Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   mk Вчера – денес – утре

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десет]

10 [dyesyet]

Вчера – денес – утре

[Vchyera – dyenyes – ootrye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Jučer je bila subota. Вче-- беше---бота. В____ б___ с______ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше сабота. 0
Vc-yera b-e-h-e-sa----. V______ b______ s______ V-h-e-a b-e-h-e s-b-t-. ----------------------- Vchyera byeshye sabota.
Jučer sam bio / bila u kinu. В--ра-бев во---но. В____ б__ в_ к____ В-е-а б-в в- к-н-. ------------------ Вчера бев во кино. 0
Vc-ye-- -yev--o----o. V______ b___ v_ k____ V-h-e-a b-e- v- k-n-. --------------------- Vchyera byev vo kino.
Film je bio interesantan. Фил--т ---- и-тере---. Ф_____ б___ и_________ Ф-л-о- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмот беше интересен. 0
F--mot byes-y--inty-r-e-yen. F_____ b______ i____________ F-l-o- b-e-h-e i-t-e-y-s-e-. ---------------------------- Filmot byeshye intyeryesyen.
Danas je nedjelja. Д-н-с е ---ел-. Д____ е н______ Д-н-с е н-д-л-. --------------- Денес е недела. 0
D-eny-s y--n--d-e--. D______ y_ n________ D-e-y-s y- n-e-y-l-. -------------------- Dyenyes ye nyedyela.
Danas ne radim. Д-н-с -е--або-а-. Д____ н_ р_______ Д-н-с н- р-б-т-м- ----------------- Денес не работам. 0
D-e--e----- ra-o---. D______ n__ r_______ D-e-y-s n-e r-b-t-m- -------------------- Dyenyes nye rabotam.
Ostajem doma. Ја--ост-н---- ----. Ј__ о________ д____ Ј-с о-т-н-в-м д-м-. ------------------- Јас останувам дома. 0
Ј-s-os-a--o-a--d-m-. Ј__ o_________ d____ Ј-s o-t-n-o-a- d-m-. -------------------- Јas ostanoovam doma.
Sutra je ponedjeljak. У--- е-по---е-н--. У___ е п__________ У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
Oot-ye-y- pon-edy--nik. O_____ y_ p____________ O-t-y- y- p-n-e-y-l-i-. ----------------------- Ootrye ye ponyedyelnik.
Sutra ponovno radim. Ј-с у-р--по-т-рн- ---о-а-. Ј__ у___ п_______ р_______ Ј-с у-р- п-в-о-н- р-б-т-м- -------------------------- Јас утре повторно работам. 0
Ј---o--r-- -o--o-n- ----ta-. Ј__ o_____ p_______ r_______ Ј-s o-t-y- p-v-o-n- r-b-t-m- ---------------------------- Јas ootrye povtorno rabotam.
Ja radim u uredu. Ј-с ра---ам--о --н--л-р-ја. Ј__ р______ в_ к___________ Ј-с р-б-т-м в- к-н-е-а-и-а- --------------------------- Јас работам во канцеларија. 0
Ј-- -a-ota---o---n-----ar-ј-. Ј__ r______ v_ k_____________ Ј-s r-b-t-m v- k-n-z-e-a-i-a- ----------------------------- Јas rabotam vo kantzyelariјa.
Tko je to? К------в-? К__ е о___ К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
K------ova? K__ y_ o___ K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
To je Petar. О-а-- -ет-р. О__ е П_____ О-а е П-т-р- ------------ Ова е Петар. 0
Ova-y- Pyet--. O__ y_ P______ O-a y- P-e-a-. -------------- Ova ye Pyetar.
Petar je student. Пе------ст-дент. П____ е с_______ П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петар е студент. 0
Pyet-r -e s-oo--e--. P_____ y_ s_________ P-e-a- y- s-o-d-e-t- -------------------- Pyetar ye stoodyent.
Tko je to? Ко--е ова? К__ е о___ К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
Koј -e ov-? K__ y_ o___ K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
To je Marta. О-а е-М-р--. О__ е М_____ О-а е М-р-а- ------------ Ова е Марта. 0
Ov- ye M-rt-. O__ y_ M_____ O-a y- M-r-a- ------------- Ova ye Marta.
Marta je tajnica. М------ -екрета--а. М____ е с__________ М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
Mar-a--- s---r--ta-k-. M____ y_ s____________ M-r-a y- s-e-r-e-a-k-. ---------------------- Marta ye syekryetarka.
Petar i Marta su prijatelji. П-тар - -ар-а-се-------ел-. П____ и М____ с_ п_________ П-т-р и М-р-а с- п-и-а-е-и- --------------------------- Петар и Марта се пријатели. 0
P--tar i--a-t- -ye ---јaty---. P_____ i M____ s__ p__________ P-e-a- i M-r-a s-e p-i-a-y-l-. ------------------------------ Pyetar i Marta sye priјatyeli.
Petar je Martin prijatelj. Пет------ри--т--о- на Ма-та. П____ е п_________ н_ М_____ П-т-р е п-и-а-е-о- н- М-р-а- ---------------------------- Петар е пријателот на Марта. 0
Py-t-- y---r--a-y--ot n- -a-t-. P_____ y_ p__________ n_ M_____ P-e-a- y- p-i-a-y-l-t n- M-r-a- ------------------------------- Pyetar ye priјatyelot na Marta.
Marta je Petrova prijateljica. Марта---п--јат----та-н- П--а-. М____ е п___________ н_ П_____ М-р-а е п-и-а-е-к-т- н- П-т-р- ------------------------------ Марта е пријателката на Петар. 0
Mar-a-y- pri-a--e--a-- n- Py--a-. M____ y_ p____________ n_ P______ M-r-a y- p-i-a-y-l-a-a n- P-e-a-. --------------------------------- Marta ye priјatyelkata na Pyetar.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + makedonski (1-100) MP3 makedonski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!