Zbirka izraza

hr Dani u tjednu   »   uk Дні тижня

9 [devet]

Dani u tjednu

Dani u tjednu

9 [дев’ять]

9 [devʺyatʹ]

Дні тижня

[Dni tyzhnya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Ponedjeljak П-н-д--ок П-------- П-н-д-л-к --------- Понеділок 0
Po---ilok P-------- P-n-d-l-k --------- Ponedilok
Utorak Ві--о--к В------- В-в-о-о- -------- Вівторок 0
Vi-t---k V------- V-v-o-o- -------- Vivtorok
Srijeda Се-еда С----- С-р-д- ------ Середа 0
S-r-da S----- S-r-d- ------ Sereda
Četvrtak Че-в-р Ч----- Ч-т-е- ------ Четвер 0
Ch-t-er C------ C-e-v-r ------- Chetver
Petak п-я-ниця п------- п-я-н-ц- -------- п’ятниця 0
p---t-y---a p---------- p-y-t-y-s-a ----------- pʺyatnytsya
Subota Суб-та С----- С-б-т- ------ Субота 0
Su---a S----- S-b-t- ------ Subota
Nedjelja Неділя Н----- Н-д-л- ------ Неділя 0
Nedi-ya N------ N-d-l-a ------- Nedilya
Tjedan Ти-д-нь Т------ Т-ж-е-ь ------- Тиждень 0
T-zhd-nʹ T------- T-z-d-n- -------- Tyzhdenʹ
od ponedjeljka do nedjelje в-д-----ді-к- д- -ед--і в-- п-------- д- н----- в-д п-н-д-л-а д- н-д-л- ----------------------- від понеділка до неділі 0
vi- p--e-i-k---o ---i-i v-- p-------- d- n----- v-d p-n-d-l-a d- n-d-l- ----------------------- vid ponedilka do nedili
Prvi dan je ponedjeljak. Перш-й -----–-поне-і-ок. П----- д--- – п--------- П-р-и- д-н- – п-н-д-л-к- ------------------------ Перший день – понеділок. 0
P--s---̆---nʹ-–-po----lo-. P------- d--- – p--------- P-r-h-y- d-n- – p-n-d-l-k- -------------------------- Pershyy̆ denʹ – ponedilok.
Drugi dan je utorak. Д-уг-й--е-ь-–--ів-орок. Д----- д--- – в-------- Д-у-и- д-н- – в-в-о-о-. ----------------------- Другий день – вівторок. 0
Druhyy--d--ʹ – -ivt-ro-. D------ d--- – v-------- D-u-y-̆ d-n- – v-v-o-o-. ------------------------ Druhyy̆ denʹ – vivtorok.
Treći dan je srijeda. Т-еті----нь-– с-р-да. Т----- д--- – с------ Т-е-і- д-н- – с-р-д-. --------------------- Третій день – середа. 0
Tre-iy----n- –-sereda. T------ d--- – s------ T-e-i-̆ d-n- – s-r-d-. ---------------------- Tretiy̆ denʹ – sereda.
Četvrti dan je četvrtak. Чет-е-тий ден- ----т-ер. Ч-------- д--- – ч------ Ч-т-е-т-й д-н- – ч-т-е-. ------------------------ Четвертий день – четвер. 0
Chetve--y-̆ --nʹ-–---e-v-r. C---------- d--- – c------- C-e-v-r-y-̆ d-n- – c-e-v-r- --------------------------- Chetvertyy̆ denʹ – chetver.
Peti dan je petak. П-я-и- день - -’--ни-я. П----- д--- – п-------- П-я-и- д-н- – п-я-н-ц-. ----------------------- П’ятий день – п’ятниця. 0
Pʺ-at--- -----–-pʺya-n-----. P------- d--- – p----------- P-y-t-y- d-n- – p-y-t-y-s-a- ---------------------------- Pʺyatyy̆ denʹ – pʺyatnytsya.
Šesti dan je subota. Шо-т-й --н--- --бот-. Ш----- д--- – с------ Ш-с-и- д-н- – с-б-т-. --------------------- Шостий день – субота. 0
Shostyy̆--enʹ-- -u---a. S------- d--- – s------ S-o-t-y- d-n- – s-b-t-. ----------------------- Shostyy̆ denʹ – subota.
Sedmi dan je nedjelja. С-о--й-д-н- – -ед---. С----- д--- – н------ С-о-и- д-н- – н-д-л-. --------------------- Сьомий день – неділя. 0
S---yy̆ ---ʹ-- n---l-a. S------ d--- – n------- S-o-y-̆ d-n- – n-d-l-a- ----------------------- Sʹomyy̆ denʹ – nedilya.
Tjedan ima sedam dana. Ти-день -ає --- --ів. Т------ м-- с-- д---- Т-ж-е-ь м-є с-м д-і-. --------------------- Тиждень має сім днів. 0
Ty--de---m--e sim -n-v. T------- m--- s-- d---- T-z-d-n- m-y- s-m d-i-. ----------------------- Tyzhdenʹ maye sim dniv.
Mi radimo samo pet dana. М- -р-цюєм---ише--’я-- д-ів. М- п------- л--- п---- д---- М- п-а-ю-м- л-ш- п-я-ь д-і-. ---------------------------- Ми працюємо лише п’ять днів. 0
M--pr-t-yu-emo lyshe p-y-t-----v. M- p---------- l---- p----- d---- M- p-a-s-u-e-o l-s-e p-y-t- d-i-. --------------------------------- My pratsyuyemo lyshe p'yatʹ dniv.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Planski jezik – Esperanto

Engleski je najvažniji svjetski jezik današnjice. Njime bi se trebali znati sporazumijevati svi ljudi. No drugi jezici također žele ostvariti taj cilj. Na primjer, planski jezici. Planski jezici su namjerno stvoreni i razvijani. Drugim riječima, postoji plan prema kojem se ti jezici stvaraju. Kod planskih jezika kombiniraju se elementi iz različitih jezika. Na taj način bi trebali biti laki za učenje za što više ljudi. Cilj svakog planskog jezika je, dakle, međunarodna komunikacija. Najpoznatiji planski jezik je esperanto. Prvi put je predstavljen 1887. godine u Varšavi. Njegov osnivač je bio liječnik Ludwik L. Zamenhof. On je vjerovao da su glavni uzrok društvene nesloge problemi u komunikaciji. Stoga je htio stvoriti jezik kako bi zbližio ljude. Njime bi se svi ljudi trebali jednako sporazumijevati. Doktorov pseudonim glasio je Dr. Esperanto, Onaj koji se nada. To dokazuje koliko je jako vjerovao u svoj san. No sama ideja o univerzalnom sporazumijevanju je mnogo starija. Do danas se razvilo mnogo različitih planskih jezika. Uz njih se povezuju i ciljevi poput tolerancije i ljudskih prava. Danas su esperantom ovladali govornici iz više od 120 zemalja. Ali ima i onih koji kritiziraju esperanto. 70% njegovog vokabulara, primjerice, ima izvor u romanskim jezicima. A i inače je esperanto jasno sastavljen prema indoeuropskim jezicima. Njegovi govornici razmjenjuju ideje na kongresima i u udrugama. Predavanja i sastanci se redovito organiziraju. Dakle, jeste li dobili volju za esperantom? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Dali si znao?
Američki engleski spada u zapadnogermanske jezike. Kao i kanadski engleski, to je sjevernoamerički dijalekt engleskog. To je maternji jezik oko 300 milijuna ljudi. Time je to varijanta engleskog s najviše govornika. Međutim, veoma je sličan britanskom engleskom. Govornici obje varijante se u pravilu bez problema sporazumijevaju. Jedino kada obje strane govore jako izraženim dijalektima, konverzacija postaje teža. Usprkos sličnostima, postoji nekoliko značajnih razlika između dvije varijante. To se prije svega odnosi na izgovor, leksički fond i pravopis. U nekim slučajevima pojavljuju se i odstupanja u gramatičkim pravilima i pravilima uporabe pravopisnih znakova. U usporedbi s britanskim engleskim povećava se važnost američkog engleskog. Razlog tome je prije svega veliki utjecaj sjevernoameričke filmske i glazbene industrije. One desetljećima izvoze svoj jezik u cijeli svijet. Čak Indija i Pakistan, nekadašnje britanske kolonije, preuzimaju amerikanizme… Naučite američki engleski, jer je to najutjecajniji jezik na svijetu!