Zbirka izraza

hr U kući   »   uk У будинку

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [сімнадцять]

17 [simnadtsyatʹ]

У будинку

[U budynku]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Ovdje je naša kuća. Цe на- буди-о-. Ц- н-- б------- Ц- н-ш б-д-н-к- --------------- Цe наш будинок. 0
T-e-nas- --dy---. T-- n--- b------- T-e n-s- b-d-n-k- ----------------- TSe nash budynok.
Gore je krov. Н-г-рі є-д-х. Н----- є д--- Н-г-р- є д-х- ------------- Нагорі є дах. 0
Nah-ri--e -ak-. N----- y- d---- N-h-r- y- d-k-. --------------- Nahori ye dakh.
Dolje je podrum. В-и-у-- ---ва-. В---- є п------ В-и-у є п-д-а-. --------------- Внизу є підвал. 0
Vnyz- -----dva-. V---- y- p------ V-y-u y- p-d-a-. ---------------- Vnyzu ye pidval.
Iza kuće je vrt. З---у--н--м-є-сад. З- б------- є с--- З- б-д-н-о- є с-д- ------------------ За будинком є сад. 0
Z- bu-ynkom -e-sad. Z- b------- y- s--- Z- b-d-n-o- y- s-d- ------------------- Za budynkom ye sad.
Pred kućom nema ulice. Пер-д буд-нко- не-ає----иц-. П---- б------- н---- в------ П-р-д б-д-н-о- н-м-є в-л-ц-. ---------------------------- Перед будинком немає вулиці. 0
P--ed --d-n-om --m--e --lyt--. P---- b------- n----- v------- P-r-d b-d-n-o- n-m-y- v-l-t-i- ------------------------------ Pered budynkom nemaye vulytsi.
Pored kuće je drveće. Б-ля б---н-- є --ре-а. Б--- б------ є д------ Б-л- б-д-н-у є д-р-в-. ---------------------- Біля будинку є дерева. 0
B----------ku y--------. B---- b------ y- d------ B-l-a b-d-n-u y- d-r-v-. ------------------------ Bilya budynku ye dereva.
Ovdje je moj stan. Ц- --я -в-рти-а Ц- м-- к------- Ц- м-я к-а-т-р- --------------- Цe моя квартира 0
TSe mo---k--r-yra T-- m--- k------- T-e m-y- k-a-t-r- ----------------- TSe moya kvartyra
Ovdje su kuhinja i kupaonica. Т-----к--ня-і--а-н--к-м----. Т-- є к---- і в---- к------- Т-т є к-х-я і в-н-а к-м-а-а- ---------------------------- Тут є кухня і ванна кімната. 0
Tu---e -u-h--a i--a-------n-t-. T-- y- k------ i v---- k------- T-t y- k-k-n-a i v-n-a k-m-a-a- ------------------------------- Tut ye kukhnya i vanna kimnata.
Tamo su dnevni boravak i spavaća soba. Та- --ві-аль-- і --а-ьня. Т-- є в------- і с------- Т-м є в-т-л-н- і с-а-ь-я- ------------------------- Там є вітальня і спальня. 0
T-- -- v--a------- sp------. T-- y- v-------- i s-------- T-m y- v-t-l-n-a i s-a-ʹ-y-. ---------------------------- Tam ye vitalʹnya i spalʹnya.
Vrata kuće su zatvorena. Вх-------е-і-зачинені. В----- д---- з-------- В-і-н- д-е-і з-ч-н-н-. ---------------------- Вхідні двері зачинені. 0
Vk-id-i d--ri -a-hyne--. V------ d---- z--------- V-h-d-i d-e-i z-c-y-e-i- ------------------------ Vkhidni dveri zachyneni.
Ali prozori su otvoreni. А-е --кн- --дчи-е-і А-- в---- в-------- А-е в-к-а в-д-и-е-і ------------------- Але вікна відчинені 0
A-- -ik----i-c-y--ni A-- v---- v--------- A-e v-k-a v-d-h-n-n- -------------------- Ale vikna vidchyneni
Danas je vruće. Сь-----і -п---тно. С------- с-------- С-о-о-н- с-е-о-н-. ------------------ Сьогодні спекотно. 0
S--ho--i--pek---o. S------- s-------- S-o-o-n- s-e-o-n-. ------------------ Sʹohodni spekotno.
Idemo u dnevni boravak. М---д--о-у в---л--ю. М- й---- у в-------- М- й-е-о у в-т-л-н-. -------------------- Ми йдемо у вітальню. 0
My--̆de---u v--a-----. M- y----- u v--------- M- y-d-m- u v-t-l-n-u- ---------------------- My y̆demo u vitalʹnyu.
Tamo su sofa i fotelja. Т-м-є --ван-і-кр-с--. Т-- є д---- і к------ Т-м є д-в-н і к-і-л-. --------------------- Там є диван і крісло. 0
T-- y- -y-an-i -r-s--. T-- y- d---- i k------ T-m y- d-v-n i k-i-l-. ---------------------- Tam ye dyvan i krislo.
Sjednite! Сі-айт-! С------- С-д-й-е- -------- Сідайте! 0
Si--y-t-! S-------- S-d-y-t-! --------- Siday̆te!
Tamo stoji moje računalo. Т-м-ст-ї-- --й--о-п---ер. Т-- с----- м-- к--------- Т-м с-о-т- м-й к-м-’-т-р- ------------------------- Там стоїть мій комп’ютер. 0
Ta--s-o--t--m----kom-ʺy---r. T-- s------ m--- k---------- T-m s-o-̈-ʹ m-y- k-m-ʺ-u-e-. ---------------------------- Tam stoïtʹ miy̆ kompʺyuter.
Tamo stoji moja glazbena linija. Та- с-о--ь --й м-з--ний-ц-н-р. Т-- с----- м-- м------- ц----- Т-м с-о-т- м-й м-з-ч-и- ц-н-р- ------------------------------ Там стоїть мій музичний центр. 0
Ta- ----̈t--------u-ych--y- ---nt-. T-- s------ m--- m--------- t------ T-m s-o-̈-ʹ m-y- m-z-c-n-y- t-e-t-. ----------------------------------- Tam stoïtʹ miy̆ muzychnyy̆ tsentr.
Televizor je potpuno nov. Т----і--- зовс-- --в--. Т-------- з----- н----- Т-л-в-з-р з-в-і- н-в-й- ----------------------- Телевізор зовсім новий. 0
T--e--z-r --vsi--no-y-̆. T-------- z----- n------ T-l-v-z-r z-v-i- n-v-y-. ------------------------ Televizor zovsim novyy̆.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik na primjer ima jako puno riječi. Također ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebao imati više od milijun riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španjolski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika također ovisi o njegovoj povijesti. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Znanstveni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja kemije sadrži tisuće riječi. U gotovo svim jezicima dulje riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovito koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Dali si znao?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 milijuna ljudi je hebrejski materinski jezik. Suvremeni hebrejski je, međutim, umjetno stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Tko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske povijesti. Isprobajte ga!