Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   fa ‫دیروز – امروز – فردا‬

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

‫10 [ده]‬

10 [dah]

‫دیروز – امروز – فردا‬

[dirooz - emrooz - fardâ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Jučer je bila subota. ‫--ر-ز -ن-ه-ب---‬ ‫دیروز شنبه بود.‬ ‫-ی-و- ش-ب- ب-د-‬ ----------------- ‫دیروز شنبه بود.‬ 0
di--o---h--be -ud. dirooz shanbe bud. d-r-o- s-a-b- b-d- ------------------ dirooz shanbe bud.
Jučer sam bio / bila u kinu. ‫دیر-- ‫----ی-م--بو--.‬ ‫دیروز ‫من سینما بودم.‬ ‫-ی-و- ‫-ن س-ن-ا ب-د-.- ----------------------- ‫دیروز ‫من سینما بودم.‬ 0
man-d-r----s-ne-- ---am. man dirooz sinemâ budam. m-n d-r-o- s-n-m- b-d-m- ------------------------ man dirooz sinemâ budam.
Film je bio interesantan. ‫فی-م-جال-ی --د.‬ ‫فیلم جالبی بود.‬ ‫-ی-م ج-ل-ی ب-د-‬ ----------------- ‫فیلم جالبی بود.‬ 0
f-l-e-j-l-b- bud. filme jâlebi bud. f-l-e j-l-b- b-d- ----------------- filme jâlebi bud.
Danas je nedjelja. ‫-مر-ز-یکشن-ه--ست-‬ ‫امروز یکشنبه است.‬ ‫-م-و- ی-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------- ‫امروز یکشنبه است.‬ 0
emr--z yek-s--nbe a-t. emrooz yek-shanbe ast. e-r-o- y-k-s-a-b- a-t- ---------------------- emrooz yek-shanbe ast.
Danas ne radim. ‫-- -مروز -----م--کن-.‬ ‫من امروز کار نمی-کنم.‬ ‫-ن ا-ر-ز ک-ر ن-ی-ک-م-‬ ----------------------- ‫من امروز کار نمی‌کنم.‬ 0
m-n-e----z-kâr n-----na-. man emrooz kâr nemikonam. m-n e-r-o- k-r n-m-k-n-m- ------------------------- man emrooz kâr nemikonam.
Ostajem doma. ‫-ن ا--وز--ر خ-ن---ی-ما-م---س-م-.‬ ‫من امروز در خانه می-مانم (هستم).‬ ‫-ن ا-ر-ز د- خ-ن- م-‌-ا-م (-س-م-.- ---------------------------------- ‫من امروز در خانه می‌مانم (هستم).‬ 0
m---em-o-- dar--h--e mi--na-. man emrooz dar khâne mimânam. m-n e-r-o- d-r k-â-e m-m-n-m- ----------------------------- man emrooz dar khâne mimânam.
Sutra je ponedjeljak. ‫-ر-ا -وشن-- ---.‬ ‫فردا دوشنبه است.‬ ‫-ر-ا د-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------ ‫فردا دوشنبه است.‬ 0
far-â-d---h---e--s-. fardâ do-shanbe ast. f-r-â d---h-n-e a-t- -------------------- fardâ do-shanbe ast.
Sutra ponovno radim. ‫-ن-فر-ا-دو--ره-ک-- م----م-‬ ‫من فردا دوباره کار می-کنم.‬ ‫-ن ف-د- د-ب-ر- ک-ر م-‌-ن-.- ---------------------------- ‫من فردا دوباره کار می‌کنم.‬ 0
m-n f--d- -obâ-e-k-r --kon-m. man fardâ dobâre kâr mikonam. m-n f-r-â d-b-r- k-r m-k-n-m- ----------------------------- man fardâ dobâre kâr mikonam.
Ja radim u uredu. ‫م---ر ----ه-کار-م--کنم.‬ ‫من در اداره کار می-کنم.‬ ‫-ن د- ا-ا-ه ک-ر م-‌-ن-.- ------------------------- ‫من در اداره کار می‌کنم.‬ 0
man -a- e-----k-- -ik----. man dar edâre kâr mikonam. m-n d-r e-â-e k-r m-k-n-m- -------------------------- man dar edâre kâr mikonam.
Tko je to? ‫------ست؟‬ ‫این کیست؟‬ ‫-ی- ک-س-؟- ----------- ‫این کیست؟‬ 0
o- -i--? oo kist? o- k-s-? -------- oo kist?
To je Petar. ‫ای- -ی-ر -س--‬ ‫این پیتر است.‬ ‫-ی- پ-ت- ا-ت-‬ --------------- ‫این پیتر است.‬ 0
o- -et------. oo peter ast. o- p-t-r a-t- ------------- oo peter ast.
Petar je student. ‫--ت--د-نش-و-است-‬ ‫پیتر دانشجو است.‬ ‫-ی-ر د-ن-ج- ا-ت-‬ ------------------ ‫پیتر دانشجو است.‬ 0
pet-r---n----u--s-. peter dâneshju ast. p-t-r d-n-s-j- a-t- ------------------- peter dâneshju ast.
Tko je to? ‫ای-----ت؟‬ ‫این کیست؟‬ ‫-ی- ک-س-؟- ----------- ‫این کیست؟‬ 0
oo --s-? oo kist? o- k-s-? -------- oo kist?
To je Marta. ‫-ین----تا-ا--.‬ ‫این مارتا است.‬ ‫-ی- م-ر-ا ا-ت-‬ ---------------- ‫این مارتا است.‬ 0
oo -âr-â-as-. oo mârtâ ast. o- m-r-â a-t- ------------- oo mârtâ ast.
Marta je tajnica. ‫--ر-- -----اس--‬ ‫مارتا منشی است.‬ ‫-ا-ت- م-ش- ا-ت-‬ ----------------- ‫مارتا منشی است.‬ 0
mâr-- m--shi -st. mârtâ monshi ast. m-r-â m-n-h- a-t- ----------------- mârtâ monshi ast.
Petar i Marta su prijatelji. ‫---- و---ر-ا-با--- د-س- ه-تند.‬ ‫پیتر و مارتا با هم دوست هستند.‬ ‫-ی-ر و م-ر-ا ب- ه- د-س- ه-ت-د-‬ -------------------------------- ‫پیتر و مارتا با هم دوست هستند.‬ 0
p-t-- v- -â-tâ-b--h-----os----sta-d. peter va mârtâ bâ ham doost hastand. p-t-r v- m-r-â b- h-m d-o-t h-s-a-d- ------------------------------------ peter va mârtâ bâ ham doost hastand.
Petar je Martin prijatelj. ‫پ-ت-----ت--سر -ار-- --ت.‬ ‫پیتر دوست پسر مارتا است.‬ ‫-ی-ر د-س- پ-ر م-ر-ا ا-ت-‬ -------------------------- ‫پیتر دوست پسر مارتا است.‬ 0
pe-e- --ost-p---r-e-m-rtâ---t. peter doost pesar-e mârtâ ast. p-t-r d-o-t p-s-r-e m-r-â a-t- ------------------------------ peter doost pesar-e mârtâ ast.
Marta je Petrova prijateljica. ‫--رت--د------------ر ---.‬ ‫مارتا دوست دختر پیتر است.‬ ‫-ا-ت- د-س- د-ت- پ-ت- ا-ت-‬ --------------------------- ‫مارتا دوست دختر پیتر است.‬ 0
m-r-â-d-o-- do------- p-te- -s-. mârtâ doost dochtar-e peter ast. m-r-â d-o-t d-c-t-r-e p-t-r a-t- -------------------------------- mârtâ doost dochtar-e peter ast.

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!