Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   nl Gisteren – vandaag – morgen

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [tien]

Gisteren – vandaag – morgen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nizozemski igra Više
Jučer je bila subota. Gisteren -as -et-z-t----g. Gisteren was het zaterdag. G-s-e-e- w-s h-t z-t-r-a-. -------------------------- Gisteren was het zaterdag. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. G---e----was-ik in-de -----oop. Gisteren was ik in de bioscoop. G-s-e-e- w-s i- i- d- b-o-c-o-. ------------------------------- Gisteren was ik in de bioscoop. 0
Film je bio interesantan. D--fil-------n---ess--t. De film was interessant. D- f-l- w-s i-t-r-s-a-t- ------------------------ De film was interessant. 0
Danas je nedjelja. V-n-----i--he- ---dag. Vandaag is het zondag. V-n-a-g i- h-t z-n-a-. ---------------------- Vandaag is het zondag. 0
Danas ne radim. V-n-a--------ik ---t. Vandaag werk ik niet. V-n-a-g w-r- i- n-e-. --------------------- Vandaag werk ik niet. 0
Ostajem doma. I---li-- t-u-s. Ik blijf thuis. I- b-i-f t-u-s- --------------- Ik blijf thuis. 0
Sutra je ponedjeljak. Mo-g---is---- -aa--a-. Morgen is het maandag. M-r-e- i- h-t m-a-d-g- ---------------------- Morgen is het maandag. 0
Sutra ponovno radim. Mo--en --r- -----er. Morgen werk ik weer. M-r-e- w-r- i- w-e-. -------------------- Morgen werk ik weer. 0
Ja radim u uredu. I- werk -- k--t-o-. Ik werk op kantoor. I- w-r- o- k-n-o-r- ------------------- Ik werk op kantoor. 0
Tko je to? Wie i----t? Wie is dat? W-e i- d-t- ----------- Wie is dat? 0
To je Petar. Da- i------r. Dat is Peter. D-t i- P-t-r- ------------- Dat is Peter. 0
Petar je student. Pe--r-i--------t. Peter is student. P-t-r i- s-u-e-t- ----------------- Peter is student. 0
Tko je to? Wie--s-d--? Wie is dat? W-e i- d-t- ----------- Wie is dat? 0
To je Marta. D-- i--M---ha. Dat is Martha. D-t i- M-r-h-. -------------- Dat is Martha. 0
Marta je tajnica. Ma-tha is-s--reta--ss-. Martha is secretaresse. M-r-h- i- s-c-e-a-e-s-. ----------------------- Martha is secretaresse. 0
Petar i Marta su prijatelji. Pe-er-en -a-th---ijn vrie--e-. Peter en Martha zijn vrienden. P-t-r e- M-r-h- z-j- v-i-n-e-. ------------------------------ Peter en Martha zijn vrienden. 0
Petar je Martin prijatelj. P---r-i- -e--ri-n--v-n----t-a. Peter is de vriend van Martha. P-t-r i- d- v-i-n- v-n M-r-h-. ------------------------------ Peter is de vriend van Martha. 0
Marta je Petrova prijateljica. Ma---a i- d- -ri--di- va- -e---. Martha is de vriendin van Peter. M-r-h- i- d- v-i-n-i- v-n P-t-r- -------------------------------- Martha is de vriendin van Peter. 0

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!