Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   fi Small Talk 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [kaksikymmentäyksi]

Small Talk 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Odakle ste? M-s-ä te tu-et-e--/ M--tä-te ---t-- -ot-isin? M____ t_ t_______ / M____ t_ o_____ k________ M-s-ä t- t-l-t-e- / M-s-ä t- o-e-t- k-t-i-i-? --------------------------------------------- Mistä te tulette? / Mistä te olette kotoisin? 0
Iz Basela. Ba-e-i--a. B_________ B-s-l-s-a- ---------- Baselista. 0
Basel je u Švicarskoj. Ba-el-s---i-s---S-e-t-i---. B____ s________ S__________ B-s-l s-j-i-s-e S-e-t-i-s-. --------------------------- Basel sijaitsee Sveitsissä. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? S-a--o-e-i-e--- -eil-e h--r----lle-in? S_____ e_______ t_____ h____ M________ S-a-k- e-i-e-l- t-i-l- h-r-a M-l-e-i-? -------------------------------------- Saanko esitellä teille herra Müllerin? 0
On je stranac. Hän----u-ko-a-l-i-e-. H__ o_ u_____________ H-n o- u-k-m-a-a-n-n- --------------------- Hän on ulkomaalainen. 0
On govori više jezika. Hä- --h-- ----a---eltä. H__ p____ m____ k______ H-n p-h-u m-n-a k-e-t-. ----------------------- Hän puhuu monta kieltä. 0
Jeste li prvi put ovdje? O----e-- ---i---i--ä k-r-a--t-----? O_______ e__________ k_____ t______ O-e-t-k- e-s-m-ä-s-ä k-r-a- t-ä-l-? ----------------------------------- Oletteko ensimmäistä kertaa täällä? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. E-- o-i- t--l-ä -o ---me --onn-. E__ o___ t_____ j_ v____ v______ E-, o-i- t-ä-l- j- v-i-e v-o-n-. -------------------------------- En, olin täällä jo viime vuonna. 0
Ali samo jedan tjedan. Mu--- -a-------- ---k--. M____ v___ y____ v______ M-t-a v-i- y-d-n v-i-o-. ------------------------ Mutta vain yhden viikon. 0
Kako Vam se dopada kod nas? M-ten vii--y-te mei-lä? M____ v________ m______ M-t-n v-i-d-t-e m-i-l-? ----------------------- Miten viihdytte meillä? 0
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. Er--täin hyvi------ise----a- -u-a-ia. E_______ h_____ I______ o___ m_______ E-i-t-i- h-v-n- I-m-s-t o-a- m-k-v-a- ------------------------------------- Erittäin hyvin. Ihmiset ovat mukavia. 0
I krajolik mi se također dopada. Ja m-is--- m-el--tt-ä----u- m-ös. J_ m______ m_________ m____ m____ J- m-i-e-a m-e-l-t-ä- m-n-a m-ö-. --------------------------------- Ja maisema miellyttää minua myös. 0
Šta ste po zanimanju? M-t- ---tte ty-ksen--? M___ t_____ t_________ M-t- t-e-t- t-ö-s-n-e- ---------------------- Mitä teette työksenne? 0
Ja sam prevoditelj. Ol-n--äänt--ä. O___ k________ O-e- k-ä-t-j-. -------------- Olen kääntäjä. 0
Prevodim knjige. M------änn-- --rjo--. M___ k______ k_______ M-n- k-ä-n-n k-r-o-a- --------------------- Minä käännän kirjoja. 0
Jeste li sami ovdje? O---t----y-si- tääll-? O_______ y____ t______ O-e-t-k- y-s-n t-ä-l-? ---------------------- Oletteko yksin täällä? 0
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. E-- v-i-o-i-- --e---i on-m----t-äll-. E__ v______ / m______ o_ m___ t______ E-, v-i-o-i / m-e-e-i o- m-ö- t-ä-l-. ------------------------------------- En, vaimoni / mieheni on myös täällä. 0
А tamo su moje dvoje djece. J------la---at m-l-mmat -ap--n-. J_ t_____ o___ m_______ l_______ J- t-o-l- o-a- m-l-m-a- l-p-e-i- -------------------------------- Ja tuolla ovat molemmat lapseni. 0

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!