Zbirka izraza

hr Čitati i pisati   »   kk Оқу және жазу

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [алты]

6 [altı]

Оқу және жазу

[Oqw jäne jazw]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Ja čitam. Ме--о-----. М__ о______ М-н о-и-ы-. ----------- Мен оқимын. 0
Me---qï---. M__ o______ M-n o-ï-ı-. ----------- Men oqïmın.
Ja čitam jedno slovo. М-н б-р-әрі--оқ-мын. М__ б__ ә___ о______ М-н б-р ә-і- о-и-ы-. -------------------- Мен бір әріп оқимын. 0
M-n-b----ri- oq-m--. M__ b__ ä___ o______ M-n b-r ä-i- o-ï-ı-. -------------------- Men bir ärip oqïmın.
Ja čitam jednu riječ. М-н-б-р с---оқ----. М__ б__ с__ о______ М-н б-р с-з о-и-ы-. ------------------- Мен бір сөз оқимын. 0
M-n b-r s-z--qï-ın. M__ b__ s__ o______ M-n b-r s-z o-ï-ı-. ------------------- Men bir söz oqïmın.
Ja čitam jednu rečenicu. Мен-бі--с--л-м ----ы-. М__ б__ с_____ о______ М-н б-р с-й-е- о-и-ы-. ---------------------- Мен бір сөйлем оқимын. 0
M----ir -ö--e-----mın. M__ b__ s_____ o______ M-n b-r s-y-e- o-ï-ı-. ---------------------- Men bir söylem oqïmın.
Ja čitam jedno pismo. М-н---- -ат-о-имын. М__ б__ х__ о______ М-н б-р х-т о-и-ы-. ------------------- Мен бір хат оқимын. 0
Men bi- xa- ----ın. M__ b__ x__ o______ M-n b-r x-t o-ï-ı-. ------------------- Men bir xat oqïmın.
Ja čitam jednu knjigu. М-н -і--------оқ-м-н. М__ б__ к____ о______ М-н б-р к-т-п о-и-ы-. --------------------- Мен бір кітап оқимын. 0
Me----- kita- o-ïmı-. M__ b__ k____ o______ M-n b-r k-t-p o-ï-ı-. --------------------- Men bir kitap oqïmın.
Ja čitam. Мен-оқи--н. М__ о______ М-н о-и-ы-. ----------- Мен оқимын. 0
M-- oqïm--. M__ o______ M-n o-ï-ı-. ----------- Men oqïmın.
Ti čitaš. Се- -қи--ң. С__ о______ С-н о-и-ы-. ----------- Сен оқисың. 0
Se- oqï--ñ. S__ o______ S-n o-ï-ı-. ----------- Sen oqïsıñ.
On čita. О----иды. О_ о_____ О- о-и-ы- --------- Ол оқиды. 0
Ol-oqï--. O_ o_____ O- o-ï-ı- --------- Ol oqïdı.
Ja pišem. М---жаза-ын. М__ ж_______ М-н ж-з-м-н- ------------ Мен жазамын. 0
M-n-j--am--. M__ j_______ M-n j-z-m-n- ------------ Men jazamın.
Ja pišem jedno slovo. М-- бі- ә-і--жазамы-. М__ б__ ә___ ж_______ М-н б-р ә-і- ж-з-м-н- --------------------- Мен бір әріп жазамын. 0
M-- b-r ä--p ja-----. M__ b__ ä___ j_______ M-n b-r ä-i- j-z-m-n- --------------------- Men bir ärip jazamın.
Ja pišem jednu riječ. М-- --- -ө--жа-ам--. М__ б__ с__ ж_______ М-н б-р с-з ж-з-м-н- -------------------- Мен бір сөз жазамын. 0
M---bi----z -aza-ı-. M__ b__ s__ j_______ M-n b-r s-z j-z-m-n- -------------------- Men bir söz jazamın.
Ja pišem jednu rečenicu. Мен-б-р ---лем жа-а-ы-. М__ б__ с_____ ж_______ М-н б-р с-й-е- ж-з-м-н- ----------------------- Мен бір сөйлем жазамын. 0
Men--ir--öy--m -a----n. M__ b__ s_____ j_______ M-n b-r s-y-e- j-z-m-n- ----------------------- Men bir söylem jazamın.
Ja pišem jedno pismo. М-н--ір--а---а-амын. М__ б__ х__ ж_______ М-н б-р х-т ж-з-м-н- -------------------- Мен бір хат жазамын. 0
Me- --r x-t-ja-a--n. M__ b__ x__ j_______ M-n b-r x-t j-z-m-n- -------------------- Men bir xat jazamın.
Ja pišem jednu knjigu. М-- -ір-кіт-п --замын. М__ б__ к____ ж_______ М-н б-р к-т-п ж-з-м-н- ---------------------- Мен бір кітап жазамын. 0
Me--b----itap--azamın. M__ b__ k____ j_______ M-n b-r k-t-p j-z-m-n- ---------------------- Men bir kitap jazamın.
Ja pišem. М-н--аз-мы-. М__ ж_______ М-н ж-з-м-н- ------------ Мен жазамын. 0
Men -az-m-n. M__ j_______ M-n j-z-m-n- ------------ Men jazamın.
Ti pišeš. Сен-жа--с--. С__ ж_______ С-н ж-з-с-ң- ------------ Сен жазасың. 0
Se- -------. S__ j_______ S-n j-z-s-ñ- ------------ Sen jazasıñ.
On piše. Ол--аз--ы. О_ ж______ О- ж-з-д-. ---------- Ол жазады. 0
O---a-adı. O_ j______ O- j-z-d-. ---------- Ol jazadı.

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je također često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezične granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja znanosti. Tehnički pojmovi se također brzo šire diljem svijeta. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Dali si znao?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je materinski jezik 850 milijuna ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!