Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   el Χθες – σήμερα – αύριο

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [δέκα]

10 [déka]

Χθες – σήμερα – αύριο

[Chthes – sḗmera – aúrio]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Jučer je bila subota. Χ-ες ή-α- Σάβ--τ-. Χ--- ή--- Σ------- Χ-ε- ή-α- Σ-β-α-ο- ------------------ Χθες ήταν Σάββατο. 0
Ch-h-s -tan --bb--o. C----- ḗ--- S------- C-t-e- ḗ-a- S-b-a-o- -------------------- Chthes ḗtan Sábbato.
Jučer sam bio / bila u kinu. Χθες--ήγ--σ-ν---. Χ--- π--- σ------ Χ-ε- π-γ- σ-ν-μ-. ----------------- Χθες πήγα σινεμά. 0
C-th-- pḗ---s-----. C----- p--- s------ C-t-e- p-g- s-n-m-. ------------------- Chthes pḗga sinemá.
Film je bio interesantan. Η-----ία ήτα--ε-δ--φέρουσ-. Η τ----- ή--- ε------------ Η τ-ι-ί- ή-α- ε-δ-α-έ-ο-σ-. --------------------------- Η ταινία ήταν ενδιαφέρουσα. 0
Ē t-i--a----n en--ap----us-. Ē t----- ḗ--- e------------- Ē t-i-í- ḗ-a- e-d-a-h-r-u-a- ---------------------------- Ē tainía ḗtan endiaphérousa.
Danas je nedjelja. Σ--ε------αι--υρ-ακή. Σ----- ε---- Κ------- Σ-μ-ρ- ε-ν-ι Κ-ρ-α-ή- --------------------- Σήμερα είναι Κυριακή. 0
Sḗ-e---eína- Ky--ak-. S----- e---- K------- S-m-r- e-n-i K-r-a-ḗ- --------------------- Sḗmera eínai Kyriakḗ.
Danas ne radim. Σ-μ--- -ε------ε-ω. Σ----- δ-- δ------- Σ-μ-ρ- δ-ν δ-υ-ε-ω- ------------------- Σήμερα δεν δουλεύω. 0
Sḗ-e-- d-n -o---úō. S----- d-- d------- S-m-r- d-n d-u-e-ō- ------------------- Sḗmera den douleúō.
Ostajem doma. Θα-----ω σ---σπί--. Θ- μ---- σ-- σ----- Θ- μ-ί-ω σ-ο σ-ί-ι- ------------------- Θα μείνω στο σπίτι. 0
T-a---ín- s----p-t-. T-- m---- s-- s----- T-a m-í-ō s-o s-í-i- -------------------- Tha meínō sto spíti.
Sutra je ponedjeljak. Α--ι--εί--ι-Δ--τ--α. Α---- ε---- Δ------- Α-ρ-ο ε-ν-ι Δ-υ-έ-α- -------------------- Αύριο είναι Δευτέρα. 0
Aúr-- ---ai--e-té--. A---- e---- D------- A-r-o e-n-i D-u-é-a- -------------------- Aúrio eínai Deutéra.
Sutra ponovno radim. Α---- δ-υλ--- --λ-. Α---- δ------ π---- Α-ρ-ο δ-υ-ε-ω π-λ-. ------------------- Αύριο δουλεύω πάλι. 0
Aú--o d-u-e-------. A---- d------ p---- A-r-o d-u-e-ō p-l-. ------------------- Aúrio douleúō páli.
Ja radim u uredu. Δ---------- γρ--εί-. Δ------ σ-- γ------- Δ-υ-ε-ω σ-ο γ-α-ε-ο- -------------------- Δουλεύω στο γραφείο. 0
Doule-- --o grap-eío. D------ s-- g-------- D-u-e-ō s-o g-a-h-í-. --------------------- Douleúō sto grapheío.
Tko je to? Π--ος -ίνα- -υ-ό-; Π---- ε---- α----- Π-ι-ς ε-ν-ι α-τ-ς- ------------------ Ποιος είναι αυτός; 0
Poi-s e-n-i a-t--? P---- e---- a----- P-i-s e-n-i a-t-s- ------------------ Poios eínai autós?
To je Petar. Α-τός ε-ν-ι-ο --τε-. Α---- ε---- ο Π----- Α-τ-ς ε-ν-ι ο Π-τ-ρ- -------------------- Αυτός είναι ο Πέτερ. 0
A-tós ---a- - P-t--. A---- e---- o P----- A-t-s e-n-i o P-t-r- -------------------- Autós eínai o Péter.
Petar je student. Ο-Π--ερ----αι -οι--τής. Ο Π---- ε---- φ-------- Ο Π-τ-ρ ε-ν-ι φ-ι-η-ή-. ----------------------- Ο Πέτερ είναι φοιτητής. 0
O -ét-r eí-ai----i----s. O P---- e---- p--------- O P-t-r e-n-i p-o-t-t-s- ------------------------ O Péter eínai phoitētḗs.
Tko je to? Π--α---ν-ι ---ή; Π--- ε---- α---- Π-ι- ε-ν-ι α-τ-; ---------------- Ποια είναι αυτή; 0
Poi--e--a- ----? P--- e---- a---- P-i- e-n-i a-t-? ---------------- Poia eínai autḗ?
To je Marta. Α--ή--ίναι --Μά---. Α--- ε---- η Μ----- Α-τ- ε-ν-ι η Μ-ρ-α- ------------------- Αυτή είναι η Μάρτα. 0
A--ḗ-eín-i ē-Má--a. A--- e---- ē M----- A-t- e-n-i ē M-r-a- ------------------- Autḗ eínai ē Márta.
Marta je tajnica. Η ----α---ν-- γ-αμ-ατ--ς. Η Μ---- ε---- γ---------- Η Μ-ρ-α ε-ν-ι γ-α-μ-τ-α-. ------------------------- Η Μάρτα είναι γραμματέας. 0
Ē M-rt---ínai -ramma-éas. Ē M---- e---- g---------- Ē M-r-a e-n-i g-a-m-t-a-. ------------------------- Ē Márta eínai grammatéas.
Petar i Marta su prijatelji. Ο-Π--ε----- - Μάρτ- --ναι φ--οι. Ο Π---- κ-- η Μ---- ε---- φ----- Ο Π-τ-ρ κ-ι η Μ-ρ-α ε-ν-ι φ-λ-ι- -------------------------------- Ο Πέτερ και η Μάρτα είναι φίλοι. 0
O --ter-k---- ---t---í-ai----loi. O P---- k-- ē M---- e---- p------ O P-t-r k-i ē M-r-a e-n-i p-í-o-. --------------------------------- O Péter kai ē Márta eínai phíloi.
Petar je Martin prijatelj. Ο--έτ-- ε-ν-- ο φ-λος---- Μ-ρ--. Ο Π---- ε---- ο φ---- τ-- Μ----- Ο Π-τ-ρ ε-ν-ι ο φ-λ-ς τ-ς Μ-ρ-α- -------------------------------- Ο Πέτερ είναι ο φίλος της Μάρτα. 0
O --t---eí----o--hílos--ēs-M-rta. O P---- e---- o p----- t-- M----- O P-t-r e-n-i o p-í-o- t-s M-r-a- --------------------------------- O Péter eínai o phílos tēs Márta.
Marta je Petrova prijateljica. Η Μ-ρ-α---ν---η-φίλ----υ-Π--ε-. Η Μ---- ε---- η φ--- τ-- Π----- Η Μ-ρ-α ε-ν-ι η φ-λ- τ-υ Π-τ-ρ- ------------------------------- Η Μάρτα είναι η φίλη του Πέτερ. 0
Ē--á--a --n-i ē p---------Pét-r. Ē M---- e---- ē p---- t-- P----- Ē M-r-a e-n-i ē p-í-ē t-u P-t-r- -------------------------------- Ē Márta eínai ē phílē tou Péter.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!