Zbirka izraza

hr Brojati   »   uk Числа

7 [sedam]

Brojati

Brojati

7 [сім]

7 [sim]

Числа

[Chysla]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Ja brojim: Я -----: Я р_____ Я р-х-ю- -------- Я рахую: 0
YA ra-h-y-: Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu:
jedan, dva, tri о-ин---в-, -ри о____ д___ т__ о-и-, д-а- т-и -------------- один, два, три 0
o-y------- --y o____ d___ t__ o-y-, d-a- t-y -------------- odyn, dva, try
Brojim do tri. Я-ра--- -- -рь--. Я р____ д_ т_____ Я р-х-ю д- т-ь-х- ----------------- Я рахую до трьох. 0
Y----kh--u-do-t--o-h. Y_ r______ d_ t______ Y- r-k-u-u d- t-ʹ-k-. --------------------- YA rakhuyu do trʹokh.
Ja brojim dalje: Я р-----дал-: Я р____ д____ Я р-х-ю д-л-: ------------- Я рахую далі: 0
YA--akh-y- dal-: Y_ r______ d____ Y- r-k-u-u d-l-: ---------------- YA rakhuyu dali:
četiri, pet, šest, Ч-т-р-,----ть- ш-сть, Ч______ п_____ ш_____ Ч-т-р-, п-я-ь- ш-с-ь- --------------------- Чотири, п’ять, шість, 0
Choty--,-p-ya-ʹ---h---ʹ, C_______ p______ s______ C-o-y-y- p-y-t-, s-i-t-, ------------------------ Chotyry, pʺyatʹ, shistʹ,
sedam, osam, devet сі---в-сі-, д-в’-ть с___ в_____ д______ с-м- в-с-м- д-в-я-ь ------------------- сім, вісім, дев’ять 0
sim--v--i-,--e--y-tʹ s___ v_____ d_______ s-m- v-s-m- d-v-y-t- -------------------- sim, visim, devʺyatʹ
Brojim. Я р---ю. Я р_____ Я р-х-ю- -------- Я рахую. 0
Y--r---u--. Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu.
Brojiš. Т- -----ш. Т_ р______ Т- р-х-є-. ---------- Ти рахуєш. 0
Ty rak--yes-. T_ r_________ T- r-k-u-e-h- ------------- Ty rakhuyesh.
Broji. Ві-------. В__ р_____ В-н р-х-є- ---------- Він рахує. 0
V-n -ak-uy-. V__ r_______ V-n r-k-u-e- ------------ Vin rakhuye.
Jedan. Prvi. О-ин- Перши-. О____ П______ О-и-. П-р-и-. ------------- Один. Перший. 0
Od-n.--e--hyy̆. O____ P_______ O-y-. P-r-h-y-. --------------- Odyn. Pershyy̆.
Dva. Drugi. Два.-Д---и-. Д___ Д______ Д-а- Д-у-и-. ------------ Два. Другий. 0
Dva- -r-h--̆. D___ D______ D-a- D-u-y-̆- ------------- Dva. Druhyy̆.
Tri. Treći. Т-и- --е--й. Т___ Т______ Т-и- Т-е-і-. ------------ Три. Третій. 0
Tr-- --et--̆. T___ T______ T-y- T-e-i-̆- ------------- Try. Tretiy̆.
Četiri. Četvrti. Чот-ри--Четве--и-. Ч______ Ч_________ Ч-т-р-. Ч-т-е-т-й- ------------------ Чотири. Четвертий. 0
C------- Chetv-----̆. C_______ C__________ C-o-y-y- C-e-v-r-y-̆- --------------------- Chotyry. Chetvertyy̆.
Pet. Peti. П-ят---П’ят--. П_____ П______ П-я-ь- П-я-и-. -------------- П’ять. П’ятий. 0
P--atʹ. P------̆. P______ P_______ P-y-t-. P-y-t-y-. ----------------- Pʺyatʹ. Pʺyatyy̆.
Šest. Šesti. Шіст-.-Шости-. Ш_____ Ш______ Ш-с-ь- Ш-с-и-. -------------- Шість. Шостий. 0
Sh--tʹ. -h-sty--. S______ S_______ S-i-t-. S-o-t-y-. ----------------- Shistʹ. Shostyy̆.
Sedam. Sedmi. Сі-- ---м--. С___ С______ С-м- С-о-и-. ------------ Сім. Сьомий. 0
Sim. -ʹ-m-y-. S___ S______ S-m- S-o-y-̆- ------------- Sim. Sʹomyy̆.
Osam. Osmi. В-с-м- В-сь---. В_____ В_______ В-с-м- В-с-м-й- --------------- Вісім. Восьмий. 0
V--i-.----ʹ-y-̆. V_____ V_______ V-s-m- V-s-m-y-. ---------------- Visim. Vosʹmyy̆.
Devet. Deveti. Де-’-т-----в-я--й. Д_______ Д________ Д-в-я-ь- Д-в-я-и-. ------------------ Дев’ять. Дев’ятий. 0
D---y-t-- De-ʺya--y̆. D________ D_________ D-v-y-t-. D-v-y-t-y-. --------------------- Devʺyatʹ. Devʺyatyy̆.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...