Zbirka izraza

hr Vrijeme   »   ru Время дня

8 [osam]

Vrijeme

Vrijeme

8 [восемь]

8 [vosemʹ]

Время дня

[Vremya dnya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
Oprostite! Из-ините- пожалуйс-а! И________ п__________ И-в-н-т-, п-ж-л-й-т-! --------------------- Извините, пожалуйста! 0
Izvi-it-, --zh-luys--! I________ p___________ I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Koliko je sati, molim Vas? К-тор-й --с? К______ ч___ К-т-р-й ч-с- ------------ Который час? 0
K-t--y- c---? K______ c____ K-t-r-y c-a-? ------------- Kotoryy chas?
Hvala Vam puno! Бо----- -п--и--. Б______ с_______ Б-л-ш-е с-а-и-о- ---------------- Большое спасибо. 0
Bo--s-oy--s----b-. B________ s_______ B-l-s-o-e s-a-i-o- ------------------ Bolʹshoye spasibo.
Jedan je sat. Сей--- --ин ч--. С_____ о___ ч___ С-й-а- о-и- ч-с- ---------------- Сейчас один час. 0
Seyc-as--din-ch-s. S______ o___ c____ S-y-h-s o-i- c-a-. ------------------ Seychas odin chas.
Dva su sata. Се-ч-- д-а ча--. С_____ д__ ч____ С-й-а- д-а ч-с-. ---------------- Сейчас два часа. 0
S---h-s d------sa. S______ d__ c_____ S-y-h-s d-a c-a-a- ------------------ Seychas dva chasa.
Tri su sata. С-йча---р- -ас-. С_____ т__ ч____ С-й-а- т-и ч-с-. ---------------- Сейчас три часа. 0
Sey-has tri-c-a--. S______ t__ c_____ S-y-h-s t-i c-a-a- ------------------ Seychas tri chasa.
Četiri su sata. С------ч---ре --с-. С_____ ч_____ ч____ С-й-а- ч-т-р- ч-с-. ------------------- Сейчас четыре часа. 0
Seychas c-e--re-cha-a. S______ c______ c_____ S-y-h-s c-e-y-e c-a-a- ---------------------- Seychas chetyre chasa.
Pet je sati. С-й----пя----ас-в. С_____ п___ ч_____ С-й-а- п-т- ч-с-в- ------------------ Сейчас пять часов. 0
S-ycha--py--- ch---v. S______ p____ c______ S-y-h-s p-a-ʹ c-a-o-. --------------------- Seychas pyatʹ chasov.
Šest je sati. С--час ш---ь -ас-в. С_____ ш____ ч_____ С-й-а- ш-с-ь ч-с-в- ------------------- Сейчас шесть часов. 0
S-y---s-sh-st--c---o-. S______ s_____ c______ S-y-h-s s-e-t- c-a-o-. ---------------------- Seychas shestʹ chasov.
Sedam je sati. С---а---емь часо-. С_____ с___ ч_____ С-й-а- с-м- ч-с-в- ------------------ Сейчас семь часов. 0
Se----s sem--c-asov. S______ s___ c______ S-y-h-s s-m- c-a-o-. -------------------- Seychas semʹ chasov.
Osam je sati. Се-час --с--ь-час-в. С_____ в_____ ч_____ С-й-а- в-с-м- ч-с-в- -------------------- Сейчас восемь часов. 0
S---h----------ch-sov. S______ v_____ c______ S-y-h-s v-s-m- c-a-o-. ---------------------- Seychas vosemʹ chasov.
Devet je sati. Се-ч-с ---ять ч-сов. С_____ д_____ ч_____ С-й-а- д-в-т- ч-с-в- -------------------- Сейчас девять часов. 0
S--c-as de-y--ʹ-------. S______ d______ c______ S-y-h-s d-v-a-ʹ c-a-o-. ----------------------- Seychas devyatʹ chasov.
Deset je sati. С---а--д-с--ь ч---в. С_____ д_____ ч_____ С-й-а- д-с-т- ч-с-в- -------------------- Сейчас десять часов. 0
S-ych-s--e---t--cha--v. S______ d______ c______ S-y-h-s d-s-a-ʹ c-a-o-. ----------------------- Seychas desyatʹ chasov.
Jedanaest je sati. С-й--с од--н--ц--ь -----. С_____ о__________ ч_____ С-й-а- о-и-н-д-а-ь ч-с-в- ------------------------- Сейчас одиннадцать часов. 0
S--c-as --inn--tsa-- c-a-o-. S______ o___________ c______ S-y-h-s o-i-n-d-s-t- c-a-o-. ---------------------------- Seychas odinnadtsatʹ chasov.
Dvanaest je sati. Се-ча- ---на--а---ч-с--. С_____ д_________ ч_____ С-й-а- д-е-а-ц-т- ч-с-в- ------------------------ Сейчас двенадцать часов. 0
Seychas dve-adtsa-- -h--o-. S______ d__________ c______ S-y-h-s d-e-a-t-a-ʹ c-a-o-. --------------------------- Seychas dvenadtsatʹ chasov.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. В -д-о- -и-----шест-д-сят --ку-д. В о____ м_____ ш_________ с______ В о-н-й м-н-т- ш-с-ь-е-я- с-к-н-. --------------------------------- В одной минуте шестьдесят секунд. 0
V o--oy m-nu---shes-ʹ-esy-t--e---d. V o____ m_____ s___________ s______ V o-n-y m-n-t- s-e-t-d-s-a- s-k-n-. ----------------------------------- V odnoy minute shestʹdesyat sekund.
Jedan sat ima šezdeset minuta. В-одно--ч----ше-----с-- м-нут. В о____ ч___ ш_________ м_____ В о-н-м ч-с- ш-с-ь-е-я- м-н-т- ------------------------------ В одном часе шестьдесят минут. 0
V--dn-m--h-se---es--d-sya--minut. V o____ c____ s___________ m_____ V o-n-m c-a-e s-e-t-d-s-a- m-n-t- --------------------------------- V odnom chase shestʹdesyat minut.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. В --ном-д-- дв---ать че-ыре --с-. В о____ д__ д_______ ч_____ ч____ В о-н-м д-е д-а-ц-т- ч-т-р- ч-с-. --------------------------------- В одном дне двадцать четыре часа. 0
V-o--o- --e-dva-t---ʹ-c--t-re c--sa. V o____ d__ d________ c______ c_____ V o-n-m d-e d-a-t-a-ʹ c-e-y-e c-a-a- ------------------------------------ V odnom dne dvadtsatʹ chetyre chasa.

Jezične porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijarda ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici također mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Također postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Europi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičnu porodicu. Usporedbom se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičnih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoeuropska jezična porodica. Ona obuhvaća око 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezična porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 milijuna govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezična porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 milijuna govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – obiteljska druženja su uvijek lijepa!
Dali si znao?
Njemački je maternji jezik za više od 90 milijuna ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored materinskih govornika ima još 80 milijuna ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i nizozemski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoga stoljeća je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Europe. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...