Zbirka izraza

hr U školi   »   el Στο σχολείο

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [τέσσερα]

4 [téssera]

Στο σχολείο

[Sto scholeío]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Gdje smo mi? Πού ε-μα-τ-; Π-- ε------- Π-ύ ε-μ-σ-ε- ------------ Πού είμαστε; 0
P-ú-eí----e? P-- e------- P-ú e-m-s-e- ------------ Poú eímaste?
Mi smo u školi. Εί---τε-σ-ο-σχο---ο. Ε------ σ-- σ------- Ε-μ-σ-ε σ-ο σ-ο-ε-ο- -------------------- Είμαστε στο σχολείο. 0
E-m-st---to s---l-í-. E------ s-- s-------- E-m-s-e s-o s-h-l-í-. --------------------- Eímaste sto scholeío.
Imamo nastavu. Έχ-υμ- μάθ---. Έ----- μ------ Έ-ο-μ- μ-θ-μ-. -------------- Έχουμε μάθημα. 0
É--o-m- máth--a. É------ m------- É-h-u-e m-t-ē-a- ---------------- Échoume máthēma.
Ovo su učenici. Αυ--- ε-ν-ι--- μα-η-έ-. Α---- ε---- ο- μ------- Α-τ-ί ε-ν-ι ο- μ-θ-τ-ς- ----------------------- Αυτοί είναι οι μαθητές. 0
Au-oí eí--- -- m--hē--s. A---- e---- o- m-------- A-t-í e-n-i o- m-t-ē-é-. ------------------------ Autoí eínai oi mathētés.
Ovo je učiteljica. Αυ-ή -ίν-ι-- --σκάλα. Α--- ε---- η δ------- Α-τ- ε-ν-ι η δ-σ-ά-α- --------------------- Αυτή είναι η δασκάλα. 0
Au-ḗ e-nai ē--a-ká-a. A--- e---- ē d------- A-t- e-n-i ē d-s-á-a- --------------------- Autḗ eínai ē daskála.
Ovo je razred. Α--- είνα--- -ά--. Α--- ε---- η τ---- Α-τ- ε-ν-ι η τ-ξ-. ------------------ Αυτή είναι η τάξη. 0
Aut--e-n---ē ---ē. A--- e---- ē t---- A-t- e-n-i ē t-x-. ------------------ Autḗ eínai ē táxē.
Što radimo? Τι------μ-; Τ- κ------- Τ- κ-ν-υ-ε- ----------- Τι κάνουμε; 0
T--káno-me? T- k------- T- k-n-u-e- ----------- Ti kánoume?
Učimo. Μ-θαί---με. Μ---------- Μ-θ-ί-ο-μ-. ----------- Μαθαίνουμε. 0
Math---oume. M----------- M-t-a-n-u-e- ------------ Mathaínoume.
Učimo jezik. Μ-θαί-ο-με μία γλώσ--. Μ--------- μ-- γ------ Μ-θ-ί-ο-μ- μ-α γ-ώ-σ-. ---------------------- Μαθαίνουμε μία γλώσσα. 0
M------oum- m-a-gl-s-a. M---------- m-- g------ M-t-a-n-u-e m-a g-ṓ-s-. ----------------------- Mathaínoume mía glṓssa.
Učim engleski. Εγ--μ----νω-α-γ-ικ-. Ε-- μ------ α------- Ε-ώ μ-θ-ί-ω α-γ-ι-ά- -------------------- Εγώ μαθαίνω αγγλικά. 0
Egṓ -atha-nō-a-g---á. E-- m------- a------- E-ṓ m-t-a-n- a-g-i-á- --------------------- Egṓ mathaínō angliká.
Učiš španjolski. Ε-- -αθ--ν-ι- -σπ-νι-ά. Ε-- μ-------- ι-------- Ε-ύ μ-θ-ί-ε-ς ι-π-ν-κ-. ----------------------- Εσύ μαθαίνεις ισπανικά. 0
Es-----haí-e-s -s---i--. E-- m--------- i-------- E-ý m-t-a-n-i- i-p-n-k-. ------------------------ Esý mathaíneis ispaniká.
On uči njemački. Α---ς μ-θαίνε- -ερμ-νικ-. Α---- μ------- γ--------- Α-τ-ς μ-θ-ί-ε- γ-ρ-α-ι-ά- ------------------------- Αυτός μαθαίνει γερμανικά. 0
Autó--m-th-í-ei-g--man-ká. A---- m-------- g--------- A-t-s m-t-a-n-i g-r-a-i-á- -------------------------- Autós mathaínei germaniká.
Učimo francuski. Εμ-ίς μα--ίν-υ-ε-γ--λικά. Ε---- μ--------- γ------- Ε-ε-ς μ-θ-ί-ο-μ- γ-λ-ι-ά- ------------------------- Εμείς μαθαίνουμε γαλλικά. 0
Em--- --t-a--o-me ga--ik-. E---- m---------- g------- E-e-s m-t-a-n-u-e g-l-i-á- -------------------------- Emeís mathaínoume galliká.
Učite talijanski. Ε--ίς-μ--α-νε---ιτα-ικά. Ε---- μ-------- ι------- Ε-ε-ς μ-θ-ί-ε-ε ι-α-ι-ά- ------------------------ Εσείς μαθαίνετε ιταλικά. 0
Eseí- m---aí-ete -talik-. E---- m--------- i------- E-e-s m-t-a-n-t- i-a-i-á- ------------------------- Eseís mathaínete italiká.
Oni uče ruski. Α-το- ---α--ουν ρωσ--ά. Α---- μ-------- ρ------ Α-τ-ί μ-θ-ί-ο-ν ρ-σ-κ-. ----------------------- Αυτοί μαθαίνουν ρωσικά. 0
Au--í--a--aín-un---si--. A---- m--------- r------ A-t-í m-t-a-n-u- r-s-k-. ------------------------ Autoí mathaínoun rōsiká.
Učiti jezike je interesantno. Το ---μα-α----ς--λώσ-ε- -ί-αι ε-δ----ρ--. Τ- ν- μ-------- γ------ ε---- ε---------- Τ- ν- μ-θ-ί-ε-ς γ-ώ-σ-ς ε-ν-ι ε-δ-α-έ-ο-. ----------------------------------------- Το να μαθαίνεις γλώσσες είναι ενδιαφέρον. 0
To n---at--í---s-g--s-es e-nai-e-di--h-r-n. T- n- m--------- g------ e---- e----------- T- n- m-t-a-n-i- g-ṓ-s-s e-n-i e-d-a-h-r-n- ------------------------------------------- To na mathaíneis glṓsses eínai endiaphéron.
Želimo razumjeti ljude. Θέλο--ε ν- κ--α--β--νο-μ-----ς----ρ--ου-. Θ------ ν- κ------------- τ--- α--------- Θ-λ-υ-ε ν- κ-τ-λ-β-ί-ο-μ- τ-υ- α-θ-ώ-ο-ς- ----------------------------------------- Θέλουμε να καταλαβαίνουμε τους ανθρώπους. 0
Th--o--e na-kata-ab--n---e-tous a--h------. T------- n- k------------- t--- a---------- T-é-o-m- n- k-t-l-b-í-o-m- t-u- a-t-r-p-u-. ------------------------------------------- Théloume na katalabaínoume tous anthrṓpous.
Želimo razgovarati s ljudima. Θ--ο-με--α-μ-λ-μ---ε -------θρώπο--. Θ------ ν- μ----- μ- τ--- α--------- Θ-λ-υ-ε ν- μ-λ-μ- μ- τ-υ- α-θ-ώ-ο-ς- ------------------------------------ Θέλουμε να μιλάμε με τους ανθρώπους. 0
T-élou-- na --l-m--m----us-a-th-ṓ-ous. T------- n- m----- m- t--- a---------- T-é-o-m- n- m-l-m- m- t-u- a-t-r-p-u-. -------------------------------------- Théloume na miláme me tous anthrṓpous.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.