Zbirka izraza

hr Zemlje i jezici   »   et Riigid ja keeled

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [viis]

Riigid ja keeled

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
John je iz Londona. Jo-n on -o--o----. J--- o- L--------- J-h- o- L-n-o-i-t- ------------------ John on Londonist. 0
London je u Velikoj Britaniji. Lon-----s-b---urb-itann--s. L----- a--- S-------------- L-n-o- a-u- S-u-b-i-a-n-a-. --------------------------- London asub Suurbritannias. 0
On govori engleski. Ta--ä--ib--n---se-k----. T- r----- i------ k----- T- r-ä-i- i-g-i-e k-e-t- ------------------------ Ta räägib inglise keelt. 0
Marija je iz Madrida. M-r-- -- -ad--dis-. M---- o- M--------- M-r-a o- M-d-i-i-t- ------------------- Maria on Madridist. 0
Madrid je u Španjolskoj. M-d--d ---b-Hi-p-ania-. M----- a--- H---------- M-d-i- a-u- H-s-a-n-a-. ----------------------- Madrid asub Hispaanias. 0
Ona govori španjolski. T- r--gib h--paani- k----. T- r----- h-------- k----- T- r-ä-i- h-s-a-n-a k-e-t- -------------------------- Ta räägib hispaania keelt. 0
Peter i Martha su iz Berlina. Pet-r j--M-r-ha o--Be--iin-st. P---- j- M----- o- B---------- P-t-r j- M-r-h- o- B-r-i-n-s-. ------------------------------ Peter ja Martha on Berliinist. 0
Berlin je u Njemačkoj. Ber---n asu- --k----al. B------ a--- S--------- B-r-i-n a-u- S-k-a-a-l- ----------------------- Berliin asub Saksamaal. 0
Govorite li oboje njemački? Ka--te-r-ä-ite mõl------aksa-ke---? K-- t- r------ m------ s---- k----- K-s t- r-ä-i-e m-l-m-d s-k-a k-e-t- ----------------------------------- Kas te räägite mõlemad saksa keelt? 0
London je glavni grad. Lo--on o- ---li--. L----- o- p------- L-n-o- o- p-a-i-n- ------------------ London on pealinn. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Ma---d--a --r--in-on-----t----a-i--a-. M----- j- B------ o- s----- p--------- M-d-i- j- B-r-i-n o- s-m-t- p-a-i-n-d- -------------------------------------- Madrid ja Berliin on samuti pealinnad. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. Pe---n--- o--suure- ja v--jud. P-------- o- s----- j- v------ P-a-i-n-d o- s-u-e- j- v-l-u-. ------------------------------ Pealinnad on suured ja valjud. 0
Francuska je u Europi. Pra-ts--m-a----b Eur--p--. P---------- a--- E-------- P-a-t-u-m-a a-u- E-r-o-a-. -------------------------- Prantsusmaa asub Euroopas. 0
Egipat je u Africi. Eg-pt-s----b -af-i---. E------ a--- A-------- E-i-t-s a-u- A-f-i-a-. ---------------------- Egiptus asub Aafrikas. 0
Japan je u Aziji. Ja-p-----u--A--ias. J----- a--- A------ J-a-a- a-u- A-s-a-. ------------------- Jaapan asub Aasias. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. K--ada -s-- Põ----A--e--kas. K----- a--- P--------------- K-n-d- a-u- P-h-a-A-e-r-k-s- ---------------------------- Kanada asub Põhja-Ameerikas. 0
Panama je u Srednjoj Americi. Pa-a-a a--b---s--Ame-rik-s. P----- a--- K-------------- P-n-m- a-u- K-s---m-e-i-a-. --------------------------- Panama asub Kesk-Ameerikas. 0
Brazil je u Južnoj Americi. Br-s-i--a--sub--õ--a-A---r--as. B-------- a--- L--------------- B-a-i-l-a a-u- L-u-a-A-e-r-k-s- ------------------------------- Brasiilia asub Lõuna-Ameerikas. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Dali si znao?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!