Zbirka izraza

hr U školi   »   bn বিদ্যালয়ে / স্কুলে

4 [četiri]

U školi

U školi

৪ [চার]

4 [Cāra]

বিদ্যালয়ে / স্কুলে

[bidyālaẏē / skulē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bengalski igra Više
Gdje smo mi? আম-া কোথ-য়? আ__ কো___ আ-র- ক-থ-য়- ----------- আমরা কোথায়? 0
ā-a----ō-hā-a? ā____ k_______ ā-a-ā k-t-ā-a- -------------- āmarā kōthāẏa?
Mi smo u školi. আ--- ব--্--লয়- ৷ আ__ বি____ ৷ আ-র- ব-দ-য-ল-ে ৷ ---------------- আমরা বিদ্যালয়ে ৷ 0
Ām-rā---dy---ẏē Ā____ b________ Ā-a-ā b-d-ā-a-ē --------------- Āmarā bidyālaẏē
Imamo nastavu. আম-দে- --লাস--ছে ৷ আ___ ক্__ আ_ ৷ আ-া-ে- ক-ল-স আ-ে ৷ ------------------ আমাদের ক্লাস আছে ৷ 0
āmādē-a-k-ās---c-ē ā______ k____ ā___ ā-ā-ē-a k-ā-a ā-h- ------------------ āmādēra klāsa āchē
Ovo su učenici. ওর------- ৷ ও_ ছা__ ৷ ও-া ছ-ত-র ৷ ----------- ওরা ছাত্র ৷ 0
ō-ā---ātra ō__ c_____ ō-ā c-ā-r- ---------- ōrā chātra
Ovo je učiteljica. উনি--ি--ষি-- ৷ উ_ শি___ ৷ উ-ি শ-ক-ষ-ক- ৷ -------------- উনি শিক্ষিকা ৷ 0
u------ṣ-kā u__ ś______ u-i ś-k-i-ā ----------- uni śikṣikā
Ovo je razred. ও----্ল-স-ঘর-/ শ-রেণ-ক--ষ ৷ ও_ ক্__ ঘ_ / শ্_____ ৷ ও-া ক-ল-স ঘ- / শ-র-ণ-ক-্- ৷ --------------------------- ওটা ক্লাস ঘর / শ্রেণিকক্ষ ৷ 0
ō---k---a ----a-/ -r-ṇ-k-k-a ō__ k____ g____ / ś_________ ō-ā k-ā-a g-a-a / ś-ē-i-a-ṣ- ---------------------------- ōṭā klāsa ghara / śrēṇikakṣa
Što radimo? আ-রা -ী--র--? আ__ কী ক___ আ-র- ক- ক-ছ-? ------------- আমরা কী করছি? 0
ā-ar- k- ------i? ā____ k_ k_______ ā-a-ā k- k-r-c-i- ----------------- āmarā kī karachi?
Učimo. আমর- -ি-ছ- ৷ আ__ শি__ ৷ আ-র- শ-খ-ি ৷ ------------ আমরা শিখছি ৷ 0
Ām-r- -ik--c-i Ā____ ś_______ Ā-a-ā ś-k-a-h- -------------- Āmarā śikhachi
Učimo jezik. আ-রা-এ----ভ-ষ--শ-খ-- ৷ আ__ এ__ ভা_ শি__ ৷ আ-র- এ-ট- ভ-ষ- শ-খ-ি ৷ ---------------------- আমরা একটি ভাষা শিখছি ৷ 0
ā-a-ā --a-------ā -i-ha-hi ā____ ē____ b____ ś_______ ā-a-ā ē-a-i b-ā-ā ś-k-a-h- -------------------------- āmarā ēkaṭi bhāṣā śikhachi
Učim engleski. আম----রেজী শ-খ-ি ৷ আ_ ইং__ শি__ ৷ আ-ি ই-র-জ- শ-খ-ি ৷ ------------------ আমি ইংরেজী শিখছি ৷ 0
ā-i i-rēj- --k--c-i ā__ i_____ ś_______ ā-i i-r-j- ś-k-a-h- ------------------- āmi inrējī śikhachi
Učiš španjolski. ত-মি--্প-য---শ--িখছ-৷ তু_ স্____ শি__ ৷ ত-ম- স-প-য-ন-শ শ-খ- ৷ --------------------- তুমি স্প্যানিশ শিখছ ৷ 0
tum- ------ś- -ik-acha t___ s_______ ś_______ t-m- s-y-n-ś- ś-k-a-h- ---------------------- tumi spyāniśa śikhacha
On uči njemački. স- (ও) -া-্--- -িখ---৷ সে (__ জা___ শি__ ৷ স- (-) জ-র-ম-ন শ-খ-ে ৷ ---------------------- সে (ও) জার্মান শিখছে ৷ 0
sē -----ār-ān- -i----hē s_ (__ j______ ś_______ s- (-) j-r-ā-a ś-k-a-h- ----------------------- sē (ō) jārmāna śikhachē
Učimo francuski. আ-রা ---ে-্চ-শ-খছি ৷ আ__ ফ্___ শি__ ৷ আ-র- ফ-র-ঞ-চ শ-খ-ি ৷ -------------------- আমরা ফ্রেঞ্চ শিখছি ৷ 0
ā-ar--phrēñ-- śik-achi ā____ p______ ś_______ ā-a-ā p-r-ñ-a ś-k-a-h- ---------------------- āmarā phrēñca śikhachi
Učite talijanski. তোম-া-সবাই ই----য়-- ---ছ ৷ তো__ স__ ই____ শি__ ৷ ত-ম-া স-া- ই-া-ি-া- শ-খ- ৷ -------------------------- তোমরা সবাই ইটালিয়ান শিখছ ৷ 0
tōma-ā s-bā-i-i-ā-iẏān- ś-----ha t_____ s_____ i________ ś_______ t-m-r- s-b-'- i-ā-i-ā-a ś-k-a-h- -------------------------------- tōmarā sabā'i iṭāliẏāna śikhacha
Oni uče ruski. তার---ওরা--রাশ---- শিখ-ে-৷ তা_ (___ রা___ শি__ ৷ ত-র- (-র-) র-শ-য়-ন শ-খ-ে ৷ -------------------------- তারা (ওরা) রাশিয়ান শিখছে ৷ 0
t-rā (--ā)--ā-i-ān- -i-h-chē t___ (____ r_______ ś_______ t-r- (-r-) r-ś-ẏ-n- ś-k-a-h- ---------------------------- tārā (ōrā) rāśiẏāna śikhachē
Učiti jezike je interesantno. ভ--া শ----া---ট--দার-ন -্----র ৷ ভা_ শে__ এ__ দা__ ব্___ ৷ ভ-ষ- শ-খ-ট- এ-ট- দ-র-ন ব-য-প-র ৷ -------------------------------- ভাষা শেখাটা একটা দারুন ব্যাপার ৷ 0
bh--- śē--ā-- -k-ṭā dāru-- --āpā-a b____ ś______ ē____ d_____ b______ b-ā-ā ś-k-ā-ā ē-a-ā d-r-n- b-ā-ā-a ---------------------------------- bhāṣā śēkhāṭā ēkaṭā dāruna byāpāra
Želimo razumjeti ljude. আমর- মা----ে ব-ঝ-ে--া- ৷ আ__ মা___ বু__ চা_ ৷ আ-র- ম-ন-ষ-ে ব-ঝ-ে চ-ই ৷ ------------------------ আমরা মানুষকে বুঝতে চাই ৷ 0
āmarā mānu-akē bu---t--cā-i ā____ m_______ b______ c___ ā-a-ā m-n-ṣ-k- b-j-a-ē c-'- --------------------------- āmarā mānuṣakē bujhatē cā'i
Želimo razgovarati s ljudima. আ-রা---ন---র-সঙ্-ে ক------ে-----৷ আ__ মা___ স__ ক_ ব__ চা_ ৷ আ-র- ম-ন-ষ-র স-্-ে ক-া ব-ত- চ-ই ৷ --------------------------------- আমরা মানুষের সঙ্গে কথা বলতে চাই ৷ 0
āma-ā-mānu-ē-- -aṅ---ka--ā--a-a-ē --'i ā____ m_______ s____ k____ b_____ c___ ā-a-ā m-n-ṣ-r- s-ṅ-ē k-t-ā b-l-t- c-'- -------------------------------------- āmarā mānuṣēra saṅgē kathā balatē cā'i

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.