Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   sk Krátky rozhovor 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [dvadsaťjeden]

Krátky rozhovor 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Odakle ste? Od---ľ s--? O_____ s___ O-k-a- s-e- ----------- Odkiaľ ste? 0
Iz Basela. Z Bazil-ja. Z B________ Z B-z-l-j-. ----------- Z Bazileja. 0
Basel je u Švicarskoj. B---l-- je-v--Š-ajči--sk-. B______ j_ v_ Š___________ B-z-l-j j- v- Š-a-č-a-s-u- -------------------------- Bazilej je vo Švajčiarsku. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Sm-em -á- ----st---ť-p-na--ül-e--? S____ V__ p_________ p___ M_______ S-i-m V-m p-e-s-a-i- p-n- M-l-e-a- ---------------------------------- Smiem Vám predstaviť pána Müllera? 0
On je stranac. J- -o c--z-ne-. J_ t_ c________ J- t- c-d-i-e-. --------------- Je to cudzinec. 0
On govori više jezika. O-l-da-niekoľ---j-zykov. O_____ n_______ j_______ O-l-d- n-e-o-k- j-z-k-v- ------------------------ Ovláda niekoľko jazykov. 0
Jeste li prvi put ovdje? Ste t- po -r-ý --z? S__ t_ p_ p___ r___ S-e t- p- p-v- r-z- ------------------- Ste tu po prvý raz? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Nie- bo- -o---u už m-n--ý r--. N___ b__ s__ t_ u_ m_____ r___ N-e- b-l s-m t- u- m-n-l- r-k- ------------------------------ Nie, bol som tu už minulý rok. 0
Ali samo jedan tjedan. A-e --n ---e- ---deň. A__ l__ j____ t______ A-e l-n j-d-n t-ž-e-. --------------------- Ale len jeden týždeň. 0
Kako Vam se dopada kod nas? Ak- -a --- --ná- páč-? A__ s_ V__ u n__ p____ A-o s- V-m u n-s p-č-? ---------------------- Ako sa Vám u nás páči? 0
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. V-ľ-i -a mi--u -á--. --d-a-sú-mil-. V____ s_ m_ t_ p____ Ľ____ s_ m____ V-ľ-i s- m- t- p-č-. Ľ-d-a s- m-l-. ----------------------------------- Veľmi sa mi tu páči. Ľudia sú milí. 0
I krajolik mi se također dopada. A kra-i-- s---i-pá----ie-. A k______ s_ m_ p___ t____ A k-a-i-a s- m- p-č- t-e-. -------------------------- A krajina sa mi páči tiež. 0
Šta ste po zanimanju? Ak- --te-pov--a---? A__ m___ p_________ A-é m-t- p-v-l-n-e- ------------------- Aké máte povolanie? 0
Ja sam prevoditelj. S-m ---klad-t-ľ. S__ p___________ S-m p-e-l-d-t-ľ- ---------------- Som prekladateľ. 0
Prevodim knjige. P--kla-á- kni--. P________ k_____ P-e-l-d-m k-i-y- ---------------- Prekladám knihy. 0
Jeste li sami ovdje? S-e -- s-- --am--? S__ t_ s__ (______ S-e t- s-m (-a-a-? ------------------ Ste tu sám (sama)? 0
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. Ni-,--oja ------m-j-muž) -e -u----ž. N___ m___ ž___ (___ m___ j_ t_ t____ N-e- m-j- ž-n- (-ô- m-ž- j- t- t-e-. ------------------------------------ Nie, moja žena (môj muž) je tu tiež. 0
А tamo su moje dvoje djece. A -am s- o-e m-je d---. A t__ s_ o__ m___ d____ A t-m s- o-e m-j- d-t-. ----------------------- A tam sú obe moje deti. 0

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!