Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   am ሌሎችን ማወቅ

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [ሶስት]

3 [sositi]

ሌሎችን ማወቅ

[sewochini metewawek’i]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski amharik igra Više
Bog! / Bok! ጤና --ጥል-！ ጤ- ይ----- ጤ- ይ-ጥ-ኝ- --------- ጤና ይስጥልኝ！ 0
t’ēn--yisit---i-yi！ t---- y------------ t-ē-a y-s-t-i-i-y-！ ------------------- t’ēna yisit’ilinyi！
Dobar dan! መልካ----！ መ--- ቀ-- መ-ካ- ቀ-！ -------- መልካም ቀን！ 0
me-ik--- -’en-！ m------- k----- m-l-k-m- k-e-i- --------------- melikami k’eni！
Kako ste? / Kako si? እ-ደም- -ህ-ነሽ? እ---- ነ----- እ-ደ-ን ነ-/-ሽ- ------------ እንደምን ነህ/ነሽ? 0
in-demini--eh-/ne--i? i-------- n---------- i-i-e-i-i n-h-/-e-h-? --------------------- inidemini nehi/neshi?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ከአ-ሮ- -- የመ--? ከ---- ነ- የ---- ከ-ው-ፓ ነ- የ-ጡ-? -------------- ከአውሮፓ ነው የመጡት? 0
k--āwiropa--e-- y----’uti? k--------- n--- y--------- k-’-w-r-p- n-w- y-m-t-u-i- -------------------------- ke’āwiropa newi yemet’uti?
Jeste li Vi iz Amerike? ከ--ሪካ--------? ከ---- ነ- የ---- ከ-ሜ-ካ ነ- የ-ጡ-? -------------- ከአሜሪካ ነው የመጡት? 0
ke-āmē---- new---em-t--t-? k--------- n--- y--------- k-’-m-r-k- n-w- y-m-t-u-i- -------------------------- ke’āmērīka newi yemet’uti?
Jeste li Vi iz Azije? ከኤስ--ነ--የመጡት? ከ--- ነ- የ---- ከ-ስ- ነ- የ-ጡ-? ------------- ከኤስያ ነው የመጡት? 0
ke-ēsiy--n--i -em-t-ut-? k------- n--- y--------- k-’-s-y- n-w- y-m-t-u-i- ------------------------ ke’ēsiya newi yemet’uti?
U kojem hotelu ste smješteni? በየት-- ሆ-ል -ው-ያ--ት/-ተቀ-ጡ-？ በ---- ሆ-- ነ- ያ----------- በ-ት-ው ሆ-ል ነ- ያ-ፉ-/-ተ-መ-ት- ------------------------- በየትኛው ሆቴል ነው ያረፉት/የተቀመጡት？ 0
beyet---a-- -o--li -ew- --refuti--et-k’em-t--t-？ b---------- h----- n--- y----------------------- b-y-t-n-a-i h-t-l- n-w- y-r-f-t-/-e-e-’-m-t-u-i- ------------------------------------------------ beyetinyawi hotēli newi yarefuti/yetek’emet’uti？
Koliko dugo ste već ovdje? ምን-ያ-------ዩ--ዚህ? ም- ያ-- ጊ- ቆ- እ--- ም- ያ-ል ጊ- ቆ- እ-ህ- ----------------- ምን ያክል ጊዜ ቆዩ እዚህ? 0
m--- y--il--------’--u-----i? m--- y----- g--- k---- i----- m-n- y-k-l- g-z- k-o-u i-ī-i- ----------------------------- mini yakili gīzē k’oyu izīhi?
Koliko dugo ostajete? ለ-- ያ-- ጊ--ይ-ያ-? ለ-- ያ-- ጊ- ይ---- ለ-ን ያ-ል ጊ- ይ-ያ-? ---------------- ለምን ያክል ጊዜ ይቆያሉ? 0
l---n--y-kili gīzē--i--oy--u? l----- y----- g--- y--------- l-m-n- y-k-l- g-z- y-k-o-a-u- ----------------------------- lemini yakili gīzē yik’oyalu?
Dopada li Vam se ovdje? እ-ዴት---ኙት -ዚ-？/ ወ---- እዚ-? እ--- አ--- አ---- ወ---- እ--- እ-ዴ- አ-ኙ- አ-ህ-/ ወ-ዉ-ል እ-ህ- -------------------------- እንዴት አገኙት አዚህ？/ ወደዉታል እዚህ? 0
i-idē-i-āgen-ut----īh-？------wu-ali i----? i------ ā------- ā------ w--------- i----- i-i-ē-i ā-e-y-t- ā-ī-i-/ w-d-w-t-l- i-ī-i- ------------------------------------------ inidēti āgenyuti āzīhi？/ wedewutali izīhi?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ለ-ረፍ---መዝ-ናት-----ዚህ ያሉ-? ለ----------- ነ- እ-- ያ--- ለ-ረ-ት-ለ-ዝ-ና- ነ- እ-ህ ያ-ት- ------------------------ ለእረፍት/ለመዝናናት ነው እዚህ ያሉት? 0
l------i--/-e-e-in---ti ---- ---h- ya--ti? l---------------------- n--- i---- y------ l-’-r-f-t-/-e-e-i-a-a-i n-w- i-ī-i y-l-t-? ------------------------------------------ le’irefiti/lemezinanati newi izīhi yaluti?
Posjetite me jednom! እባ------ን- ----ኝ! እ--- አ---- ይ----- እ-ክ- አ-ዳ-ዴ ይ-ብ-ኝ- ----------------- እባክዎ አንዳንዴ ይጎብኙኝ! 0
i--ki-- -nidani-- y-gob-n-----! i------ ā-------- y------------ i-a-i-o ā-i-a-i-ē y-g-b-n-u-y-! ------------------------------- ibakiwo ānidanidē yigobinyunyi!
Ovo je moja adresa. የ- አ--ሻ ----ነ-። የ- አ--- እ-- ነ-- የ- አ-ራ- እ-ህ ነ-። --------------- የኔ አድራሻ እዚህ ነው። 0
ye------rasha ---hi -e--. y--- ā------- i---- n---- y-n- ā-i-a-h- i-ī-i n-w-. ------------------------- yenē ādirasha izīhi newi.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ነገ--ን-ና-ለ-? ነ- እ------- ነ- እ-ገ-ኛ-ን- ----------- ነገ እንገናኛለን? 0
ne------genany---n-? n--- i-------------- n-g- i-i-e-a-y-l-n-? -------------------- nege inigenanyaleni?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. አዝና-ው! ሌ---ዳ- አ-ኝ። አ----- ሌ- ጉ-- አ--- አ-ና-ው- ሌ- ጉ-ይ አ-ኝ- ------------------ አዝናለው! ሌላ ጉዳይ አለኝ። 0
ā---a-e------la g-d-yi -l-ny-. ā--------- l--- g----- ā------ ā-i-a-e-i- l-l- g-d-y- ā-e-y-. ------------------------------ āzinalewi! lēla gudayi ālenyi.
Bok! / Bog! / Zbogom! ቻው! ቻ-- ቻ-! --- ቻው! 0
c--wi! c----- c-a-i- ------ chawi!
Doviđenja! ደህ---ን ----! ደ-- ሁ- / ሁ-- ደ-ና ሁ- / ሁ-! ------------ ደህና ሁን / ሁኚ! 0
d-hi-a h----/--un--! d----- h--- / h----- d-h-n- h-n- / h-n-ī- -------------------- dehina huni / hunyī!
Do uskoro! በቅ-ቡ--ይ-ለው/-ይሻለ-!-----ኛ--። በ--- አ----------- እ------- በ-ር- አ-ካ-ው-አ-ሻ-ው- እ-ገ-ኛ-ን- -------------------------- በቅርቡ አይካለው/አይሻለው! እንገናኛለን። 0
b-k-irib- ā----lew-/--i-h-le-i! i-i-enany-len-. b-------- ā-------------------- i-------------- b-k-i-i-u ā-i-a-e-i-ā-i-h-l-w-! i-i-e-a-y-l-n-. ----------------------------------------------- bek’iribu āyikalewi/āyishalewi! inigenanyaleni.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!