Zbirka izraza

hr U kuhinji   »   uk На кухні

19 [devetnaest]

U kuhinji

U kuhinji

19 [дев’ятнадцять]

19 [devʺyatnadtsyatʹ]

На кухні

[Na kukhni]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Imaš li novu kuhinju? aaaaa Т--має---ов- ку-н-? Т- м--- н--- к----- Т- м-є- н-в- к-х-ю- ------------------- Ти маєш нову кухню? 0
T- --y-s--no----ukh-yu? T- m----- n--- k------- T- m-y-s- n-v- k-k-n-u- ----------------------- Ty mayesh novu kukhnyu?
Što ćeš danas kuhati? aaaaa Щ- ти--о--ш-ва---- --о---н-? Щ- т- х---- в----- с-------- Щ- т- х-ч-ш в-р-т- с-о-о-н-? ---------------------------- Що ти хочеш варити сьогодні? 0
Sh-ho-t- kh-c-esh ---y-- s-ohod--? S---- t- k------- v----- s-------- S-c-o t- k-o-h-s- v-r-t- s-o-o-n-? ---------------------------------- Shcho ty khochesh varyty sʹohodni?
Kuhaš li na struju ili na plin? aaaaa Т- в---ш -а е-е--ри-і-чи н--г-з-? Т- в---- н- е-------- ч- н- г---- Т- в-р-ш н- е-е-т-и-і ч- н- г-з-? --------------------------------- Ти вариш на електриці чи на газі? 0
Ty----y-h--- el--tr-tsi---- na -az-? T- v----- n- e--------- c-- n- h---- T- v-r-s- n- e-e-t-y-s- c-y n- h-z-? ------------------------------------ Ty varysh na elektrytsi chy na hazi?
Trebam li narezati luk? aaaaa Ч- п-ви-е- / -ов------ -ізат--ц--ул-? Ч- п------ / п------ я р----- ц------ Ч- п-в-н-н / п-в-н-а я р-з-т- ц-б-л-? ------------------------------------- Чи повинен / повинна я різати цибулю? 0
Chy po---e----p-v--n--ya-r-zat----y----u? C-- p------ / p------ y- r----- t-------- C-y p-v-n-n / p-v-n-a y- r-z-t- t-y-u-y-? ----------------------------------------- Chy povynen / povynna ya rizaty tsybulyu?
Trebam li oguliti krumpir? aaaaa Чи-п----е--/ -ов-нн----чис---и к---оп--? Ч- п------ / п------ я ч------ к-------- Ч- п-в-н-н / п-в-н-а я ч-с-и-и к-р-о-л-? ---------------------------------------- Чи повинен / повинна я чистити картоплю? 0
C-y p-vy--n-- -ov---a ---c-y-tyty---r--p---? C-- p------ / p------ y- c------- k--------- C-y p-v-n-n / p-v-n-a y- c-y-t-t- k-r-o-l-u- -------------------------------------------- Chy povynen / povynna ya chystyty kartoplyu?
Trebam li oprati salatu? aaaaa Чи--овине--/-пов-н-а-- -ит---ала-? Ч- п------ / п------ я м--- с----- Ч- п-в-н-н / п-в-н-а я м-т- с-л-т- ---------------------------------- Чи повинен / повинна я мити салат? 0
Ch- p-vy--n - p----n- -a -y-----l-t? C-- p------ / p------ y- m--- s----- C-y p-v-n-n / p-v-n-a y- m-t- s-l-t- ------------------------------------ Chy povynen / povynna ya myty salat?
Gdje su čaše? aaaaa Д--с-л-нки? Д- с------- Д- с-л-н-и- ----------- Де склянки? 0
De s-l-an--? D- s-------- D- s-l-a-k-? ------------ De sklyanky?
Gdje je posuđe? aaaaa Д--п--у-? Д- п----- Д- п-с-д- --------- Де посуд? 0
D- posu-? D- p----- D- p-s-d- --------- De posud?
Gdje je pribor za jelo? aaaaa Д- ст-------рибо--? Д- с------ п------- Д- с-о-о-і п-и-о-и- ------------------- Де столові прибори? 0
D- sto--v--pry-o--? D- s------ p------- D- s-o-o-i p-y-o-y- ------------------- De stolovi prybory?
Imaš li otvarač za konzerve? aaaaa Ч- ---- -и-в-дк-и--- --я -онсе--? Ч- м--- т- в-------- д-- к------- Ч- м-є- т- в-д-р-в-ч д-я к-н-е-в- --------------------------------- Чи маєш ти відкривач для консерв? 0
C-y-----s---- --dk----c- d--a -o----v? C-- m----- t- v--------- d--- k------- C-y m-y-s- t- v-d-r-v-c- d-y- k-n-e-v- -------------------------------------- Chy mayesh ty vidkryvach dlya konserv?
Imaš li otvarač za boce? aaaaa Ч-----ш--и --ю---ля-ві-к-и---н--п-я-о-? Ч- м--- т- к--- д-- в---------- п------ Ч- м-є- т- к-ю- д-я в-д-р-в-н-я п-я-о-? --------------------------------------- Чи маєш ти ключ для відкривання пляшок? 0
C-- -ay-sh---------h--lya-vidkr-v-n--- ------ok? C-- m----- t- k----- d--- v----------- p-------- C-y m-y-s- t- k-y-c- d-y- v-d-r-v-n-y- p-y-s-o-? ------------------------------------------------ Chy mayesh ty klyuch dlya vidkryvannya plyashok?
Imaš li vadičep? aaaaa Чи-ма----- ш--п--? Ч- м--- т- ш------ Ч- м-є- т- ш-о-о-? ------------------ Чи маєш ти штопор? 0
Chy may-s---y -htop-r? C-- m----- t- s------- C-y m-y-s- t- s-t-p-r- ---------------------- Chy mayesh ty shtopor?
Kuhaš li juhu u ovom loncu? aaaaa Чи ва--ш-ти--у- в------астр--і? Ч- в---- т- с-- в ц-- к-------- Ч- в-р-ш т- с-п в ц-й к-с-р-л-? ------------------------------- Чи вариш ти суп в цій каструлі? 0
C-- -ar--- -y--u--v --i-̆-ka---u-i? C-- v----- t- s-- v t---- k-------- C-y v-r-s- t- s-p v t-i-̆ k-s-r-l-? ----------------------------------- Chy varysh ty sup v tsiy̆ kastruli?
Pržiš li ribu u ovoj tavi? aaaaa Чи-с-аж------р----на-ц---ско-о--д-? Ч- с----- т- р--- н- ц-- с--------- Ч- с-а-и- т- р-б- н- ц-й с-о-о-о-і- ----------------------------------- Чи смажиш ти рибу на цій сковороді? 0
Chy-sm--hysh--y--y-u-na t-iy--sk-vo--di? C-- s------- t- r--- n- t---- s--------- C-y s-a-h-s- t- r-b- n- t-i-̆ s-o-o-o-i- ---------------------------------------- Chy smazhysh ty rybu na tsiy̆ skovorodi?
Pečeš li povrće na ovom roštilju? aaaaa Чи-п--с-а---- -и-о-о-і ---ре-і--і? Ч- п--------- т- о---- н- р------- Ч- п-д-м-ж-є- т- о-о-і н- р-ш-т-і- ---------------------------------- Чи підсмажуєш ти овочі на решітці? 0
Chy pi--mazh-yesh ty -v---i na--e-----s-? C-- p------------ t- o----- n- r--------- C-y p-d-m-z-u-e-h t- o-o-h- n- r-s-i-t-i- ----------------------------------------- Chy pidsmazhuyesh ty ovochi na reshittsi?
Postavljam stol. aaaaa Я н---ив-ю--т-л. Я н------- с---- Я н-к-и-а- с-і-. ---------------- Я накриваю стіл. 0
Y---a-ryv----st-l. Y- n-------- s---- Y- n-k-y-a-u s-i-. ------------------ YA nakryvayu stil.
Ovdje su noževi, vilice i žlice. aaaaa Ось -о--- в-делки --ло--и. О-- н---- в------ і л----- О-ь н-ж-, в-д-л-и і л-ж-и- -------------------------- Ось ножі, виделки і ложки. 0
O-ʹ-nozh-,----elky i---z-k-. O-- n----- v------ i l------ O-ʹ n-z-i- v-d-l-y i l-z-k-. ---------------------------- Osʹ nozhi, vydelky i lozhky.
Ovdje su čaše, tanjuri i salvete. aaaaa Ось---л-нк-, та--лк----с---е-ки. О-- с------- т------ і с-------- О-ь с-л-н-и- т-р-л-и і с-р-е-к-. -------------------------------- Ось склянки, тарілки і серветки. 0
Os- s---a------------ i-s-r--t--. O-- s-------- t------ i s-------- O-ʹ s-l-a-k-, t-r-l-y i s-r-e-k-. --------------------------------- Osʹ sklyanky, tarilky i servetky.

Učenje i tipovi učenja

Tko prilikom učenja ne napreduje, vjerojatno pogrešno uči. To znači da ne uči shodno svom tipu. Generalno postoji četiri tipa učenja. Ti tipovi su povezani s osjetilima. Postoji auditvni, vizualni, komunikacijski i motorički tip učenja. Auditivni tipovi najbolje pamte ono što čuju. Primjerice, dobro pamte melodije. Tijekom učenja glasno čitaju; vokabular uče naglas. Takvi tipovi često vode monologe. Od velike su im pomoći CD-i ili predavanja. Vizualni tipovi najbolje uče ono što vide. Dakle, za njih je važno čitanje informacija. Prilikom učenja prave puno bilježaka. Također rado uče koristeći sličice, tabele i kartice. Takvi tipovi puno čitaju te sanjaju često i šaroliko. Najbolje uče kad se nalaze u nekom lijepom okruženju. Komunikativni tip preferira razgovore i rasprave. Potrebna mu je interakcija, dakle - razgovor s drugima. Na nastavi postavlja puno pitanja te rado uči u skupini. Motorički tip uči kroz pokret. Preferira metodu učenja u praksi i želi sve isprobati. Prilikom učenja je rado tjelesno aktivan ili žvače žvakaću gumu. Oni ne vole teoriju već eksperimente. Važno je da su gotovo svi ljudi kombinacija tih tipova. Dakle, ne postoji nitko tko bi predstavljao samo jedan tip. Stoga najbolje učimo kad uključimo sva svoja osjetila. Na taj se način naš mozak višestruko aktivira i dobro pohranjuje nove sadržaje. Slušajte, čitajte i razgovarajte o riječima! A nakon toga bavite se sportom!
Dali si znao?
Indonezijski jezik govori više od 160 milijuna ljudi. On je, međutim, materinski jezik samo oko 30 milijuna ljudi. Razlog za to je činjenica da u Indoneziji živi skoro 500 različitih narodnosti. One govore 250 različitih jezika koji se dijele na puno dijalekata. Takva jezička raznolikost može, naravno, izazvati probleme. Današnji indonezijski je stoga uveden kao standardizirani nacionalni jezik. Podučava se u svim školama uporedo s određenim maternjim jezikom. Indonezijski spada u austronezijske jezike. Toliko je usko srodan s malajskim da se oba jezika smatraju skoro identičnim. Učenje indonezijskog donosi puno prednosti. Gramatička pravila nisu mnogo komplicirana. Ni pravopis nije težak. Kod izgovora se može osloniti na način pisanja. Puno indonezijskih riječi potječe iz drugih jezika što olakšava njegovo učenje. A uskoro će indonezijski postati jedan od najvažnijih jezika na svijetu!