---- s- i----- s- l------ M-j s-n n- h-e-e s- i-r-t- s- l-t-o-. ------------------------------------- Moj sin ne htede se igrati sa lutkom.
Ma fille ne voulait pas jouer au football. М-----е--а ------д------т- -уд-а-. М--- ћ---- н- х---- и----- ф------ М-ј- ћ-р-а н- х-е-е и-р-т- ф-д-а-. ---------------------------------- Моја ћерка не хтеде играти фудбал. 0
M--a ćer-a ne--te-e ----ti fudba-. M--- c----- n- h---- i----- f------ M-j- c-e-k- n- h-e-e i-r-t- f-d-a-. ----------------------------------- Moja ćerka ne htede igrati fudbal.
Ma femme ne voulait pas jouer avec moi aux échecs. М-ј--ж----не х--д------ти -----а мно-. М--- ж--- н- х---- и----- ш-- с- м---- М-ј- ж-н- н- х-е-е и-р-т- ш-х с- м-о-. -------------------------------------- Моја жена не хтеде играти шах са мном. 0
M--- ž-n--n---tede---r----š----a ---m. M--- ž--- n- h---- i----- š-- s- m---- M-j- ž-n- n- h-e-e i-r-t- š-h s- m-o-. -------------------------------------- Moja žena ne htede igrati šah sa mnom.
Mes enfants ne voulaient pas faire de promenade. Мо-а де----е хте---е ићи-- -е-њ-. М--- д--- н- х------ и-- у ш----- М-ј- д-ц- н- х-е-о-е и-и у ш-т-у- --------------------------------- Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. 0
M--a--ec---- h-e--š------ - -et---. M--- d--- n- h------ i--- u š------ M-j- d-c- n- h-e-o-e i-́- u š-t-j-. ----------------------------------- Moja deca ne htedoše ići u šetnju.
Ils ne voulaient pas ranger la chambre. Он- -- хт--ош- --спре-и-и -об-. О-- н- х------ п--------- с---- О-и н- х-е-о-е п-с-р-м-т- с-б-. ------------------------------- Они не хтедоше поспремити собу. 0
On--n--ht----e-po-----i---sobu. O-- n- h------ p--------- s---- O-i n- h-e-o-e p-s-r-m-t- s-b-. ------------------------------- Oni ne htedoše pospremiti sobu.
Ils ne voulaient pas aller au lit. О-- -е -те-о----ћи у-кр-ве-. О-- н- х------ и-- у к------ О-и н- х-е-о-е и-и у к-е-е-. ---------------------------- Они не хтедоше ићи у кревет. 0
On--ne-h--d--- ic-- u-k---e-. O-- n- h------ i--- u k------ O-i n- h-e-o-e i-́- u k-e-e-. ----------------------------- Oni ne htedoše ići u krevet.
Il n’avait pas le droit de manger de glace. Он--- -м-д- -е-т---л-д--ед. О- н- с---- ј---- с-------- О- н- с-е-е ј-с-и с-а-о-е-. --------------------------- Он не смеде јести сладолед. 0
On ne--med---e--i---a-ole-. O- n- s---- j---- s-------- O- n- s-e-e j-s-i s-a-o-e-. --------------------------- On ne smede jesti sladoled.
Il n’avait pas le droit de manger de chocolat. Он -е --е-- је--и ч--о-ад-. О- н- с---- ј---- ч-------- О- н- с-е-е ј-с-и ч-к-л-д-. --------------------------- Он не смеде јести чоколаду. 0
On -- ----e-j-s-- ----l---. O- n- s---- j---- č-------- O- n- s-e-e j-s-i č-k-l-d-. --------------------------- On ne smede jesti čokoladu.
Il n’avait pas le droit de manger de bonbons. О- -- ----е--е-т--бом-он-. О- н- с---- ј---- б------- О- н- с-е-е ј-с-и б-м-о-е- -------------------------- Он не смеде јести бомбоне. 0
O---e s-e-- ----i-b-m---e. O- n- s---- j---- b------- O- n- s-e-e j-s-i b-m-o-e- -------------------------- On ne smede jesti bombone.
Je pouvais me souhaiter quelque chose. Ј----е--х-не----з-ж-лети. Ј- с----- н---- з-------- Ј- с-е-о- н-ш-о з-ж-л-т-. ------------------------- Ја смедох нешто зажелети. 0
Ja sm---h --š------eleti. J- s----- n---- z-------- J- s-e-o- n-š-o z-ž-l-t-. ------------------------- Ja smedoh nešto zaželeti.
Je pouvais m’acheter une robe. Ј- с-е-о- ку--т- -е-и --љин-. Ј- с----- к----- с--- х------ Ј- с-е-о- к-п-т- с-б- х-љ-н-. ----------------------------- Ја смедох купити себи хаљину. 0
Ja--me-o---u-----s--- h-l-inu. J- s----- k----- s--- h------- J- s-e-o- k-p-t- s-b- h-l-i-u- ------------------------------ Ja smedoh kupiti sebi haljinu.
Je pouvais prendre un praliné. Ја--медо- ---т---е-и --дн- -р--ину. Ј- с----- у---- с--- ј---- п------- Ј- с-е-о- у-е-и с-б- ј-д-у п-а-и-у- ----------------------------------- Ја смедох узети себи једну пралину. 0
J- s-ed-h u-eti-s--i jednu pral-nu. J- s----- u---- s--- j---- p------- J- s-e-o- u-e-i s-b- j-d-u p-a-i-u- ----------------------------------- Ja smedoh uzeti sebi jednu pralinu.
Est-ce que tu pouvais fumer dans l’avion ? Сме-е--и-ти---ш--- - ав--ну? С---- л- т- п----- у а------ С-е-е л- т- п-ш-т- у а-и-н-? ---------------------------- Смеде ли ти пушити у авиону? 0
Smede--i----pušiti-- a--o--? S---- l- t- p----- u a------ S-e-e l- t- p-š-t- u a-i-n-? ---------------------------- Smede li ti pušiti u avionu?
Est-ce que tu pouvais boire de la bière à l’hôpital ? См-----и ти------п----у б-лни-и? С---- л- т- п--- п--- у б------- С-е-е л- т- п-т- п-в- у б-л-и-и- -------------------------------- Смеде ли ти пити пиво у болници? 0
S---e -- t- -iti--iv-------n-ci? S---- l- t- p--- p--- u b------- S-e-e l- t- p-t- p-v- u b-l-i-i- -------------------------------- Smede li ti piti pivo u bolnici?
Est-ce que tu pouvais amener le chien à l’hôtel ? С-е---л- -----в---- --а-у х--ел? С---- л- т- п------ п-- у х----- С-е-е л- т- п-в-с-и п-а у х-т-л- -------------------------------- Смеде ли ти повести пса у хотел? 0
Smed------- p---sti---- u-h-tel? S---- l- t- p------ p-- u h----- S-e-e l- t- p-v-s-i p-a u h-t-l- -------------------------------- Smede li ti povesti psa u hotel?
Pendant les vacances, les enfants avaient la permission de rester longtemps dehors. Н- р-спусту --ц- --едоше ----т-----е в---. Н- р------- д--- с------ о----- д--- в---- Н- р-с-у-т- д-ц- с-е-о-е о-т-т- д-ж- в-н-. ------------------------------------------ На распусту деца смедоше остати дуже вани. 0
Na --s-u-t- -eca-s--d----o-ta-i d-že --ni. N- r------- d--- s------ o----- d--- v---- N- r-s-u-t- d-c- s-e-o-e o-t-t- d-ž- v-n-. ------------------------------------------ Na raspustu deca smedoše ostati duže vani.
Ils avaient la permission de jouer longtemps dans la cour. О---с-едош--д-го с--иг-а-и --дво-----. О-- с------ д--- с- и----- у д-------- О-и с-е-о-е д-г- с- и-р-т- у д-о-и-т-. -------------------------------------- Они смедоше дуго се играти у дворишту. 0
O-- sm-doš- d--o--e -g-at----dv-rištu. O-- s------ d--- s- i----- u d-------- O-i s-e-o-e d-g- s- i-r-t- u d-o-i-t-. -------------------------------------- Oni smedoše dugo se igrati u dvorištu.
Ils avaient la permission de veiller tard. О-и--мед-ше --го-о--а-- б-дн-. О-- с------ д--- о----- б----- О-и с-е-о-е д-г- о-т-т- б-д-и- ------------------------------ Они смедоше дуго остати будни. 0
O----medoše-du-o o--at---u-n-. O-- s------ d--- o----- b----- O-i s-e-o-e d-g- o-t-t- b-d-i- ------------------------------ Oni smedoše dugo ostati budni.

Télécharger MP3 (.zip des dossiers)

Des astuces contre l'oubli

Il n'est pas toujours facile d'apprendre. Même si c'est plaisant, cela peut être fatigant. Nous sommes contents lorsque nous avons appris quelque chose. Nous sommes fiers de nous et de nos progrès. Malheureusement, nous pouvons aussi oublier ce que nous avons appris. C'est souvent un problème, particulièrement pour les langues. La plupart d'entre nous apprenons une ou plusieurs langues à l'école. Après la scolarité, ce savoir se perd souvent. Nous ne parlons presque plus cette langue. Notre langue maternelle domine la plupart du temps dans la vie quotidienne. Beaucoup de langues étrangères ne sont plus pratiquées que lors des congés. Lorsqu'un savoir n'est pas activé régulièrement, il se perd. Notre cerveau a besoin d'entraînement. On pourrait dire qu'il fonctionne comme un muscle. Ce muscle doit être activé, sinon il devient plus faible. Mais il existe des moyens d'empêcher d'oublier. Le plus important est d'utiliser encore et encore ce qui a été appris. Des rituels établis peuvent y aider. On peut prévoir un petit programme pour les différents jours de la semaine. Le lundi, on lit un livre dans la langue étrangère. Le mercredi, on écoute une radio étrangère. Le vendredi, on écrit son journal dans la langue étrangère. De cette manière, on alterne lecture, audition et écriture. Ainsi, le savoir est activé de différentes manières. Tous ces exercices n'ont pas besoin de durer longtemps, une demi-heure suffit. Mais l'important, c'est de s'entraîner régulièrement. Des études montrent qu'une chose, une fois qu'elle a été apprise, reste dans le cerveau pendant des décennies. Elle doit juste être ressortie de son tiroir...