Zbirka izraza

hr Osobe   »   ja 人称

1 [jedan]

Osobe

Osobe

1 [一]

1 [Ichi]

人称

[ninshō]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski japanski igra Više
ja 私 私 私 私 私 0
w----hi w------ w-t-s-i ------- watashi
ja i ti 私と あなた 私と あなた 私と あなた 私と あなた 私と あなた 0
w-ta--i-----nata w------ t- a---- w-t-s-i t- a-a-a ---------------- watashi to anata
nas dvoje 私達 私達 私達 私達 私達 0
w--ash---chi w----------- w-t-s-i-a-h- ------------ watashitachi
on 彼 彼 彼 彼 彼 0
k--e k--- k-r- ---- kare
on i ona 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 彼と 彼女 0
k--e to------o k--- t- k----- k-r- t- k-n-j- -------------- kare to kanojo
njih dvoje 彼ら 彼ら 彼ら 彼ら 彼ら 0
k----a k----- k-r-r- ------ karera
muškarac 男性 男性 男性 男性 男性 0
d--sei d----- d-n-e- ------ dansei
žena 女性 女性 女性 女性 女性 0
jos-i j---- j-s-i ----- josei
dijete 子供 子供 子供 子供 子供 0
k----o k----- k-d-m- ------ kodomo
jedna obitelj 家族 家族 家族 家族 家族 0
k-zo-u k----- k-z-k- ------ kazoku
moja obitelj 私の 家族 私の 家族 私の 家族 私の 家族 私の 家族 0
w-t----no---oku w-------------- w-t-s-i-o-a-o-u --------------- watashinokazoku
Moja obitelj je ovdje. 私の 家族は ここに います 。 私の 家族は ここに います 。 私の 家族は ここに います 。 私の 家族は ここに います 。 私の 家族は ここに います 。 0
w-t-sh---k---k- -- --ko n--imas-. w-------------- w- k--- n- i----- w-t-s-i-o-a-o-u w- k-k- n- i-a-u- --------------------------------- watashinokazoku wa koko ni imasu.
Ja sam ovdje. 私は ここに います 。 私は ここに います 。 私は ここに います 。 私は ここに います 。 私は ここに います 。 0
wat-----wa ko-- ni---as-. w------ w- k--- n- i----- w-t-s-i w- k-k- n- i-a-u- ------------------------- watashi wa koko ni imasu.
Ti si ovdje. あなたは ここに います 。 あなたは ここに います 。 あなたは ここに います 。 あなたは ここに います 。 あなたは ここに います 。 0
anata--a k--- -- ima--. a---- w- k--- n- i----- a-a-a w- k-k- n- i-a-u- ----------------------- anata wa koko ni imasu.
On je ovdje i ona je ovdje. 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 彼は ここに います 。 そして 彼女は ここに います 。 0
k-------k-------i--su- ----i-e--anoj---a-k-k---i i--s-. k--- w- k--- n- i----- S------ k----- w- k--- n- i----- k-r- w- k-k- n- i-a-u- S-s-i-e k-n-j- w- k-k- n- i-a-u- ------------------------------------------------------- kare wa koko ni imasu. Soshite kanojo wa koko ni imasu.
Mi smo ovdje. 私達は ここに います 。 私達は ここに います 。 私達は ここに います 。 私達は ここに います 。 私達は ここに います 。 0
w-tas---------- --ko -- imasu. w----------- w- k--- n- i----- w-t-s-i-a-h- w- k-k- n- i-a-u- ------------------------------ watashitachi wa koko ni imasu.
Vi ste ovdje. あなた達は ここに います 。 あなた達は ここに います 。 あなた達は ここに います 。 あなた達は ここに います 。 あなた達は ここに います 。 0
a--tatac---w---oko ni-i---u. a--------- w- k--- n- i----- a-a-a-a-h- w- k-k- n- i-a-u- ---------------------------- anatatachi wa koko ni imasu.
Oni su svi ovdje. 彼らは 皆 ここに います 。 彼らは 皆 ここに います 。 彼らは 皆 ここに います 。 彼らは 皆 ここに います 。 彼らは 皆 ここに います 。 0
k-r-r- ---mina ko-o----ima-u. k----- w- m--- k--- n- i----- k-r-r- w- m-n- k-k- n- i-a-u- ----------------------------- karera wa mina koko ni imasu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezicima protiv Alzheimera

Tko želi ostati oštrouman trebao bi učiti jezike. Jezične vještine štite od demencije. Brojne znastvene studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redovito vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su višejezični govornici pažljiviji. Oni posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zbog toga jer je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban birati između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezične vještine također predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičnim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičnih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Dali si znao?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke skupine. Još se ne zna kako je točno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 milijuna ljudi to je materinski jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim točkama se ova dva narječja značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. stoljeću. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunjskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Tko se zanima za jezike, trebao bi obvezno učiti albanski! To je odista jedinstven jezik!