Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   lt Vakar — šiandien — rytoj

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [dešimt]

Vakar — šiandien — rytoj

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Jučer je bila subota. V-ka- bu-- š-š-a-i----. V____ b___ š___________ V-k-r b-v- š-š-a-i-n-s- ----------------------- Vakar buvo šeštadienis. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. V--ar (aš)--uvau --n-. V____ (___ b____ k____ V-k-r (-š- b-v-u k-n-. ---------------------- Vakar (aš) buvau kine. 0
Film je bio interesantan. Film-s-b--- į--mus. F_____ b___ į______ F-l-a- b-v- į-o-u-. ------------------- Filmas buvo įdomus. 0
Danas je nedjelja. Ši---ien (-r---s---adienis. Š_______ (____ s___________ Š-a-d-e- (-r-) s-k-a-i-n-s- --------------------------- Šiandien (yra) sekmadienis. 0
Danas ne radim. Š--n-i------)-nedirbu. Š_______ (___ n_______ Š-a-d-e- (-š- n-d-r-u- ---------------------- Šiandien (aš) nedirbu. 0
Ostajem doma. (--- -i--u /-b-n- na-ie. (___ l____ / b___ n_____ (-š- l-e-u / b-n- n-m-e- ------------------------ (Aš) lieku / būnu namie. 0
Sutra je ponedjeljak. R-t---(bu-- -i--adieni-. R____ (____ p___________ R-t-j (-u-) p-r-a-i-n-s- ------------------------ Rytoj (bus) pirmadienis. 0
Sutra ponovno radim. R--o- -a-) v-----r-s-u ----rb-. R____ (___ v__ d______ / d_____ R-t-j (-š- v-l d-r-s-u / d-r-u- ------------------------------- Rytoj (aš) vėl dirbsiu / dirbu. 0
Ja radim u uredu. (-š)-dirbu--i-r-. (___ d____ b_____ (-š- d-r-u b-u-e- ----------------- (Aš) dirbu biure. 0
Tko je to? K-s----? K__ j___ K-s j-s- -------- Kas jis? 0
To je Petar. T-- P-teris. T__ P_______ T-i P-t-r-s- ------------ Tai Pėteris. 0
Petar je student. P-t-r---(yr-)-s----nt--. P______ (____ s_________ P-t-r-s (-r-) s-u-e-t-s- ------------------------ Pėteris (yra) studentas. 0
Tko je to? Ka- j-? K__ j__ K-s j-? ------- Kas ji? 0
To je Marta. Ta- Ma-ta. T__ M_____ T-i M-r-a- ---------- Tai Marta. 0
Marta je tajnica. M-rta (-r---se--et--ė. M____ (____ s_________ M-r-a (-r-) s-k-e-o-ė- ---------------------- Marta (yra) sekretorė. 0
Petar i Marta su prijatelji. P---ri- ir Ma-t--y----ra-g-i. P______ i_ M____ y__ d_______ P-t-r-s i- M-r-a y-a d-a-g-i- ----------------------------- Pėteris ir Marta yra draugai. 0
Petar je Martin prijatelj. P--e-is y-- M-r-os--r-uga-. P______ y__ M_____ d_______ P-t-r-s y-a M-r-o- d-a-g-s- --------------------------- Pėteris yra Martos draugas. 0
Marta je Petrova prijateljica. M-----yra--ėt--io -r---ė. M____ y__ P______ d______ M-r-a y-a P-t-r-o d-a-g-. ------------------------- Marta yra Pėterio draugė. 0

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!