Zbirka izraza

hr Obitelj   »   bn পরিবার

2 [dva]

Obitelj

Obitelj

২ [দুই]

2 [du\'i]

পরিবার

[paribāra]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski bengalski igra Više
djed ঠা----- / দ--- / দ--ু ঠাকুরদা / দাদা / দাদু 0
ṭ-------- / d--- / d--- ṭh------- / d--- / d--u ṭhākuradā / dādā / dādu ṭ-ā-u-a-ā / d-d- / d-d- ----------/------/-----
baka ঠা----- / দ--- / দ--া ঠাকুরমা / দাদী / দিদা 0
ṭ-------- / d--- / d--- ṭh------- / d--- / d--ā ṭhākuramā / dādī / didā ṭ-ā-u-a-ā / d-d- / d-d- ----------/------/-----
on i ona সে (ছ---) এ-- স- (ম---) সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s- (c----) ē--- s- (m---) sē (c----) ē--- s- (m---) sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē) s- (c-ē-ē) ē-a- s- (m-ẏ-) ---(-----)---------(----)
otac পি-- / ব--- / আ---া পিতা / বাবা / আব্বা 0
p--- / b--- / ā--- pi-- / b--- / ā--ā pitā / bābā / ābbā p-t- / b-b- / ā-b- -----/------/-----
majka মা-- / ম- / আ----- আ----- আ---ি মাতা / মা / আম্মা, আম্মু, আম্মি 0
m--- / m- / ā-'m-, ā-'m-, ā-'m- mā-- / m- / ā----- ā----- ā---i mātā / mā / ām'mā, ām'mu, ām'mi m-t- / m- / ā-'m-, ā-'m-, ā-'m- -----/----/---'--,---'--,---'--
on i ona সে (ছ---) এ-- স- (ম---) সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s- (c----) ē--- s- (m---) sē (c----) ē--- s- (m---) sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē) s- (c-ē-ē) ē-a- s- (m-ẏ-) ---(-----)---------(----)
sin ছে-- / ব----া ছেলে / ব্যাটা 0
c---- / b---- ch--- / b---ā chēlē / byāṭā c-ē-ē / b-ā-ā ------/------
kćerka মে-- / ব--ি মেয়ে / বেটি 0
m--- / b--- mē-- / b--i mēẏē / bēṭi m-ẏ- / b-ṭ- -----/-----
on i ona সে (ছ---) এ-- স- (ম---) সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s- (c----) ē--- s- (m---) sē (c----) ē--- s- (m---) sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē) s- (c-ē-ē) ē-a- s- (m-ẏ-) ---(-----)---------(----)
brat ভা- / ভ----ন ভাই / ভাইজান 0
b--'i / b--'i---- bh--- / b-------a bhā'i / bhā'ijāna b-ā'i / b-ā'i-ā-a ---'--/----'-----
sestra বোন বোন 0
b--- bō-a bōna b-n- ----
on i ona সে (ছ---) এ-- স- (ম---) সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s- (c----) ē--- s- (m---) sē (c----) ē--- s- (m---) sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē) s- (c-ē-ē) ē-a- s- (m-ẏ-) ---(-----)---------(----)
ujak, stric কা-- / ম--- / চ--- / ম--- / খ--ু কাকা / মামা / চাচা / মামু / খালু 0
k--- / m--- / c--- / m--- / k---- kā-- / m--- / c--- / m--- / k---u kākā / māmā / cācā / māmu / khālu k-k- / m-m- / c-c- / m-m- / k-ā-u -----/------/------/------/------
tetka কা---- / ম----- / চ--- / ম--- / খ--া কাকীমা / মামীমা / চাচী / মামী / খালা 0
k----- / m----- / c--- / m--- / k---- kā---- / m----- / c--- / m--- / k---ā kākīmā / māmīmā / cācī / māmī / khālā k-k-m- / m-m-m- / c-c- / m-m- / k-ā-ā -------/--------/------/------/------
on i ona সে (ছ---) এ-- স- (ম---) সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s- (c----) ē--- s- (m---) sē (c----) ē--- s- (m---) sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē) s- (c-ē-ē) ē-a- s- (m-ẏ-) ---(-----)---------(----)
Mi smo obitelj. আম-- এ--- প----- ৷ আমরা একটি পরিবার ৷ 0
ā---- ē---- p------- ām--- ē---- p------a āmarā ēkaṭi paribāra ā-a-ā ē-a-i p-r-b-r- --------------------
Obitelj nije mala. পর------ ছ-- ন- ৷ পরিবারটি ছোট নয় ৷ 0
p--------- c---- n--- pa-------- c---- n--a paribāraṭi chōṭa naẏa p-r-b-r-ṭ- c-ō-a n-ẏ- ---------------------
Obitelj je velika. পর------ ব-- ৷ পরিবারটি বড় ৷ 0
p--------- b--- pa-------- b--a paribāraṭi baṛa p-r-b-r-ṭ- b-ṛ- ---------------

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su usporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A točno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se također smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Znanstvenici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Dali si znao?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 milijuna ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više tisuća godina. Prvo se govorio na Arapskom poluotoku, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Također ima puno različitih arapskih narječja. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopće ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Tko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Tko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.