Zbirka izraza

hr Zanimanja   »   el Δραστηριότητες

13 [trinaest]

Zanimanja

Zanimanja

13 [δεκατρία]

13 [dekatría]

Δραστηριότητες

[Drastēriótētes]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Što radi Marta? Τ- κ--ει η-Μάρτ-; Τ- κ---- η Μ----- Τ- κ-ν-ι η Μ-ρ-α- ----------------- Τι κάνει η Μάρτα; 0
T--ká--i --M--ta? T- k---- ē M----- T- k-n-i ē M-r-a- ----------------- Ti kánei ē Márta?
Marta radi u uredu. Δ---εύ-- --ο---α----. Δ------- σ-- γ------- Δ-υ-ε-ε- σ-ο γ-α-ε-ο- --------------------- Δουλεύει στο γραφείο. 0
Do-l-ú-i s-o--r-p--ío. D------- s-- g-------- D-u-e-e- s-o g-a-h-í-. ---------------------- Douleúei sto grapheío.
Ona radi na računalu. Δο-----ι στ---υ-ο-ο----ή. Δ------- σ--- υ---------- Δ-υ-ε-ε- σ-ο- υ-ο-ο-ι-τ-. ------------------------- Δουλεύει στον υπολογιστή. 0
Dou-eú-i-ston y-o--gi--ḗ. D------- s--- y---------- D-u-e-e- s-o- y-o-o-i-t-. ------------------------- Douleúei ston ypologistḗ.
Gdje je Marta? Πο- -ί-α- η Μά--α; Π-- ε---- η Μ----- Π-ύ ε-ν-ι η Μ-ρ-α- ------------------ Πού είναι η Μάρτα; 0
P-ú--ína--ē--ár-a? P-- e---- ē M----- P-ú e-n-i ē M-r-a- ------------------ Poú eínai ē Márta?
U kinu. Στ- -ι-ε--. Σ-- σ------ Σ-ο σ-ν-μ-. ----------- Στο σινεμά. 0
S---si----. S-- s------ S-o s-n-m-. ----------- Sto sinemá.
Ona gleda film. Βλ---ι ----τ-ιν-α. Β----- μ-- τ------ Β-έ-ε- μ-α τ-ι-ί-. ------------------ Βλέπει μία ταινία. 0
Bl--e----- tain-a. B----- m-- t------ B-é-e- m-a t-i-í-. ------------------ Blépei mía tainía.
Što radi Petar? Τ--κ-----ο--έ---; Τ- κ---- ο Π----- Τ- κ-ν-ι ο Π-τ-ρ- ----------------- Τι κάνει ο Πέτερ; 0
Ti--á-e--- ---e-? T- k---- o P----- T- k-n-i o P-t-r- ----------------- Ti kánei o Péter?
On studira na sveučilištu. Σπο--ά--- σ-ο -ανε-------ο. Σ-------- σ-- π------------ Σ-ο-δ-ζ-ι σ-ο π-ν-π-σ-ή-ι-. --------------------------- Σπουδάζει στο πανεπιστήμιο. 0
S-ou--z-i ---------i--ḗ--o. S-------- s-- p------------ S-o-d-z-i s-o p-n-p-s-ḗ-i-. --------------------------- Spoudázei sto panepistḗmio.
On studira jezike. Σπ-υδάζε---λ--σες. Σ-------- γ------- Σ-ο-δ-ζ-ι γ-ώ-σ-ς- ------------------ Σπουδάζει γλώσσες. 0
Spo-dázei--l-----. S-------- g------- S-o-d-z-i g-ṓ-s-s- ------------------ Spoudázei glṓsses.
Gdje je Petar? Πο- ε-ν-- --Πέ-ε-; Π-- ε---- ο Π----- Π-ύ ε-ν-ι ο Π-τ-ρ- ------------------ Πού είναι ο Πέτερ; 0
P-- -í-a--- Pét--? P-- e---- o P----- P-ú e-n-i o P-t-r- ------------------ Poú eínai o Péter?
U kafiću. Στ-- -α-ετ----. Σ--- κ--------- Σ-η- κ-φ-τ-ρ-α- --------------- Στην καφετέρια. 0
Stē- --p----r--. S--- k---------- S-ē- k-p-e-é-i-. ---------------- Stēn kaphetéria.
On pije kavu. Π-----κ--έ. Π---- κ---- Π-ν-ι κ-φ-. ----------- Πίνει καφέ. 0
P-n----a-h-. P---- k----- P-n-i k-p-é- ------------ Pínei kaphé.
Kuda rado idu? Πο------ αρ---- ---π--αί----; Π-- τ--- α----- ν- π--------- Π-ύ τ-υ- α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ο-ν- ----------------------------- Πού τους αρέσει να πηγαίνουν; 0
Poú-t--s---és-i -a ------o-n? P-- t--- a----- n- p--------- P-ú t-u- a-é-e- n- p-g-í-o-n- ----------------------------- Poú tous arései na pēgaínoun?
Na koncert. Σε σ-ν-υ--ε-. Σ- σ--------- Σ- σ-ν-υ-ί-ς- ------------- Σε συναυλίες. 0
S----n---íe-. S- s--------- S- s-n-u-í-s- ------------- Se synaulíes.
Oni rado slušaju glazbu. Τ-υς-αρ-σει--------- μο--ική. Τ--- α----- ν- α---- μ------- Τ-υ- α-έ-ε- ν- α-ο-ν μ-υ-ι-ή- ----------------------------- Τους αρέσει να ακούν μουσική. 0
To-- --ései na-a-o-n m----k-. T--- a----- n- a---- m------- T-u- a-é-e- n- a-o-n m-u-i-ḗ- ----------------------------- Tous arései na akoún mousikḗ.
Kuda oni ne idu rado? Π----ε- --υ- α----ι-να-----ίνουν; Π-- δ-- τ--- α----- ν- π--------- Π-ύ δ-ν τ-υ- α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ο-ν- --------------------------------- Πού δεν τους αρέσει να πηγαίνουν; 0
Poú-den t--s--ré--- n- -ēgaín-un? P-- d-- t--- a----- n- p--------- P-ú d-n t-u- a-é-e- n- p-g-í-o-n- --------------------------------- Poú den tous arései na pēgaínoun?
U disko. Στη-------. Σ-- ν------ Σ-η ν-ί-κ-. ----------- Στη ντίσκο. 0
Stē n-----. S-- n------ S-ē n-í-k-. ----------- Stē ntísko.
Oni ne plešu rado. Δ-- --υς -----ι-- --ρ--. Δ-- τ--- α----- ο χ----- Δ-ν τ-υ- α-έ-ε- ο χ-ρ-ς- ------------------------ Δεν τους αρέσει ο χορός. 0
D-n-t-us -r-se--- choró-. D-- t--- a----- o c------ D-n t-u- a-é-e- o c-o-ó-. ------------------------- Den tous arései o chorós.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi diljem svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek materinji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezične oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često temelje na europskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici također imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je stoga što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Također dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Dali si znao?
Finski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s madžarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezična struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!