Zbirka izraza

hr Obitelj   »   ur ‫خاندان‬

2 [dva]

Obitelj

Obitelj

‫2 [دو]‬

doo

‫خاندان‬

[khandaan]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski urdu igra Više
djed ‫--د-‬ ‫_____ ‫-ا-ا- ------ ‫دادا‬ 0
d--a d___ d-d- ---- dada
baka ‫----‬ ‫_____ ‫-ا-ی- ------ ‫دادی‬ 0
da-i d___ d-d- ---- dadi
on i ona ‫---(-ذ--) ----و---م-ن--‬ ‫__ (_____ ا__ و_ (______ ‫-ہ (-ذ-ر- ا-ر و- (-ؤ-ث-‬ ------------------------- ‫وہ (مذکر) اور وہ (مؤنث)‬ 0
w-h-a-r---h w__ a__ w__ w-h a-r w-h ----------- woh aur woh
otac ‫با-‬ ‫____ ‫-ا-‬ ----- ‫باپ‬ 0
baap b___ b-a- ---- baap
majka ‫م--‬ ‫____ ‫-ا-‬ ----- ‫ماں‬ 0
maan m___ m-a- ---- maan
on i ona ‫و---م-----ا-- وہ-(مؤن-)‬ ‫__ (_____ ا__ و_ (______ ‫-ہ (-ذ-ر- ا-ر و- (-ؤ-ث-‬ ------------------------- ‫وہ (مذکر) اور وہ (مؤنث)‬ 0
woh aur-woh w__ a__ w__ w-h a-r w-h ----------- woh aur woh
sin ‫-یٹا‬ ‫_____ ‫-ی-ا- ------ ‫بیٹا‬ 0
b-ta b___ b-t- ---- beta
kćerka ‫--ٹ-‬ ‫_____ ‫-ی-ی- ------ ‫بیٹی‬ 0
beti b___ b-t- ---- beti
on i ona ‫-- (--ک-) اور ----م--ث)‬ ‫__ (_____ ا__ و_ (______ ‫-ہ (-ذ-ر- ا-ر و- (-ؤ-ث-‬ ------------------------- ‫وہ (مذکر) اور وہ (مؤنث)‬ 0
w-h-au- -oh w__ a__ w__ w-h a-r w-h ----------- woh aur woh
brat ‫-ھائ-‬ ‫______ ‫-ھ-ئ-‬ ------- ‫بھائی‬ 0
b-ay b___ b-a- ---- bhay
sestra ‫ب--‬ ‫____ ‫-ہ-‬ ----- ‫بہن‬ 0
behan b____ b-h-n ----- behan
on i ona ‫وہ-(--ک---اور-و----ؤنث-‬ ‫__ (_____ ا__ و_ (______ ‫-ہ (-ذ-ر- ا-ر و- (-ؤ-ث-‬ ------------------------- ‫وہ (مذکر) اور وہ (مؤنث)‬ 0
woh---r w-h w__ a__ w__ w-h a-r w-h ----------- woh aur woh
ujak, stric ‫چچا‬ ‫____ ‫-چ-‬ ----- ‫چچا‬ 0
c----a c_____ c-a-h- ------ chacha
tetka ‫--ی‬ ‫____ ‫-چ-‬ ----- ‫چچی‬ 0
c----i c_____ c-a-h- ------ chachi
on i ona ‫-ہ----ک-) -ور -----ؤ---‬ ‫__ (_____ ا__ و_ (______ ‫-ہ (-ذ-ر- ا-ر و- (-ؤ-ث-‬ ------------------------- ‫وہ (مذکر) اور وہ (مؤنث)‬ 0
woh-----w-h w__ a__ w__ w-h a-r w-h ----------- woh aur woh
Mi smo obitelj. ‫-- ایک -ان--ن ہ---‬ ‫__ ا__ خ_____ ہ____ ‫-م ا-ک خ-ن-ا- ہ-ں-‬ -------------------- ‫ہم ایک خاندان ہیں-‬ 0
hu----k khan---n---n- h__ a__ k_______ h___ h-m a-k k-a-d-a- h-n- --------------------- hum aik khandaan hin-
Obitelj nije mala. ‫-ان-ا---ھ--ا------ہے-‬ ‫______ چ____ ن___ ہ___ ‫-ا-د-ن چ-و-ا ن-ی- ہ--- ----------------------- ‫خاندان چھوٹا نہیں ہے-‬ 0
yeh ---nd--n c-h-t--nahi -a--- y__ k_______ c_____ n___ h__ - y-h k-a-d-a- c-h-t- n-h- h-i - ------------------------------ yeh khandaan chhota nahi hai -
Obitelj je velika. ‫-ان--ن--------‬ ‫______ ب__ ہ___ ‫-ا-د-ن ب-ا ہ--- ---------------- ‫خاندان بڑا ہے-‬ 0
yeh--h--da---ba-a------ y__ k_______ b___ h__ - y-h k-a-d-a- b-r- h-i - ----------------------- yeh khandaan bara hai -

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su usporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A točno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se također smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Znanstvenici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Dali si znao?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 milijuna ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više tisuća godina. Prvo se govorio na Arapskom poluotoku, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Također ima puno različitih arapskih narječja. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopće ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Tko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Tko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.