Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   bn দিনের সময়

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

৮ [আট]

8 [āṭa]

দিনের সময়

[dinēra samaẏa]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bengalski igra Više
Oprostite! ম-- -----! মা_ ক____ ম-ফ ক-ব-ন- ---------- মাফ করবেন! 0
m--ha kar--ē-a! m____ k________ m-p-a k-r-b-n-! --------------- māpha karabēna!
Koliko je sati, molim Vas? অনুগ-রহ -র--বলুন, কট- ব--ে? অ____ ক_ ব___ ক_ বা__ অ-ু-্-হ ক-ে ব-ু-, ক-া ব-জ-? --------------------------- অনুগ্রহ করে বলুন, কটা বাজে? 0
A-ug-a---ka-ē--alu--,------bā-ē? A_______ k___ b______ k___ b____ A-u-r-h- k-r- b-l-n-, k-ṭ- b-j-? -------------------------------- Anugraha karē baluna, kaṭā bājē?
Hvala Vam puno! আপন-কে--সং--- ----ব---৷ আ___ অ___ ধ____ ৷ আ-ন-ক- অ-ং-্- ধ-্-ব-দ ৷ ----------------------- আপনাকে অসংখ্য ধন্যবাদ ৷ 0
Āpan-----s--k---------ya--da Ā______ a_______ d__________ Ā-a-ā-ē a-a-k-y- d-a-'-a-ā-a ---------------------------- Āpanākē asaṅkhya dhan'yabāda
Jedan je sat. এখন-এ--া-বা-- ৷ এ__ এ__ বা_ ৷ এ-ন এ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন একটা বাজে ৷ 0
ē-h--a---aṭā b--ē ē_____ ē____ b___ ē-h-n- ē-a-ā b-j- ----------------- ēkhana ēkaṭā bājē
Dva su sata. এখ- দ-ট- ব--- ৷ এ__ দু_ বা_ ৷ এ-ন দ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন দুটো বাজে ৷ 0
ē--an- duṭō -ājē ē_____ d___ b___ ē-h-n- d-ṭ- b-j- ---------------- ēkhana duṭō bājē
Tri su sata. এখন---নট- ব--- ৷ এ__ তি__ বা_ ৷ এ-ন ত-ন-ে ব-জ- ৷ ---------------- এখন তিনটে বাজে ৷ 0
ē----- -in-ṭ----jē ē_____ t_____ b___ ē-h-n- t-n-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana tinaṭē bājē
Četiri su sata. এখন চ-র-ে---জ- ৷ এ__ চা__ বা_ ৷ এ-ন চ-র-ে ব-জ- ৷ ---------------- এখন চারটে বাজে ৷ 0
ēkh-na cā---- -ā-ē ē_____ c_____ b___ ē-h-n- c-r-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana cāraṭē bājē
Pet je sati. এখ- ----ট--বাজ--৷ এ__ পাঁ__ বা_ ৷ এ-ন প-ঁ-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন পাঁচটা বাজে ৷ 0
ē-h-na---m----ā-b-jē ē_____ p______ b___ ē-h-n- p-m-c-ṭ- b-j- -------------------- ēkhana pām̐caṭā bājē
Šest je sati. এখ---ট- ব----৷ এ__ ছ_ বা_ ৷ এ-ন ছ-া ব-জ- ৷ -------------- এখন ছটা বাজে ৷ 0
ē-hana--h-ṭā bā-ē ē_____ c____ b___ ē-h-n- c-a-ā b-j- ----------------- ēkhana chaṭā bājē
Sedam je sati. এ-ন--া-ট- বা-ে-৷ এ__ সা__ বা_ ৷ এ-ন স-ত-া ব-জ- ৷ ---------------- এখন সাতটা বাজে ৷ 0
ē-h--- --t----b-jē ē_____ s_____ b___ ē-h-n- s-t-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana sātaṭā bājē
Osam je sati. এখ- ---া --জে ৷ এ__ আ__ বা_ ৷ এ-ন আ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন আটটা বাজে ৷ 0
ē-han- āṭaṭā -ājē ē_____ ā____ b___ ē-h-n- ā-a-ā b-j- ----------------- ēkhana āṭaṭā bājē
Devet je sati. এ-ন ন-া-বাজ- ৷ এ__ ন_ বা_ ৷ এ-ন ন-া ব-জ- ৷ -------------- এখন নটা বাজে ৷ 0
ēkhana n-ṭā-b-jē ē_____ n___ b___ ē-h-n- n-ṭ- b-j- ---------------- ēkhana naṭā bājē
Deset je sati. এ-ন --টা বা---৷ এ__ দ__ বা_ ৷ এ-ন দ-ট- ব-জ- ৷ --------------- এখন দশটা বাজে ৷ 0
ēk-ana --śa-ā bājē ē_____ d_____ b___ ē-h-n- d-ś-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana daśaṭā bājē
Jedanaest je sati. এ-- এগার-া ব--ে-৷ এ__ এ___ বা_ ৷ এ-ন এ-া-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন এগারটা বাজে ৷ 0
ēk-a-a ē--r--ā b-jē ē_____ ē______ b___ ē-h-n- ē-ā-a-ā b-j- ------------------- ēkhana ēgāraṭā bājē
Dvanaest je sati. এখন---র--া বা-ে ৷ এ__ বা__ বা_ ৷ এ-ন ব-র-ট- ব-জ- ৷ ----------------- এখন বারোটা বাজে ৷ 0
ē--an--bā--------ē ē_____ b_____ b___ ē-h-n- b-r-ṭ- b-j- ------------------ ēkhana bārōṭā bājē
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. ষ-ট-----ন--- -- -ি--ট-হ--৷ ষা_ সে___ এ_ মি__ হ_ ৷ ষ-ট স-ক-ন-ড- এ- ম-ন-ট হ- ৷ -------------------------- ষাট সেকেন্ডে এক মিনিট হয় ৷ 0
ṣāṭa---k--ḍ--ē---mini-a--a-a ṣ___ s______ ē__ m_____ h___ ṣ-ṭ- s-k-n-ē ē-a m-n-ṭ- h-ẏ- ---------------------------- ṣāṭa sēkēnḍē ēka miniṭa haẏa
Jedan sat ima šezdeset minuta. ষা- ম--িটে--ক-ঘ---া হয় ৷ ষা_ মি__ এ_ ঘ__ হ_ ৷ ষ-ট ম-ন-ট- এ- ঘ-্-া হ- ৷ ------------------------ ষাট মিনিটে এক ঘন্টা হয় ৷ 0
ṣāṭ- -iniṭ- -k- -h-nṭā--a-a ṣ___ m_____ ē__ g_____ h___ ṣ-ṭ- m-n-ṭ- ē-a g-a-ṭ- h-ẏ- --------------------------- ṣāṭa miniṭē ēka ghanṭā haẏa
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. চব-বিশ--ন-ট---এক-দ---হ--৷ চ___ ঘ___ এ_ দি_ হ_ ৷ চ-্-ি- ঘ-্-া- এ- দ-ন হ- ৷ ------------------------- চব্বিশ ঘন্টায় এক দিন হয় ৷ 0
c-bbiś---h-nṭ-ẏ---ka ---- h-ẏa c______ g_______ ē__ d___ h___ c-b-i-a g-a-ṭ-ẏ- ē-a d-n- h-ẏ- ------------------------------ cabbiśa ghanṭāẏa ēka dina haẏa

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...