Zbirka izraza

hr Brojati   »   ru Цифры

7 [sedam]

Brojati

Brojati

7 [семь]

7 [semʹ]

Цифры

[Tsifry]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
Ja brojim: Я ---т-ю: Я с______ Я с-и-а-: --------- Я считаю: 0
Y----h-ta-u: Y_ s________ Y- s-h-t-y-: ------------ Ya schitayu:
jedan, dva, tri один---ва, --и о____ д___ т__ о-и-, д-а- т-и -------------- один, два, три 0
od--, -v-----i o____ d___ t__ o-i-, d-a- t-i -------------- odin, dva, tri
Brojim do tri. Я с--т-ю до т---. Я с_____ д_ т____ Я с-и-а- д- т-ё-. ----------------- Я считаю до трёх. 0
Y- s--i--yu-----r---. Y_ s_______ d_ t_____ Y- s-h-t-y- d- t-ë-h- --------------------- Ya schitayu do trëkh.
Ja brojim dalje: Я--чита- д-льше: Я с_____ д______ Я с-и-а- д-л-ш-: ---------------- Я считаю дальше: 0
Ya--chi--y- -----h-: Y_ s_______ d_______ Y- s-h-t-y- d-l-s-e- -------------------- Ya schitayu dalʹshe:
četiri, pet, šest, че--ре- пят-----ст-, ч______ п____ ш_____ ч-т-р-, п-т-, ш-с-ь- -------------------- четыре, пять, шесть, 0
ch--y-e- ----ʹ- ----tʹ, c_______ p_____ s______ c-e-y-e- p-a-ʹ- s-e-t-, ----------------------- chetyre, pyatʹ, shestʹ,
sedam, osam, devet с--------е--, де-ять с____ в______ д_____ с-м-, в-с-м-, д-в-т- -------------------- семь, восемь, девять 0
se-ʹ, --se-ʹ- d-vy--ʹ s____ v______ d______ s-m-, v-s-m-, d-v-a-ʹ --------------------- semʹ, vosemʹ, devyatʹ
Brojim. Я счит--. Я с______ Я с-и-а-. --------- Я считаю. 0
Y- sch---y-. Y_ s________ Y- s-h-t-y-. ------------ Ya schitayu.
Brojiš. Т- счи-а---. Т_ с________ Т- с-и-а-ш-. ------------ Ты считаешь. 0
T----h--ayesh-. T_ s___________ T- s-h-t-y-s-ʹ- --------------- Ty schitayeshʹ.
Broji. О- -ч-тае-. О_ с_______ О- с-и-а-т- ----------- Он считает. 0
On--chit-ye-. O_ s_________ O- s-h-t-y-t- ------------- On schitayet.
Jedan. Prvi. Оди-- Пе-в--. О____ П______ О-и-. П-р-ы-. ------------- Один. Первый. 0
Odi-. Pervyy. O____ P______ O-i-. P-r-y-. ------------- Odin. Pervyy.
Dva. Drugi. Дв----тор-й. Д___ В______ Д-а- В-о-о-. ------------ Два. Второй. 0
Dv-.----r--. D___ V______ D-a- V-o-o-. ------------ Dva. Vtoroy.
Tri. Treći. Т-и- --ет--. Т___ Т______ Т-и- Т-е-и-. ------------ Три. Третий. 0
Tr-.-T-e--y. T___ T______ T-i- T-e-i-. ------------ Tri. Tretiy.
Četiri. Četvrti. Ч-т--е.--етв-рт--. Ч______ Ч_________ Ч-т-р-. Ч-т-ё-т-й- ------------------ Четыре. Четвёртый. 0
Chet---. Ch-tvërtyy. C_______ C__________ C-e-y-e- C-e-v-r-y-. -------------------- Chetyre. Chetvërtyy.
Pet. Peti. П-ть.--я---. П____ П_____ П-т-. П-т-й- ------------ Пять. Пятый. 0
P-a--- ------. P_____ P______ P-a-ʹ- P-a-y-. -------------- Pyatʹ. Pyatyy.
Šest. Šesti. Ш--ть.---с---. Ш_____ Ш______ Ш-с-ь- Ш-с-о-. -------------- Шесть. Шестой. 0
S--st-. -h---oy. S______ S_______ S-e-t-. S-e-t-y- ---------------- Shestʹ. Shestoy.
Sedam. Sedmi. С--ь. С-д--ой. С____ С_______ С-м-. С-д-м-й- -------------- Семь. Седьмой. 0
Se-----e----y. S____ S_______ S-m-. S-d-m-y- -------------- Semʹ. Sedʹmoy.
Osam. Osmi. Вос-мь-----ьм-й. В______ В_______ В-с-м-. В-с-м-й- ---------------- Восемь. Восьмой. 0
Vosem-. -os-m-y. V______ V_______ V-s-m-. V-s-m-y- ---------------- Vosemʹ. Vosʹmoy.
Devet. Deveti. Д-вят------я---. Д______ Д_______ Д-в-т-. Д-в-т-й- ---------------- Девять. Девятый. 0
Dev--tʹ---e----y-. D_______ D________ D-v-a-ʹ- D-v-a-y-. ------------------ Devyatʹ. Devyatyy.

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...