Zbirka izraza

hr Čitati i pisati   »   mk Читање и пишување

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [шест]

6 [shyest]

Читање и пишување

[Chitaњye i pishoovaњye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Ja čitam. Ј-с-чита-. Ј__ ч_____ Ј-с ч-т-м- ---------- Јас читам. 0
Ј-s ch--a-. Ј__ c______ Ј-s c-i-a-. ----------- Јas chitam.
Ja čitam jedno slovo. Ј-- -ит-м---н--б-к--. Ј__ ч____ е___ б_____ Ј-с ч-т-м е-н- б-к-а- --------------------- Јас читам една буква. 0
Ј-s----t-m y-dna-----va. Ј__ c_____ y____ b______ Ј-s c-i-a- y-d-a b-o-v-. ------------------------ Јas chitam yedna bookva.
Ja čitam jednu riječ. Ја--чи-а- еден ---р. Ј__ ч____ е___ з____ Ј-с ч-т-м е-е- з-о-. -------------------- Јас читам еден збор. 0
Ј-- -h-t-- y---en z---. Ј__ c_____ y_____ z____ Ј-s c-i-a- y-d-e- z-o-. ----------------------- Јas chitam yedyen zbor.
Ja čitam jednu rečenicu. Јас чит-- -----р--е--ц-. Ј__ ч____ е___ р________ Ј-с ч-т-м е-н- р-ч-н-ц-. ------------------------ Јас читам една реченица. 0
Ј-- -h------e--a r-ech-----z-. Ј__ c_____ y____ r____________ Ј-s c-i-a- y-d-a r-e-h-e-i-z-. ------------------------------ Јas chitam yedna ryechyenitza.
Ja čitam jedno pismo. Ј-с -ита----н- пи-м-. Ј__ ч____ е___ п_____ Ј-с ч-т-м е-н- п-с-о- --------------------- Јас читам едно писмо. 0
Ј-- -h--a--y--n--p--m-. Ј__ c_____ y____ p_____ Ј-s c-i-a- y-d-o p-s-o- ----------------------- Јas chitam yedno pismo.
Ja čitam jednu knjigu. Ја- -итам -д-а---и-а. Ј__ ч____ е___ к_____ Ј-с ч-т-м е-н- к-и-а- --------------------- Јас читам една книга. 0
Јa--chitam -edn------u-. Ј__ c_____ y____ k______ Ј-s c-i-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------ Јas chitam yedna knigua.
Ja čitam. Ја- ч--ам. Ј__ ч_____ Ј-с ч-т-м- ---------- Јас читам. 0
Јa- --it-m. Ј__ c______ Ј-s c-i-a-. ----------- Јas chitam.
Ti čitaš. Т- чит-ш. Т_ ч_____ Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
Ti chi--s-. T_ c_______ T- c-i-a-h- ----------- Ti chitash.
On čita. Т----ита. Т__ ч____ Т-ј ч-т-. --------- Тој чита. 0
T-ј -----. T__ c_____ T-ј c-i-a- ---------- Toј chita.
Ja pišem. Ј-с--ишув-м. Ј__ п_______ Ј-с п-ш-в-м- ------------ Јас пишувам. 0
Ј-s---sh--v--. Ј__ p_________ Ј-s p-s-o-v-m- -------------- Јas pishoovam.
Ja pišem jedno slovo. Ја- --ш-ва- -дна---к-а. Ј__ п______ е___ б_____ Ј-с п-ш-в-м е-н- б-к-а- ----------------------- Јас пишувам една буква. 0
Јas--i----vam--e--a---okva. Ј__ p________ y____ b______ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a b-o-v-. --------------------------- Јas pishoovam yedna bookva.
Ja pišem jednu riječ. Ј-с-пиш--а-------зб--. Ј__ п______ е___ з____ Ј-с п-ш-в-м е-е- з-о-. ---------------------- Јас пишувам еден збор. 0
Јa-------ovam-ye-y-n-----. Ј__ p________ y_____ z____ Ј-s p-s-o-v-m y-d-e- z-o-. -------------------------- Јas pishoovam yedyen zbor.
Ja pišem jednu rečenicu. Јас пишу--- едн--ре-еница. Ј__ п______ е___ р________ Ј-с п-ш-в-м е-н- р-ч-н-ц-. -------------------------- Јас пишувам една реченица. 0
Јas -is--ovam--e--a ryechy--i-z-. Ј__ p________ y____ r____________ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a r-e-h-e-i-z-. --------------------------------- Јas pishoovam yedna ryechyenitza.
Ja pišem jedno pismo. Ј-----шу--м е--о-пис-о. Ј__ п______ е___ п_____ Ј-с п-ш-в-м е-н- п-с-о- ----------------------- Јас пишувам едно писмо. 0
Ј-s pi--oo-------n- --smo. Ј__ p________ y____ p_____ Ј-s p-s-o-v-m y-d-o p-s-o- -------------------------- Јas pishoovam yedno pismo.
Ja pišem jednu knjigu. Јас-п--у-а- е-н--к-иг-. Ј__ п______ е___ к_____ Ј-с п-ш-в-м е-н- к-и-а- ----------------------- Јас пишувам една книга. 0
Јas pi----v-m-y-d-a -n-gu-. Ј__ p________ y____ k______ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a k-i-u-. --------------------------- Јas pishoovam yedna knigua.
Ja pišem. Ј-----ш----. Ј__ п_______ Ј-с п-ш-в-м- ------------ Јас пишувам. 0
Ј-s--i-h-o---. Ј__ p_________ Ј-s p-s-o-v-m- -------------- Јas pishoovam.
Ti pišeš. Ти-п-ш-ваш. Т_ п_______ Т- п-ш-в-ш- ----------- Ти пишуваш. 0
T----sh-----h. T_ p__________ T- p-s-o-v-s-. -------------- Ti pishoovash.
On piše. Тој п-шува. Т__ п______ Т-ј п-ш-в-. ----------- Тој пишува. 0
To---is-----. T__ p________ T-ј p-s-o-v-. ------------- Toј pishoova.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + makedonski (1-100) MP3 makedonski (1-100)
Video nije pronađen!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je također često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezične granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja znanosti. Tehnički pojmovi se također brzo šire diljem svijeta. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Dali si znao?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je materinski jezik 850 milijuna ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!