Zbirka izraza

hr U školi   »   mr शाळेत

4 [četiri]

U školi

U školi

४ [चार]

4 [Cāra]

शाळेत

[śāḷēta]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski marati igra Više
Gdje smo mi? आ-------ता--कु-े ---त? आ-- (------ क--- आ---- आ-ण (-त-त-) क-ठ- आ-ो-? ---------------------- आपण (आत्ता) कुठे आहोत? 0
ā---a --tt-- ku-h- ā--ta? ā---- (----- k---- ā----- ā-a-a (-t-ā- k-ṭ-ē ā-ō-a- ------------------------- āpaṇa (āttā) kuṭhē āhōta?
Mi smo u školi. आ-ण--र्व-- ---ह---र्- ---्ता- श-ळेत----त. आ-- स--- / आ---- स--- (------ श---- आ---- आ-ण स-्- / आ-्-ी स-्- (-त-त-) श-ळ-त आ-ो-. ----------------------------------------- आपण सर्व / आम्ही सर्व (आत्ता) शाळेत आहोत. 0
Ā-aṇ--sa--a/ -m-- -ar-- (āttā) ś-ḷē-a-ā-ō-a. Ā---- s----- ā--- s---- (----- ś----- ā----- Ā-a-a s-r-a- ā-h- s-r-a (-t-ā- ś-ḷ-t- ā-ō-a- -------------------------------------------- Āpaṇa sarva/ āmhī sarva (āttā) śāḷēta āhōta.
Imamo nastavu. आम्-ाला---ळ- आहे. आ------ श--- आ--- आ-्-ा-ा श-ळ- आ-े- ----------------- आम्हाला शाळा आहे. 0
Ām-ālā ś--ā āhē. Ā----- ś--- ā--- Ā-h-l- ś-ḷ- ā-ē- ---------------- Āmhālā śāḷā āhē.
Ovo su učenici. त- -ाळ--ील---ल----ेत. त- श------ म--- आ---- त- श-ळ-त-ल म-ल- आ-े-. --------------------- ती शाळेतील मुले आहेत. 0
T--ś-ḷē-īl---u----hē-a. T- ś------- m--- ā----- T- ś-ḷ-t-l- m-l- ā-ē-a- ----------------------- Tī śāḷētīla mulē āhēta.
Ovo je učiteljica. त- श--्-- -----श----िका--हे. त- श----- / त- श------- आ--- त- श-क-ष- / त- श-क-ष-क- आ-े- ---------------------------- तो शिक्षक / ती शिक्षिका आहे. 0
T--śik-a-a/-t-----ṣi-----ē. T- ś------- t- ś------ ā--- T- ś-k-a-a- t- ś-k-i-ā ā-ē- --------------------------- Tō śikṣaka/ tī śikṣikā āhē.
Ovo je razred. तो शा-े-ा-वर-ग----. त- श----- व--- आ--- त- श-ळ-च- व-्- आ-े- ------------------- तो शाळेचा वर्ग आहे. 0
T- śā-ēcā--ar-- ---. T- ś----- v---- ā--- T- ś-ḷ-c- v-r-a ā-ē- -------------------- Tō śāḷēcā varga āhē.
Što radimo? आ-्-ी-काय करत -हो-? आ---- क-- क-- आ---- आ-्-ी क-य क-त आ-ो-? ------------------- आम्ही काय करत आहोत? 0
Ām---k-------a-a -hōta? Ā--- k--- k----- ā----- Ā-h- k-y- k-r-t- ā-ō-a- ----------------------- Āmhī kāya karata āhōta?
Učimo. आ-्-ी--िक--आ-ो-. आ---- श--- आ---- आ-्-ी श-क- आ-ो-. ---------------- आम्ही शिकत आहोत. 0
Ā-h-----a-a-āh--a. Ā--- ś----- ā----- Ā-h- ś-k-t- ā-ō-a- ------------------ Āmhī śikata āhōta.
Učimo jezik. आ--ही ए- भ-ष- शि-- ----. आ---- ए- भ--- श--- आ---- आ-्-ी ए- भ-ष- श-क- आ-ो-. ------------------------ आम्ही एक भाषा शिकत आहोत. 0
Ām-ī-ēka -h-ṣ- -i-at- ā--t-. Ā--- ē-- b---- ś----- ā----- Ā-h- ē-a b-ā-ā ś-k-t- ā-ō-a- ---------------------------- Āmhī ēka bhāṣā śikata āhōta.
Učim engleski. मी-इ-ग्-जी---क- -हे. म- इ------ श--- आ--- म- इ-ग-र-ी श-क- आ-े- -------------------- मी इंग्रजी शिकत आहे. 0
M- i-gra-ī -ika-a ā--. M- i------ ś----- ā--- M- i-g-a-ī ś-k-t- ā-ē- ---------------------- Mī iṅgrajī śikata āhē.
Učiš španjolski. त---्प-निश श----आहे-. त- स------ श--- आ---- त- स-प-न-श श-क- आ-े-. --------------------- तू स्पॅनिश शिकत आहेस. 0
Tū --ĕ-i-- śi---a-āhēs-. T- s------ ś----- ā----- T- s-ĕ-i-a ś-k-t- ā-ē-a- ------------------------ Tū spĕniśa śikata āhēsa.
On uči njemački. त--ज--मन-श--त--हे. त- ज---- श--- आ--- त- ज-्-न श-क- आ-े- ------------------ तो जर्मन शिकत आहे. 0
Tō -a--a-----k--a-āh-. T- j------ ś----- ā--- T- j-r-a-a ś-k-t- ā-ē- ---------------------- Tō jarmana śikata āhē.
Učimo francuski. आम्ही-फ्रेंच-श--त आ--त. आ---- फ----- श--- आ---- आ-्-ी फ-र-ं- श-क- आ-ो-. ----------------------- आम्ही फ्रेंच शिकत आहोत. 0
Ā-hī phrēn̄-a--i-at--āhōt-. Ā--- p------- ś----- ā----- Ā-h- p-r-n-c- ś-k-t- ā-ō-a- --------------------------- Āmhī phrēn̄ca śikata āhōta.
Učite talijanski. त-म--- स---ज---ट----- श--- आ-ा-. त----- स----- इ------ श--- आ---- त-म-ह- स-्-ज- इ-ा-ि-न श-क- आ-ा-. -------------------------------- तुम्ही सर्वजण इटालियन शिकत आहात. 0
Tu-hī s-r-a---- ----i--n----kata -hā-a. T---- s-------- i-------- ś----- ā----- T-m-ī s-r-a-a-a i-ā-i-a-a ś-k-t- ā-ā-a- --------------------------------------- Tumhī sarvajaṇa iṭāliyana śikata āhāta.
Oni uče ruski. त--र-ि-- श----आ---. त- र---- श--- आ---- त- र-ि-न श-क- आ-े-. ------------------- ते रशियन शिकत आहेत. 0
Tē---śi---- ----ta-ā--ta. T- r------- ś----- ā----- T- r-ś-y-n- ś-k-t- ā-ē-a- ------------------------- Tē raśiyana śikata āhēta.
Učiti jezike je interesantno. भ-ष- ----े--नो-ंजक आहे. भ--- श---- म------ आ--- भ-ष- श-क-े म-ो-ं-क आ-े- ----------------------- भाषा शिकणे मनोरंजक आहे. 0
B---ā---kaṇ---a-ō----j-ka āh-. B---- ś----- m----------- ā--- B-ā-ā ś-k-ṇ- m-n-r-n-j-k- ā-ē- ------------------------------ Bhāṣā śikaṇē manōran̄jaka āhē.
Želimo razumjeti ljude. आम्--ला ---जी---स--ून--्-ायचे आह-. आ------ ल------ स---- घ------ आ--- आ-्-ा-ा ल-क-ी-न स-ज-न घ-य-य-े आ-े- ---------------------------------- आम्हाला लोकजीवन समजून घ्यायचे आहे. 0
Āmh----lōka--v-na-sam---n- -hyāya-- āh-. Ā----- l--------- s------- g------- ā--- Ā-h-l- l-k-j-v-n- s-m-j-n- g-y-y-c- ā-ē- ---------------------------------------- Āmhālā lōkajīvana samajūna ghyāyacē āhē.
Želimo razgovarati s ljudima. आम--ा-ा--ो---श---ो-ा--े आ--. आ------ ल------ ब------ आ--- आ-्-ा-ा ल-क-ं-ी ब-ल-य-े आ-े- ---------------------------- आम्हाला लोकांशी बोलायचे आहे. 0
Ām-āl----kān-ī ----ya-ē-āh-. Ā----- l------ b------- ā--- Ā-h-l- l-k-n-ī b-l-y-c- ā-ē- ---------------------------- Āmhālā lōkānśī bōlāyacē āhē.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.