Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   fi Tutustua

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [kolme]

Tutustua

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Bog! / Bok! Hei! H___ H-i- ---- Hei! 0
Dobar dan! H--ä- ---v-ä! H____ p______ H-v-ä p-i-ä-! ------------- Hyvää päivää! 0
Kako ste? / Kako si? M-------lu-? M___ k______ M-t- k-u-u-? ------------ Mitä kuuluu? 0
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? Tu--t-ek- ---E-r-----t-? T________ t_ E__________ T-l-t-e-o t- E-r-o-a-t-? ------------------------ Tuletteko te Euroopasta? 0
Jeste li Vi iz Amerike? T---t-ek--te A---i----a? T________ t_ A__________ T-l-t-e-o t- A-e-i-a-t-? ------------------------ Tuletteko te Amerikasta? 0
Jeste li Vi iz Azije? Tu-ette-- --siast-? T________ A________ T-l-t-e-o A-s-a-t-? ------------------- Tuletteko Aasiasta? 0
U kojem hotelu ste smješteni? M---ä--o--ll--s--te-asu---? M____ h_________ t_ a______ M-s-ä h-t-l-i-s- t- a-u-t-? --------------------------- Missä hotellissa te asutte? 0
Koliko dugo ste već ovdje? K-in-a k--a- ol---- ol-e-t--o----llä? K_____ k____ o_____ o_____ j_ t______ K-i-k- k-u-n o-e-t- o-l-e- j- t-ä-l-? ------------------------------------- Kuinka kauan olette olleet jo täällä? 0
Koliko dugo ostajete? Ku---- -a--k-i--e-jä-t-e? K_____ k______ t_ j______ K-i-k- k-u-k-i t- j-ä-t-? ------------------------- Kuinka kauaksi te jäätte? 0
Dopada li Vam se ovdje? Vi-h--tt--- -äällä? V__________ t______ V-i-d-t-e-ö t-ä-l-? ------------------- Viihdyttekö täällä? 0
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? Ol-ttek--te--o--l-a-tä--l-? O_______ t_ l______ t______ O-e-t-k- t- l-m-l-a t-ä-l-? --------------------------- Oletteko te lomalla täällä? 0
Posjetite me jednom! Tul--- -ä-mä---j--k--! T_____ k______ j______ T-l-a- k-y-ä-n j-s-u-! ---------------------- Tulkaa käymään joskus! 0
Ovo je moja adresa. T-ssä-on-os-i---en-. T____ o_ o__________ T-s-ä o- o-o-t-e-n-. -------------------- Tässä on osoitteeni. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? N--dään-- ----en--?? N________ h_________ N-h-ä-n-ö h-o-e-n-?- -------------------- Nähdäänkö huomenna?? 0
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. Ole--p----l-ani- m--ulla-----o m--ta -e---a. O___ p__________ m______ o_ j_ m____ m______ O-e- p-h-i-l-n-, m-n-l-a o- j- m-i-a m-n-j-. -------------------------------------------- Olen pahoillani, minulla on jo muita menoja. 0
Bok! / Bog! / Zbogom! M--kk-! M______ M-i-k-! ------- Moikka! 0
Doviđenja! Nä-----n! N________ N-k-m-i-! --------- Näkemiin! 0
Do uskoro! Nä--mii-! N________ N-k-m-i-! --------- Näkemiin! 0

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!