Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   he ‫היכרות‬

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

‫3 [שלוש]‬

3 [shalosh]

‫היכרות‬

[heykerut]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Bog! / Bok! ‫--ום-‬ ‫------ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
s----m! s------ s-a-o-! ------- shalom!
Dobar dan! ‫של-ם!‬ ‫------ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
s-alom! s------ s-a-o-! ------- shalom!
Kako ste? / Kako si? ‫------ע-‬ ‫-- נ----- ‫-ה נ-מ-?- ---------- ‫מה נשמע?‬ 0
m-- nis-ma? m-- n------ m-h n-s-m-? ----------- mah nishma?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ‫-ת /----א-ר--ה-‬ ‫-- / ה מ-------- ‫-ת / ה מ-י-ו-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאירופה?‬ 0
at-h---------ur-pa-? a------ m----------- a-a-/-t m-'-y-r-p-h- -------------------- atah/at me'eyuropah?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫-- --- מ-------‬ ‫-- / ה מ-------- ‫-ת / ה מ-מ-י-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאמריקה?‬ 0
a-ah/a- -e'a--r-qah? a------ m----------- a-a-/-t m-'-m-r-q-h- -------------------- atah/at me'ameriqah?
Jeste li Vi iz Azije? ‫-- / ה -א-י--‬ ‫-- / ה מ------ ‫-ת / ה מ-ס-ה-‬ --------------- ‫את / ה מאסיה?‬ 0
a-ah/-- -----i--? a------ m-------- a-a-/-t m-'-s-a-? ----------------- atah/at me'asiah?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫ב---- מלו---ת---- מתגורר-- ת?‬ ‫----- מ--- א- / ה מ----- / ת-- ‫-א-ז- מ-ו- א- / ה מ-ג-ר- / ת-‬ ------------------------------- ‫באיזה מלון את / ה מתגורר / ת?‬ 0
ve--y-e- mal-- ---------or-r? v------- m---- a--- m-------- v-'-y-e- m-l-n a-a- m-t-o-e-? ----------------------------- ve'eyzeh malon atah mitgorer?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫--ה ------------ב- --ן?‬ ‫--- ז-- א- / ה כ-- כ---- ‫-מ- ז-ן א- / ה כ-ר כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן את / ה כבר כאן?‬ 0
k-mah---a--at/--a- kv-- ---n? k---- z--- a------ k--- k---- k-m-h z-a- a-/-t-h k-a- k-'-? ----------------------------- kamah zman at/atah kvar ka'n?
Koliko dugo ostajete? ‫כמה--מ----ש-ר-‬ ‫--- ז-- ת------ ‫-מ- ז-ן ת-ש-ר-‬ ---------------- ‫כמה זמן תישאר?‬ 0
kamah z-an t--s--r? k---- z--- t------- k-m-h z-a- t-s-'-r- ------------------- kamah zman tiss'er?
Dopada li Vam se ovdje? ‫-אם-המק-ם-מ-צא--ן -ע-ני---/---י-ייך-‬ ‫--- ה---- מ--- ח- ב------ / ב-------- ‫-א- ה-ק-ם מ-צ- ח- ב-י-י-? / ב-י-י-ך-‬ -------------------------------------- ‫האם המקום מוצא חן בעיניך? / בעינייך?‬ 0
ha'im hama-o- ---se xen -e'ineykh---b-'-y-aikh? h---- h------ m---- x-- b---------------------- h-'-m h-m-q-m m-t-e x-n b-'-n-y-h-?-b-'-y-a-k-? ----------------------------------------------- ha'im hamaqom motse xen be'ineykha?/be'eynaikh?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ‫--ם-א----ה ---פ---‬ ‫--- א- / ה ב------- ‫-א- א- / ה ב-ו-ש-?- -------------------- ‫האם את / ה בחופשה?‬ 0
ha-im-atah--t b-xof-h-h? h---- a------ b--------- h-'-m a-a-/-t b-x-f-h-h- ------------------------ ha'im atah/at bexofshah?
Posjetite me jednom! ‫--א-/ --ל--- -ותי-‬ ‫--- / י ל--- א----- ‫-ו- / י ל-ק- א-ת-!- -------------------- ‫בוא / י לבקר אותי!‬ 0
bo/---y l-v-q---o--! b------ l------ o--- b-/-o-y l-v-q-r o-i- -------------------- bo/bo'y l'vaqer oti!
Ovo je moja adresa. ‫ז-----ו-ת---י.‬ ‫-- ה----- ש---- ‫-ו ה-ת-ב- ש-י-‬ ---------------- ‫זו הכתובת שלי.‬ 0
z- h--tovet s----. z- h------- s----- z- h-k-o-e- s-e-i- ------------------ zu haktovet sseli.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫--ראה--חר?‬ ‫----- מ---- ‫-ת-א- מ-ר-‬ ------------ ‫נתראה מחר?‬ 0
nit-a'-----xar? n------- m----- n-t-a-e- m-x-r- --------------- nitra'eh maxar?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ‫----מצ----- -, -ש ----וכ---ת-----ת-‬ ‫--- מ---- / ת- י- ל- ת------ א------ ‫-נ- מ-ט-ר / ת- י- ל- ת-כ-י-ת א-ר-ת-‬ ------------------------------------- ‫אני מצטער / ת, יש לי תוכניות אחרות.‬ 0
an----ts---e-/m--st-'er--,-y-----i-tok-n-ot --e---. a-- m--------------------- y--- l- t------- a------ a-i m-t-t-'-r-m-t-t-'-r-t- y-s- l- t-k-n-o- a-e-o-. --------------------------------------------------- ani mitsta'er/mitsta'eret, yesh li tokhniot axerot.
Bok! / Bog! / Zbogom! ‫ש----‬ ‫------ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום.‬ 0
s-a-o-. s------ s-a-o-. ------- shalom.
Doviđenja! ‫-הת--ו-.‬ ‫--------- ‫-ה-ר-ו-.- ---------- ‫להתראות.‬ 0
l-hitr---t. l---------- l-h-t-a-o-. ----------- lehitra'ot.
Do uskoro! ‫-ת--ה-----ב-‬ ‫----- ב------ ‫-ת-א- ב-ר-ב-‬ -------------- ‫נתראה בקרוב!‬ 0
ni-ra------q-r--! n------- b------- n-t-a-e- b-q-r-v- ----------------- nitra'eh beqarov!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!