Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   eo La horoj

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

8 [ok]

La horoj

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Oprostite! P-r-onon! P________ P-r-o-o-! --------- Pardonon! 0
Koliko je sati, molim Vas? La--i--- h--- e---s,-m--pe--s? L_ k____ h___ e_____ m_ p_____ L- k-o-a h-r- e-t-s- m- p-t-s- ------------------------------ La kioma horo estas, mi petas? 0
Hvala Vam puno! Multa- -an--n. M_____ d______ M-l-a- d-n-o-. -------------- Multan dankon. 0
Jedan je sat. Est-- la ---a. E____ l_ u____ E-t-s l- u-u-. -------------- Estas la unua. 0
Dva su sata. Estas----du-. E____ l_ d___ E-t-s l- d-a- ------------- Estas la dua. 0
Tri su sata. Esta- l- t--a. E____ l_ t____ E-t-s l- t-i-. -------------- Estas la tria. 0
Četiri su sata. E-tas-la ----a. E____ l_ k_____ E-t-s l- k-a-a- --------------- Estas la kvara. 0
Pet je sati. E--a- -a--v-n-. E____ l_ k_____ E-t-s l- k-i-a- --------------- Estas la kvina. 0
Šest je sati. E-t-s ---s-s-. E____ l_ s____ E-t-s l- s-s-. -------------- Estas la sesa. 0
Sedam je sati. Es--s -a---p-. E____ l_ s____ E-t-s l- s-p-. -------------- Estas la sepa. 0
Osam je sati. E-t-- -a o--. E____ l_ o___ E-t-s l- o-a- ------------- Estas la oka. 0
Devet je sati. Esta- la---ŭ-. E____ l_ n____ E-t-s l- n-ŭ-. -------------- Estas la naŭa. 0
Deset je sati. E-t-s la de-a. E____ l_ d____ E-t-s l- d-k-. -------------- Estas la deka. 0
Jedanaest je sati. Es-as-l- -ekunu-. E____ l_ d_______ E-t-s l- d-k-n-a- ----------------- Estas la dekunua. 0
Dvanaest je sati. Es-a---a de-d--. E____ l_ d______ E-t-s l- d-k-u-. ---------------- Estas la dekdua. 0
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. Min-----------esde- s-k---o-n. M_____ h____ s_____ s_________ M-n-t- h-v-s s-s-e- s-k-n-o-n- ------------------------------ Minuto havas sesdek sekundojn. 0
Jedan sat ima šezdeset minuta. H----ha-a- s---e- -inuto--. H___ h____ s_____ m________ H-r- h-v-s s-s-e- m-n-t-j-. --------------------------- Horo havas sesdek minutojn. 0
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. Ta-o -a--- ---ek ---r h-r--n. T___ h____ d____ k___ h______ T-g- h-v-s d-d-k k-a- h-r-j-. ----------------------------- Tago havas dudek kvar horojn. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Video nije pronađen!

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...