Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   hi गपशप २

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

२१ [इक्कीस]

21 [ikkees]

गपशप २

[gapashap 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hindu igra Više
Odakle ste? आ- क-ा- स- -ये-/-आ----ं? आ_ क_ से आ_ / आ_ हैं_ आ- क-ा- स- आ-े / आ- ह-ं- ------------------------ आप कहाँ से आये / आई हैं? 0
a---k-ha-n -e-aaye-/----e--a--? a__ k_____ s_ a___ / a___ h____ a-p k-h-a- s- a-y- / a-e- h-i-? ------------------------------- aap kahaan se aaye / aaee hain?
Iz Basela. ब----से बे__ से ब-स- स- ------- बेसल से 0
be-a---e b____ s_ b-s-l s- -------- besal se
Basel je u Švicarskoj. ब-सल स----्--रलै-ड --- स्थि---ै बे__ स्______ में स्__ है ब-स- स-व-ट-ज-र-ै-ड म-ं स-थ-त ह- ------------------------------- बेसल स्विट्ज़रलैंड में स्थित है 0
b-s-l sv-tz-r--a--- -ein s-h---h-i b____ s____________ m___ s____ h__ b-s-l s-i-z-r-l-i-d m-i- s-h-t h-i ---------------------------------- besal svitzaralaind mein sthit hai
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? मै---पक- ------ु-्ल--से---ल-ना चा--- --च-हती-ह-ँ मैं आ__ श्_ मु___ से मि__ चा__ / चा__ हूँ म-ं आ-क- श-र- म-ल-ल- स- म-ल-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------------------------ मैं आपको श्री मुल्लर से मिलाना चाहता / चाहती हूँ 0
main--a--k--shr----u---r -e --la--- ch-ah--a - -ha-h-tee ---n m___ a_____ s____ m_____ s_ m______ c_______ / c________ h___ m-i- a-p-k- s-r-e m-l-a- s- m-l-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------------------- main aapako shree mullar se milaana chaahata / chaahatee hoon
On je stranac. व- विद----ह-ं वे वि__ हैं व- व-द-श- ह-ं ------------- वे विदेशी हैं 0
ve-vides-ee ---n v_ v_______ h___ v- v-d-s-e- h-i- ---------------- ve videshee hain
On govori više jezika. व- -ई-भाष--ँ बो--सक----ैं वे क_ भा__ बो_ स__ हैं व- क- भ-ष-ए- ब-ल स-त- ह-ं ------------------------- वे कई भाषाएँ बोल सकते हैं 0
ve --e- -ha-s-aen b-- -a-at- --in v_ k___ b________ b__ s_____ h___ v- k-e- b-a-s-a-n b-l s-k-t- h-i- --------------------------------- ve kaee bhaashaen bol sakate hain
Jeste li prvi put ovdje? क-य- ---यहाँ ------ार -य--ह-ं? क्_ आ_ य_ प__ बा_ आ_ हैं_ क-य- आ- य-ा- प-ल- ब-र आ-े ह-ं- ------------------------------ क्या आप यहाँ पहली बार आये हैं? 0
ky- a-p-----an-p---l-- baa---a-- --i-? k__ a__ y_____ p______ b___ a___ h____ k-a a-p y-h-a- p-h-l-e b-a- a-y- h-i-? -------------------------------------- kya aap yahaan pahalee baar aaye hain?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. ज---ह-ं, मैं यह-- प---- --ल-आय---ा-/--ई--ी जी न__ मैं य_ पि__ सा_ आ_ था / आ_ थी ज- न-ी-, म-ं य-ा- प-छ-े स-ल आ-ा थ- / आ- थ- ------------------------------------------ जी नहीं, मैं यहाँ पिछले साल आया था / आई थी 0
je---a-in,----n yah-a---i-hh----sa---aay- -ha-/---ee --ee j__ n_____ m___ y_____ p_______ s___ a___ t__ / a___ t___ j-e n-h-n- m-i- y-h-a- p-c-h-l- s-a- a-y- t-a / a-e- t-e- --------------------------------------------------------- jee nahin, main yahaan pichhale saal aaya tha / aaee thee
Ali samo jedan tjedan. ले--न -े-ल-एक-हफ़्-े -----ए ले__ के__ ए_ ह__ के लि_ ल-क-न क-व- ए- ह-्-े क- ल-ए -------------------------- लेकिन केवल एक हफ़्ते के लिए 0
lek----eva---k---ft--ke -ie l____ k____ e_ h____ k_ l__ l-k-n k-v-l e- h-f-e k- l-e --------------------------- lekin keval ek hafte ke lie
Kako Vam se dopada kod nas? क्---आ----य--ँ -च-छ---ग-ा-है? क्_ आ__ य_ अ__ ल__ है_ क-य- आ-क- य-ा- अ-्-ा ल-त- ह-? ----------------------------- क्या आपको यहाँ अच्छा लगता है? 0
ky--a-pak- ya-------h--ha ------ --i? k__ a_____ y_____ a______ l_____ h___ k-a a-p-k- y-h-a- a-h-h-a l-g-t- h-i- ------------------------------------- kya aapako yahaan achchha lagata hai?
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. ब-ुत अ-्छ-- लो- ब----अ---े--ैं ब__ अ___ लो_ ब__ अ__ हैं ब-ु- अ-्-ा- ल-ग ब-ु- अ-्-े ह-ं ------------------------------ बहुत अच्छा. लोग बहुत अच्छे हैं 0
b---t-a-hc---- l-- b--ut-ach---e --in b____ a_______ l__ b____ a______ h___ b-h-t a-h-h-a- l-g b-h-t a-h-h-e h-i- ------------------------------------- bahut achchha. log bahut achchhe hain
I krajolik mi se također dopada. मु---य-ाँ -- -ज़--ा-------छा-ल-ता है मु_ य_ का न__ भी अ__ ल__ है म-झ- य-ा- क- न-़-र- भ- अ-्-ा ल-त- ह- ------------------------------------ मुझे यहाँ का नज़ारा भी अच्छा लगता है 0
mu----y--aa--k- naz---a--h-e a-h--h- --gat----i m____ y_____ k_ n______ b___ a______ l_____ h__ m-j-e y-h-a- k- n-z-a-a b-e- a-h-h-a l-g-t- h-i ----------------------------------------------- mujhe yahaan ka nazaara bhee achchha lagata hai
Šta ste po zanimanju? आ- -्-ा --ते हैं? आ_ क्_ क__ हैं_ आ- क-य- क-त- ह-ं- ----------------- आप क्या करते हैं? 0
a-p k-- -ar--- -ain? a__ k__ k_____ h____ a-p k-a k-r-t- h-i-? -------------------- aap kya karate hain?
Ja sam prevoditelj. म-ं--क अ-----क --ँ मैं ए_ अ____ हूँ म-ं ए- अ-ु-ा-क ह-ँ ------------------ मैं एक अनुवादक हूँ 0
m-i--e---n-v-a--- h-on m___ e_ a________ h___ m-i- e- a-u-a-d-k h-o- ---------------------- main ek anuvaadak hoon
Prevodim knjige. मै- पुस्--ों--------ा- -रता--ू--- ---ी-हूँ मैं पु___ का अ___ क__ हूँ / क__ हूँ म-ं प-स-त-ो- क- अ-ु-ा- क-त- ह-ँ / क-त- ह-ँ ------------------------------------------ मैं पुस्तकों का अनुवाद करता हूँ / करती हूँ 0
m-i- --s---on -a -n--a-- -a-a-a-h----/-ka-a-------n m___ p_______ k_ a______ k_____ h___ / k______ h___ m-i- p-s-a-o- k- a-u-a-d k-r-t- h-o- / k-r-t-e h-o- --------------------------------------------------- main pustakon ka anuvaad karata hoon / karatee hoon
Jeste li sami ovdje? क्-ा आ- य-ाँ -केल----े-/ आई --ं? क्_ आ_ य_ अ__ आ_ / आ_ हैं_ क-य- आ- य-ा- अ-े-े आ-े / आ- ह-ं- -------------------------------- क्या आप यहाँ अकेले आये / आई हैं? 0
ky--a-p -a-aan--kele-aaye - a--e--a--? k__ a__ y_____ a____ a___ / a___ h____ k-a a-p y-h-a- a-e-e a-y- / a-e- h-i-? -------------------------------------- kya aap yahaan akele aaye / aaee hain?
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. ज- न-ी-, --री प-्-ि---------त- -ी-यहा- --ं जी न__ मे_ प__ / मे_ प_ भी य_ हैं ज- न-ी-, म-र- प-्-ि / म-र- प-ि भ- य-ा- ह-ं ------------------------------------------ जी नहीं, मेरी पत्नि / मेरे पति भी यहाँ हैं 0
jee---hin--m-r---p-tn--- mer--pati----e y--a-n h--n j__ n_____ m____ p____ / m___ p___ b___ y_____ h___ j-e n-h-n- m-r-e p-t-i / m-r- p-t- b-e- y-h-a- h-i- --------------------------------------------------- jee nahin, meree patni / mere pati bhee yahaan hain
А tamo su moje dvoje djece. औ--मे-े-द-न-------- व--ँ ह-ं औ_ मे_ दो_ ब__ व_ हैं औ- म-र- द-न-ं ब-्-े व-ा- ह-ं ---------------------------- और मेरे दोनों बच्चे वहाँ हैं 0
a-r mere -o-o- bac-che-v-h--n ha-n a__ m___ d____ b______ v_____ h___ a-r m-r- d-n-n b-c-c-e v-h-a- h-i- ---------------------------------- aur mere donon bachche vahaan hain

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!