Zbirka izraza

hr Obitelj   »   mr कुटुंबीय

2 [dva]

Obitelj

Obitelj

२ [दोन]

2 [Dōna]

कुटुंबीय

[kuṭumbīya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski marati igra Više
djed आ--बा आ__ आ-ो-ा ----- आजोबा 0
ā-ōbā ā____ ā-ō-ā ----- ājōbā
baka आ-ी आ_ आ-ी --- आजी 0
ājī ā__ ā-ī --- ājī
on i ona तो-आ----ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
tō-āṇi tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
otac व-ील व__ व-ी- ---- वडील 0
va-īla v_____ v-ḍ-l- ------ vaḍīla
majka आ- आ_ आ- -- आई 0
ā-ī ā__ ā-ī --- ā'ī
on i ona त--आ-ि ती तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t- ā-i--ī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
sin म--गा मु__ म-ल-ा ----- मुलगा 0
mulagā m_____ m-l-g- ------ mulagā
kćerka म---ी मु__ म-ल-ी ----- मुलगी 0
m--a-ī m_____ m-l-g- ------ mulagī
on i ona त- --- ती तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
tō ā-i-tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
brat भाऊ भा_ भ-ऊ --- भाऊ 0
b-ā'ū b____ b-ā-ū ----- bhā'ū
sestra ब--ण ब__ ब-ी- ---- बहीण 0
b-hī-a b_____ b-h-ṇ- ------ bahīṇa
on i ona तो-आणि-ती तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t- āṇ- tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
ujak, stric काका---म-मा का_ / मा_ क-क- / म-म- ----------- काका / मामा 0
k-kā--mā-ā k____ m___ k-k-/ m-m- ---------- kākā/ māmā
tetka काक- - म-मी का_ / मा_ क-क- / म-म- ----------- काकू / मामी 0
kā-ū/ -āmī k____ m___ k-k-/ m-m- ---------- kākū/ māmī
on i ona तो आ----ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t- -ṇi-tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
Mi smo obitelj. आम--ी एक----ु-- -हो-. आ__ ए_ कु__ आ___ आ-्-ी ए- क-ट-ं- आ-ो-. --------------------- आम्ही एक कुटुंब आहोत. 0
ām-ī-ē-a ---umba--hōta. ā___ ē__ k______ ā_____ ā-h- ē-a k-ṭ-m-a ā-ō-a- ----------------------- āmhī ēka kuṭumba āhōta.
Obitelj nije mala. कुट-ं---ह-न-न---. कु__ ल__ ना__ क-ट-ं- ल-ा- न-ह-. ----------------- कुटुंब लहान नाही. 0
Kuṭu-ba -ahān-----ī. K______ l_____ n____ K-ṭ-m-a l-h-n- n-h-. -------------------- Kuṭumba lahāna nāhī.
Obitelj je velika. क---ंब-मो-- आ-े. कु__ मो_ आ__ क-ट-ं- म-ठ- आ-े- ---------------- कुटुंब मोठे आहे. 0
K-ṭumba -ō-h--ā-ē. K______ m____ ā___ K-ṭ-m-a m-ṭ-ē ā-ē- ------------------ Kuṭumba mōṭhē āhē.

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su usporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A točno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se također smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Znanstvenici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Dali si znao?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 milijuna ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više tisuća godina. Prvo se govorio na Arapskom poluotoku, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Također ima puno različitih arapskih narječja. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopće ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Tko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Tko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.