Zbirka izraza

hr Zemlje i jezici   »   lv Valstis un valodas

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [pieci]

Valstis un valodas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
John je iz Londona. D-o-------o---n-ona-. D---- i- n- L-------- D-o-s i- n- L-n-o-a-. --------------------- Džons ir no Londonas. 0
London je u Velikoj Britaniji. L-----a -tr---s-L----ri-ānijā. L------ a------ L------------- L-n-o-a a-r-d-s L-e-b-i-ā-i-ā- ------------------------------ Londona atrodas Lielbritānijā. 0
On govori engleski. Vi-š ru----n-ļu----odā. V--- r--- a---- v------ V-ņ- r-n- a-g-u v-l-d-. ----------------------- Viņš runā angļu valodā. 0
Marija je iz Madrida. M---j- -r--o-M-dri---. M----- i- n- M-------- M-r-j- i- n- M-d-i-e-. ---------------------- Marija ir no Madrides. 0
Madrid je u Španjolskoj. M-d---- a--oda- Spāni--. M------ a------ S------- M-d-i-e a-r-d-s S-ā-i-ā- ------------------------ Madride atrodas Spānijā. 0
Ona govori španjolski. V-ņ--r-n- sp--u -al--ā. V--- r--- s---- v------ V-ņ- r-n- s-ā-u v-l-d-. ----------------------- Viņa runā spāņu valodā. 0
Peter i Martha su iz Berlina. P-teris u----rt--i--n- --rlī-es. P------ u- M---- i- n- B-------- P-t-r-s u- M-r-a i- n- B-r-ī-e-. -------------------------------- Pēteris un Marta ir no Berlīnes. 0
Berlin je u Njemačkoj. Berlīn- at--das-V--ij-. B------ a------ V------ B-r-ī-e a-r-d-s V-c-j-. ----------------------- Berlīne atrodas Vācijā. 0
Govorite li oboje njemački? Vai---- a-- -un-ja---ā-is--? V-- j-- a-- r------ v------- V-i j-s a-i r-n-j-t v-c-s-i- ---------------------------- Vai jūs abi runājat vāciski? 0
London je glavni grad. Lo--o-- i--ga-v-sp--s--a. L------ i- g------------- L-n-o-a i- g-l-a-p-l-ē-a- ------------------------- Londona ir galvaspilsēta. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. M-dr--- un Berl-n--ar---- g--v-s--l-ē---. M------ u- B------ a-- i- g-------------- M-d-i-e u- B-r-ī-e a-ī i- g-l-a-p-l-ē-a-. ----------------------------------------- Madride un Berlīne arī ir galvaspilsētas. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. G--v------ē-a---r--i-la---- trok-ņai-a-. G------------- i- l----- u- t----------- G-l-a-p-l-ē-a- i- l-e-a- u- t-o-š-a-n-s- ---------------------------------------- Galvaspilsētas ir lielas un trokšņainas. 0
Francuska je u Europi. F-a---------o----Eiro--. F------- a------ E------ F-a-c-j- a-r-d-s E-r-p-. ------------------------ Francija atrodas Eiropā. 0
Egipat je u Africi. Ē-ip-e-at-o-as --rikā. Ē----- a------ Ā------ Ē-i-t- a-r-d-s Ā-r-k-. ---------------------- Ēģipte atrodas Āfrikā. 0
Japan je u Aziji. J-p-na at-od-s -----. J----- a------ Ā----- J-p-n- a-r-d-s Ā-i-ā- --------------------- Japāna atrodas Āzijā. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. K-nāda-at-od-s Z---eļ-mer--ā. K----- a------ Z------------- K-n-d- a-r-d-s Z-e-e-a-e-i-ā- ----------------------------- Kanāda atrodas Ziemeļamerikā. 0
Panama je u Srednjoj Americi. Pan-ma--trod-s -i-us---r-k-. P----- a------ V------------ P-n-m- a-r-d-s V-d-s-m-r-k-. ---------------------------- Panama atrodas Vidusamerikā. 0
Brazil je u Južnoj Americi. B-azīlija---r-d-- -i-nv-da-er--ā. B-------- a------ D-------------- B-a-ī-i-a a-r-d-s D-e-v-d-m-r-k-. --------------------------------- Brazīlija atrodas Dienvidamerikā. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Dali si znao?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!