Zbirka izraza

hr Zanimanja   »   ar ‫الأنشطة والأعمال‬

13 [trinaest]

Zanimanja

Zanimanja

‫13 [ثلاثة عشر]‬

13 [thlathat eashr]

‫الأنشطة والأعمال‬

[al'anshitat wal'aemala]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Što radi Marta? ‫---- تع-ل-ما-تا-‬ ‫---- ت--- م------ ‫-ا-ا ت-م- م-ر-ا-‬ ------------------ ‫ماذا تعمل مارتا؟‬ 0
mad-- t------m----? m---- t----- m----- m-d-a t-e-a- m-r-a- ------------------- madha taemal marta?
Marta radi u uredu. ‫-ي-تش--- ف- --م---؟-‬ ‫-- ت---- ف- ا-------- ‫-ي ت-ت-ل ف- ا-م-ت-؟-‬ ---------------------- ‫هي تشتغل في المكتب؟.‬ 0
hi --s-t-g-i--f--a---k-b?. h- t--------- f- a-------- h- t-s-t-g-i- f- a-m-k-b-. -------------------------- hi tashtaghil fi almaktb?.
Ona radi na računalu. ‫-نها ت---- ع-- ا--ا-وب-‬ ‫---- ت---- ع-- ا-------- ‫-ن-ا ت-ت-ل ع-ى ا-ح-س-ب-‬ ------------------------- ‫إنها تشتغل على الحاسوب.‬ 0
'i-n-ha-t-s--a--i- eal-- --ha-u-a. '------ t--------- e---- a-------- '-i-a-a t-s-t-g-i- e-l-a a-h-s-b-. ---------------------------------- 'iinaha tashtaghil ealaa alhasuba.
Gdje je Marta? ‫--ن ما-تا؟‬ ‫--- م------ ‫-ي- م-ر-ا-‬ ------------ ‫أين مارتا؟‬ 0
a-n---r-a? a-- m----- a-n m-r-a- ---------- ayn marta?
U kinu. ‫ف- -لسي-ما-‬ ‫-- ا-------- ‫-ى ا-س-ن-ا-‬ ------------- ‫فى السينما.‬ 0
f---alsa-na-a. f-- a--------- f-a a-s-y-a-a- -------------- faa alsaynama.
Ona gleda film. ‫إنها--شاهد-ف---ًا-‬ ‫---- ت---- ف------- ‫-ن-ا ت-ا-د ف-ل-ً-.- -------------------- ‫إنها تشاهد فيلمًا.‬ 0
'---a-- ---h-----f-l-ana. '------ t------- f------- '-i-a-a t-s-a-i- f-l-a-a- ------------------------- 'iinaha tushahid fylmana.
Što radi Petar? ‫ما-ا ي-م- بي-ر؟‬ ‫---- ي--- ب----- ‫-ا-ا ي-م- ب-ت-؟- ----------------- ‫ماذا يعمل بيتر؟‬ 0
m-----ya-mal -ytr? m---- y----- b---- m-d-a y-e-a- b-t-? ------------------ madha yaemal bytr?
On studira na sveučilištu. ‫-ن- ي-ر- -ي ال--م---‬ ‫--- ي--- ف- ا-------- ‫-ن- ي-ر- ف- ا-ج-م-ة-‬ ---------------------- ‫إنه يدرس في الجامعة.‬ 0
'iin----a---s fi---jam-e-t. '----- y----- f- a--------- '-i-a- y-d-u- f- a-j-m-e-t- --------------------------- 'iinah yadrus fi aljamieat.
On studira jezike. ‫ه- --رس--غ---‬ ‫-- ي--- ل----- ‫-و ي-ر- ل-ا-.- --------------- ‫هو يدرس لغات.‬ 0
hw-y-dr-s---g--ta. h- y----- l------- h- y-d-u- l-g-a-a- ------------------ hw yadrus lighata.
Gdje je Petar? ‫أ----يت-؟‬ ‫--- ب----- ‫-ي- ب-ت-؟- ----------- ‫أين بيتر؟‬ 0
a-n by--? a-- b---- a-n b-t-? --------- ayn bytr?
U kafiću. ‫-ى-ا-مق--.‬ ‫-- ا------- ‫-ى ا-م-ه-.- ------------ ‫فى المقهى.‬ 0
f-a-a---qh--. f-- a-------- f-a a-m-q-a-. ------------- faa almaqhaa.
On pije kavu. ‫إن- يشر- -ه---‬ ‫--- ي--- ق----- ‫-ن- ي-ر- ق-و-.- ---------------- ‫إنه يشرب قهوة.‬ 0
'-in---y--hr-b-qahwata-. '----- y------ q-------- '-i-a- y-s-r-b q-h-a-a-. ------------------------ 'iinah yashrab qahwatan.
Kuda rado idu? ‫إلى أي-----و- ال-ه--؟‬ ‫--- أ-- ت---- ا------- ‫-ل- أ-ن ت-د-ن ا-ذ-ا-؟- ----------------------- ‫إلى أين تودون الذهاب؟‬ 0
'--laa------t-----n-aldh---? '----- '--- t------ a------- '-i-a- '-y- t-a-u-n a-d-h-b- ---------------------------- 'iilaa 'ayn tuaduwn aldhhab?
Na koncert. ‫إ-ى الحف-ة-ال-----ية.‬ ‫--- ا----- ا---------- ‫-ل- ا-ح-ل- ا-م-س-ق-ة-‬ ----------------------- ‫إلى الحفلة الموسيقية.‬ 0
'-il-a-------a----mus--i--. '----- a------- a---------- '-i-a- a-h-f-a- a-m-s-q-a-. --------------------------- 'iilaa alhaflat almusiqiat.
Oni rado slušaju glazbu. ‫-----بون--ما--الموسيقى-‬ ‫-- ي---- س--- ا--------- ‫-م ي-ب-ن س-ا- ا-م-س-ق-.- ------------------------- ‫هم يحبون سماع الموسيقى.‬ 0
h- yuh-bu---sa--e-a--u-i--a. h- y------- s---- a--------- h- y-h-b-w- s-m-e a-m-s-q-a- ---------------------------- hm yuhibuwn samae almusiqaa.
Kuda oni ne idu rado? ‫--- -ي- لا -رغب-ن-الذ-ا--‬ ‫--- أ-- ل- ي----- ا------- ‫-ل- أ-ن ل- ي-غ-و- ا-ذ-ا-؟- --------------------------- ‫إلى أين لا يرغبون الذهاب؟‬ 0
'i-l-a 'a-n -a---r--------ld-ah--? '----- '--- l- y-------- a-------- '-i-a- '-y- l- y-r-h-b-n a-d-a-a-? ---------------------------------- 'iilaa 'ayn la yarghabun aldhahab?
U disko. ‫-----ل-رقص.‬ ‫--- ا------- ‫-ل- ا-م-ق-.- ------------- ‫إلى المرقص.‬ 0
'ii-a--alm----s. '----- a-------- '-i-a- a-m-r-a-. ---------------- 'iilaa almarqas.
Oni ne plešu rado. ‫ه---- -حب-- ----ص-‬ ‫-- ل- ي---- ا------ ‫-م ل- ي-ب-ن ا-ر-ص-‬ -------------------- ‫هم لا يحبون الرقص.‬ 0
hm l--yuhi-u---al--qs-. h- l- y------- a------- h- l- y-h-b-w- a-r-q-a- ----------------------- hm la yuhibuwn alraqsa.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi diljem svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek materinji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezične oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često temelje na europskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici također imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je stoga što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Također dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Dali si znao?
Finski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s madžarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezična struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!