Zbirka izraza

hr U školi   »   bn বিদ্যালয়ে / স্কুলে

4 [četiri]

U školi

U školi

৪ [চার]

4 [Cāra]

বিদ্যালয়ে / স্কুলে

[bidyālaẏē / skulē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bengalski igra Više
Gdje smo mi? আ-রা -----? আ--- ক----- আ-র- ক-থ-য়- ----------- আমরা কোথায়? 0
āma----ō-h-ẏ-? ā---- k------- ā-a-ā k-t-ā-a- -------------- āmarā kōthāẏa?
Mi smo u školi. আমরা -ি---া-য়--৷ আ--- ব-------- ৷ আ-র- ব-দ-য-ল-ে ৷ ---------------- আমরা বিদ্যালয়ে ৷ 0
Āma-ā -i---l--ē Ā---- b-------- Ā-a-ā b-d-ā-a-ē --------------- Āmarā bidyālaẏē
Imamo nastavu. আ------ক-ল-----ে ৷ আ----- ক---- আ-- ৷ আ-া-ে- ক-ল-স আ-ে ৷ ------------------ আমাদের ক্লাস আছে ৷ 0
āmā---a--lā-a -c-ē ā------ k---- ā--- ā-ā-ē-a k-ā-a ā-h- ------------------ āmādēra klāsa āchē
Ovo su učenici. ওর- ---্--৷ ও-- ছ---- ৷ ও-া ছ-ত-র ৷ ----------- ওরা ছাত্র ৷ 0
ō-- chātra ō-- c----- ō-ā c-ā-r- ---------- ōrā chātra
Ovo je učiteljica. উনি-শিক-ষ----৷ উ-- শ------- ৷ উ-ি শ-ক-ষ-ক- ৷ -------------- উনি শিক্ষিকা ৷ 0
u-- ---ṣikā u-- ś------ u-i ś-k-i-ā ----------- uni śikṣikā
Ovo je razred. ওটা----াস -র / ----ণ----ষ-৷ ও-- ক---- ঘ- / শ--------- ৷ ও-া ক-ল-স ঘ- / শ-র-ণ-ক-্- ৷ --------------------------- ওটা ক্লাস ঘর / শ্রেণিকক্ষ ৷ 0
ō-----ā---gha-- - -r-ṇi-akṣa ō-- k---- g---- / ś--------- ō-ā k-ā-a g-a-a / ś-ē-i-a-ṣ- ---------------------------- ōṭā klāsa ghara / śrēṇikakṣa
Što radimo? আ-রা ক-----ি? আ--- ক- ক---- আ-র- ক- ক-ছ-? ------------- আমরা কী করছি? 0
āma-- kī ka-ac-i? ā---- k- k------- ā-a-ā k- k-r-c-i- ----------------- āmarā kī karachi?
Učimo. আ----শ-----৷ আ--- শ---- ৷ আ-র- শ-খ-ি ৷ ------------ আমরা শিখছি ৷ 0
Āma-- ------hi Ā---- ś------- Ā-a-ā ś-k-a-h- -------------- Āmarā śikhachi
Učimo jezik. আ-রা --টি --ষা---খ---৷ আ--- এ--- ভ--- শ---- ৷ আ-র- এ-ট- ভ-ষ- শ-খ-ি ৷ ---------------------- আমরা একটি ভাষা শিখছি ৷ 0
ā--r--ēkaṭi-bhāṣ- śik-ac-i ā---- ē---- b---- ś------- ā-a-ā ē-a-i b-ā-ā ś-k-a-h- -------------------------- āmarā ēkaṭi bhāṣā śikhachi
Učim engleski. আম- ইংর--- -িখ-- ৷ আ-- ই----- শ---- ৷ আ-ি ই-র-জ- শ-খ-ি ৷ ------------------ আমি ইংরেজী শিখছি ৷ 0
ām---n-ē---śik--chi ā-- i----- ś------- ā-i i-r-j- ś-k-a-h- ------------------- āmi inrējī śikhachi
Učiš španjolski. ত-ম- স---য-----শ--- ৷ ত--- স-------- শ--- ৷ ত-ম- স-প-য-ন-শ শ-খ- ৷ --------------------- তুমি স্প্যানিশ শিখছ ৷ 0
tu-i--py-niś--ś-k-a-ha t--- s------- ś------- t-m- s-y-n-ś- ś-k-a-h- ---------------------- tumi spyāniśa śikhacha
On uči njemački. সে -ও)---র্-ান---খ---৷ স- (-- জ------ শ---- ৷ স- (-) জ-র-ম-ন শ-খ-ে ৷ ---------------------- সে (ও) জার্মান শিখছে ৷ 0
sē-(-)-jā----- ś----c-ē s- (-- j------ ś------- s- (-) j-r-ā-a ś-k-a-h- ----------------------- sē (ō) jārmāna śikhachē
Učimo francuski. আমর- -্র---চ -ি--- ৷ আ--- ফ------ শ---- ৷ আ-র- ফ-র-ঞ-চ শ-খ-ি ৷ -------------------- আমরা ফ্রেঞ্চ শিখছি ৷ 0
ā---- ph----a -ik--chi ā---- p------ ś------- ā-a-ā p-r-ñ-a ś-k-a-h- ---------------------- āmarā phrēñca śikhachi
Učite talijanski. তোম-া-সব-ই ইটাল--া--শি-ছ ৷ ত---- স--- ই------- শ--- ৷ ত-ম-া স-া- ই-া-ি-া- শ-খ- ৷ -------------------------- তোমরা সবাই ইটালিয়ান শিখছ ৷ 0
t-ma-- s-b--i iṭāl-ẏā-a śi-h---a t----- s----- i-------- ś------- t-m-r- s-b-'- i-ā-i-ā-a ś-k-a-h- -------------------------------- tōmarā sabā'i iṭāliẏāna śikhacha
Oni uče ruski. ত-র---ওরা--------ন----ছ--৷ ত--- (---- র------ শ---- ৷ ত-র- (-র-) র-শ-য়-ন শ-খ-ে ৷ -------------------------- তারা (ওরা) রাশিয়ান শিখছে ৷ 0
tār- (ōr-) -----ā-a--ik----ē t--- (---- r------- ś------- t-r- (-r-) r-ś-ẏ-n- ś-k-a-h- ---------------------------- tārā (ōrā) rāśiẏāna śikhachē
Učiti jezike je interesantno. ভ-ষ----খ--া-এ-টা দ--ু------পা--৷ ভ--- শ----- এ--- দ---- ব------ ৷ ভ-ষ- শ-খ-ট- এ-ট- দ-র-ন ব-য-প-র ৷ -------------------------------- ভাষা শেখাটা একটা দারুন ব্যাপার ৷ 0
b-ā-ā---khā-- --a-ā --r--a -yā-ā-a b---- ś------ ē---- d----- b------ b-ā-ā ś-k-ā-ā ē-a-ā d-r-n- b-ā-ā-a ---------------------------------- bhāṣā śēkhāṭā ēkaṭā dāruna byāpāra
Želimo razumjeti ljude. আমর---া-ুষক- ব---ে-----৷ আ--- ম------ ব---- চ-- ৷ আ-র- ম-ন-ষ-ে ব-ঝ-ে চ-ই ৷ ------------------------ আমরা মানুষকে বুঝতে চাই ৷ 0
ā--rā--ā--ṣ------j--t- c--i ā---- m------- b------ c--- ā-a-ā m-n-ṣ-k- b-j-a-ē c-'- --------------------------- āmarā mānuṣakē bujhatē cā'i
Želimo razgovarati s ljudima. আ-----ান---র স-------া----- চ---৷ আ--- ম------ স---- ক-- ব--- চ-- ৷ আ-র- ম-ন-ষ-র স-্-ে ক-া ব-ত- চ-ই ৷ --------------------------------- আমরা মানুষের সঙ্গে কথা বলতে চাই ৷ 0
ā---ā ----ṣ-r--sa--ē-kathā---l-tē c-'i ā---- m------- s---- k---- b----- c--- ā-a-ā m-n-ṣ-r- s-ṅ-ē k-t-ā b-l-t- c-'- -------------------------------------- āmarā mānuṣēra saṅgē kathā balatē cā'i

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.