Zbirka izraza

hr Zemlje i jezici   »   no Land og språk

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [fem]

Land og språk

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski norveški igra Više
John je iz Londona. Joh--er fra Lo-d--. J--- e- f-- L------ J-h- e- f-a L-n-o-. ------------------- John er fra London. 0
London je u Velikoj Britaniji. London-----e--- Sto-b--t-nnia. L----- l----- i S------------- L-n-o- l-g-e- i S-o-b-i-a-n-a- ------------------------------ London ligger i Storbritannia. 0
On govori engleski. Ha- snak----enge--k. H-- s------ e------- H-n s-a-k-r e-g-l-k- -------------------- Han snakker engelsk. 0
Marija je iz Madrida. M-r-a-ko--e- fra Mad-i-. M---- k----- f-- M------ M-r-a k-m-e- f-a M-d-i-. ------------------------ Maria kommer fra Madrid. 0
Madrid je u Španjolskoj. M-dri---i-ger --Spa-i-. M----- l----- i S------ M-d-i- l-g-e- i S-a-i-. ----------------------- Madrid ligger i Spania. 0
Ona govori španjolski. H---snakke- sp-ns-. H-- s------ s------ H-n s-a-k-r s-a-s-. ------------------- Hun snakker spansk. 0
Peter i Martha su iz Berlina. P-ter--g--ar-ha -omme---r----r-i-. P---- o- M----- k----- f-- B------ P-t-r o- M-r-h- k-m-e- f-a B-r-i-. ---------------------------------- Peter og Martha kommer fra Berlin. 0
Berlin je u Njemačkoj. B-r-i- ----e--i-Ty--la--. B----- l----- i T-------- B-r-i- l-g-e- i T-s-l-n-. ------------------------- Berlin ligger i Tyskland. 0
Govorite li oboje njemački? S--k--- ---- -------g---t-? S------ d--- t--- b---- t-- S-a-k-r d-r- t-s- b-g-e t-? --------------------------- Snakker dere tysk begge to? 0
London je glavni grad. L-ndon-er----hov--st--. L----- e- e- h--------- L-n-o- e- e- h-v-d-t-d- ----------------------- London er en hovedstad. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Ma--id -----r--- er----å-hove-s--d--. M----- o- B----- e- o--- h----------- M-d-i- o- B-r-i- e- o-s- h-v-d-t-d-r- ------------------------------------- Madrid og Berlin er også hovedsteder. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. Hov----ed-ne -r sto-- og brå--t-. H----------- e- s---- o- b------- H-v-d-t-d-n- e- s-o-e o- b-å-e-e- --------------------------------- Hovedstedene er store og bråkete. 0
Francuska je u Europi. F-an----e --g-er-- Europ-. F-------- l----- i E------ F-a-k-i-e l-g-e- i E-r-p-. -------------------------- Frankrike ligger i Europa. 0
Egipat je u Africi. Egy-- ----er---Afr---. E---- l----- i A------ E-y-t l-g-e- i A-r-k-. ---------------------- Egypt ligger i Afrika. 0
Japan je u Aziji. J-----l-gger ---s--. J---- l----- i A---- J-p-n l-g-e- i A-i-. -------------------- Japan ligger i Asia. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. K--------g-er-- --rd-A-e-ika. K----- l----- i N------------ K-n-d- l-g-e- i N-r---m-r-k-. ----------------------------- Kanada ligger i Nord-Amerika. 0
Panama je u Srednjoj Americi. P--a-a --gg-- ----l-om-A-er--a. P----- l----- i M-------------- P-n-m- l-g-e- i M-l-o---m-r-k-. ------------------------------- Panama ligger i Mellom-Amerika. 0
Brazil je u Južnoj Americi. B--sil-lig------S---Amer-ka. B----- l----- i S----------- B-a-i- l-g-e- i S-r-A-e-i-a- ---------------------------- Brasil ligger i Sør-Amerika. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Dali si znao?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!