Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   ur ‫سال کے مختلف موسم اور موسم‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

‫16 [سولہ]‬

solah

‫سال کے مختلف موسم اور موسم‬

[saal ke mukhtalif mausam aur mousmi sorat e haal]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski urdu igra Više
Ovo su godišnja doba: ‫-ہ س-ل-کے م-----م-س--ہیں-‬ ‫__ س__ ک_ م____ م___ ہ____ ‫-ہ س-ل ک- م-ت-ف م-س- ہ-ں-‬ --------------------------- ‫یہ سال کے مختلف موسم ہیں:‬ 0
y-h---a--ke -u--ta-i--ma---m----n-: y__ s___ k_ m________ m_____ h___ : y-h s-a- k- m-k-t-l-f m-u-a- h-i- : ----------------------------------- yeh saal ke mukhtalif mausam hain :
Proljeće, ljeto, ‫-و-- --ار- --می‬ ‫____ ب____ گ____ ‫-و-م ب-ا-، گ-م-‬ ----------------- ‫موسم بہار، گرمی‬ 0
ma--a--ba--ar- -ar-i m_____ b______ g____ m-u-a- b-h-a-, g-r-i -------------------- mausam bahhar, garmi
jesen i zima. ‫خ--ں --ر-س---‬ ‫____ ا__ س____ ‫-ز-ں ا-ر س-د-‬ --------------- ‫خزاں اور سردی‬ 0
k--z-a aur-s--di k_____ a__ s____ k-i-a- a-r s-r-i ---------------- khizaa aur sardi
Ljeto je vruće. ‫--می -ے----م میں گر-ی -و-ی-ہ-‬ ‫____ ک_ م___ م__ گ___ ہ___ ہ__ ‫-ر-ی ک- م-س- م-ں گ-م- ہ-ت- ہ-‬ ------------------------------- ‫گرمی کے موسم میں گرمی ہوتی ہے‬ 0
g--m- ke-ma-s-m mei- g-rmi -oti -ai g____ k_ m_____ m___ g____ h___ h__ g-r-i k- m-u-a- m-i- g-r-i h-t- h-i ----------------------------------- garmi ke mausam mein garmi hoti hai
Ljeti sija sunce. ‫---ی-کے -و-- --ں---رج چ-کت----‬ ‫____ ک_ م___ م__ س___ چ____ ہ__ ‫-ر-ی ک- م-س- م-ں س-ر- چ-ک-ا ہ-‬ -------------------------------- ‫گرمی کے موسم میں سورج چمکتا ہے‬ 0
g-----k- -ausa----in-S-or-j-c-----ta h-i g____ k_ m_____ m___ S_____ c_______ h__ g-r-i k- m-u-a- m-i- S-o-a- c-a-a-t- h-i ---------------------------------------- garmi ke mausam mein Sooraj chamakta hai
Ljeti rado idemo šetati. ‫گ--- ک---وسم--یں ہم-----ق--ی -رتے--ی-‬ ‫____ ک_ م___ م__ ہ_ چ__ ق___ ک___ ہ___ ‫-ر-ی ک- م-س- م-ں ہ- چ-ل ق-م- ک-ت- ہ-ں- --------------------------------------- ‫گرمی کے موسم میں ہم چہل قدمی کرتے ہیں‬ 0
gar-i -e--a---m-m-in h----h--al --d-- ka----h-in g____ k_ m_____ m___ h__ c_____ q____ k____ h___ g-r-i k- m-u-a- m-i- h-m c-e-a- q-d-i k-r-e h-i- ------------------------------------------------ garmi ke mausam mein hum chehal qadmi karte hain
Zima je hladna. ‫سرد---یں--ھن----ت---ے‬ ‫____ م__ ٹ___ ہ___ ہ__ ‫-ر-ی م-ں ٹ-ن- ہ-ت- ہ-‬ ----------------------- ‫سردی میں ٹھنڈ ہوتی ہے‬ 0
sardi-mei- --and -oti --i s____ m___ t____ h___ h__ s-r-i m-i- t-a-d h-t- h-i ------------------------- sardi mein thand hoti hai
Zimi pada snijeg ili kiša. ‫س--ی --ں--رف ---- ہے-یا -----ہوت--ہے‬ ‫____ م__ ب__ گ___ ہ_ ی_ ب___ ہ___ ہ__ ‫-ر-ی م-ں ب-ف گ-ت- ہ- ی- ب-ر- ہ-ت- ہ-‬ -------------------------------------- ‫سردی میں برف گرتی ہے یا بارش ہوتی ہے‬ 0
s------e-- barf--irty-ha--y--bar-sh--ot- --i s____ m___ b___ g____ h__ y_ b_____ h___ h__ s-r-i m-i- b-r- g-r-y h-i y- b-r-s- h-t- h-i -------------------------------------------- sardi mein barf girty hai ya barish hoti hai
Zimi rado ostajemo doma. ‫سر-----ں -- گ--------ہ---پس-- -رت- ہی-‬ ‫____ م__ ہ_ گ__ م__ ر___ پ___ ک___ ہ___ ‫-ر-ی م-ں ہ- گ-ر م-ں ر-ن- پ-ن- ک-ت- ہ-ں- ---------------------------------------- ‫سردی میں ہم گھر میں رہنا پسند کرتے ہیں‬ 0
s-rdi -e-n---m-gha- ---n ----a-p-s-nd------ hain s____ m___ h__ g___ m___ r____ p_____ k____ h___ s-r-i m-i- h-m g-a- m-i- r-h-a p-s-n- k-r-e h-i- ------------------------------------------------ sardi mein hum ghar mein rehna pasand karte hain
Hladno je. ‫ٹھ-ڈ-ہے‬ ‫____ ہ__ ‫-ھ-ڈ ہ-‬ --------- ‫ٹھنڈ ہے‬ 0
t--nd h- ---i--ai t____ h_ r___ h__ t-a-d h- r-h- h-i ----------------- thand ho rahi hai
Pada kiša. ‫-ار- -و-ر-ی -ے‬ ‫____ ہ_ ر__ ہ__ ‫-ا-ش ہ- ر-ی ہ-‬ ---------------- ‫بارش ہو رہی ہے‬ 0
ba-i-h ho--a-- hai b_____ h_ r___ h__ b-r-s- h- r-h- h-i ------------------ barish ho rahi hai
Vjetrovito je. ‫-و--چ----ی--ے‬ ‫___ چ_ ر__ ہ__ ‫-و- چ- ر-ی ہ-‬ --------------- ‫ہوا چل رہی ہے‬ 0
h-w- -hal -----hai h___ c___ r___ h__ h-w- c-a- r-h- h-i ------------------ howa chal rahi hai
Toplo je. ‫-ر---ہے‬ ‫____ ہ__ ‫-ر-ی ہ-‬ --------- ‫گرمی ہے‬ 0
g-r-- -ai g____ h__ g-r-i h-i --------- garmi hai
Sunčano je. ‫س--- -کلا ہوا-ہے‬ ‫____ ن___ ہ__ ہ__ ‫-و-ج ن-ل- ہ-ا ہ-‬ ------------------ ‫سورج نکلا ہوا ہے‬ 0
Soor-- -ikl----w- hai S_____ n____ h___ h__ S-o-a- n-k-a h-w- h-i --------------------- Sooraj nikla howa hai
Vedro je. ‫-وسم -و--وا- --خو---رت --‬ ‫____ خ______ / خ______ ہ__ ‫-و-م خ-ش-و-ر / خ-ب-و-ت ہ-‬ --------------------------- ‫موسم خوشگوار / خوبصورت ہے‬ 0
ma-s-m -hobs---t-hai m_____ k________ h__ m-u-a- k-o-s-r-t h-i -------------------- mausam khobsorat hai
Kakvo je vrijeme danas? ‫---م-س--ک-س----؟‬ ‫__ م___ ک___ ہ___ ‫-ج م-س- ک-س- ہ-؟- ------------------ ‫آج موسم کیسا ہے؟‬ 0
a-- ----a--ka-s- ha-? a__ m_____ k____ h___ a-j m-u-a- k-i-a h-i- --------------------- aaj mausam kaisa hai?
Danas je hladno. ‫-ج موس--س-د--ے‬ ‫__ م___ س__ ہ__ ‫-ج م-س- س-د ہ-‬ ---------------- ‫آج موسم سرد ہے‬ 0
aaj mau--- s--d -ai a__ m_____ s___ h__ a-j m-u-a- s-r- h-i ------------------- aaj mausam sard hai
Danas je toplo. ‫آج -وس--گ-- --‬ ‫__ م___ گ__ ہ__ ‫-ج م-س- گ-م ہ-‬ ---------------- ‫آج موسم گرم ہے‬ 0
aaj maus-m ----m -ai a__ m_____ g____ h__ a-j m-u-a- g-r-m h-i -------------------- aaj mausam garam hai

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...