Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   sk Krátky rozhovor 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [dvadsaťjeden]

Krátky rozhovor 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Odakle ste? O---aľ st-? O----- s--- O-k-a- s-e- ----------- Odkiaľ ste? 0
Iz Basela. Z B-z--ej-. Z B-------- Z B-z-l-j-. ----------- Z Bazileja. 0
Basel je u Švicarskoj. Ba----j----v- --a-či--s-u. B------ j- v- Š----------- B-z-l-j j- v- Š-a-č-a-s-u- -------------------------- Bazilej je vo Švajčiarsku. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? S-i-m Vá- --edstav-ť---n---ü---ra? S---- V-- p--------- p--- M------- S-i-m V-m p-e-s-a-i- p-n- M-l-e-a- ---------------------------------- Smiem Vám predstaviť pána Müllera? 0
On je stranac. J- -o-c-dz---c. J- t- c-------- J- t- c-d-i-e-. --------------- Je to cudzinec. 0
On govori više jezika. O-lá-- nie-oľko jaz---v. O----- n------- j------- O-l-d- n-e-o-k- j-z-k-v- ------------------------ Ovláda niekoľko jazykov. 0
Jeste li prvi put ovdje? S-e tu ----rvý -a-? S-- t- p- p--- r--- S-e t- p- p-v- r-z- ------------------- Ste tu po prvý raz? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Ni-, b-l s-m-t--u- ----l---o-. N--- b-- s-- t- u- m----- r--- N-e- b-l s-m t- u- m-n-l- r-k- ------------------------------ Nie, bol som tu už minulý rok. 0
Ali samo jedan tjedan. Al- --n-j-de- týž-e-. A-- l-- j---- t------ A-e l-n j-d-n t-ž-e-. --------------------- Ale len jeden týždeň. 0
Kako Vam se dopada kod nas? A-o--a --m-- -ás pá-i? A-- s- V-- u n-- p---- A-o s- V-m u n-s p-č-? ---------------------- Ako sa Vám u nás páči? 0
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. Veľm--sa mi-t- -áč-.---di--s-----í. V---- s- m- t- p---- Ľ---- s- m---- V-ľ-i s- m- t- p-č-. Ľ-d-a s- m-l-. ----------------------------------- Veľmi sa mi tu páči. Ľudia sú milí. 0
I krajolik mi se također dopada. A-krajin--s--m- pá-i t-e-. A k------ s- m- p--- t---- A k-a-i-a s- m- p-č- t-e-. -------------------------- A krajina sa mi páči tiež. 0
Šta ste po zanimanju? A-- --te -o-ol---e? A-- m--- p--------- A-é m-t- p-v-l-n-e- ------------------- Aké máte povolanie? 0
Ja sam prevoditelj. So- p-e-l---te-. S-- p----------- S-m p-e-l-d-t-ľ- ---------------- Som prekladateľ. 0
Prevodim knjige. Pr-kl--ám k-i--. P-------- k----- P-e-l-d-m k-i-y- ---------------- Prekladám knihy. 0
Jeste li sami ovdje? St- -u --- (s---)? S-- t- s-- (------ S-e t- s-m (-a-a-? ------------------ Ste tu sám (sama)? 0
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. N-e- mo-----na-(-ôj mu---j- -- ti-ž. N--- m--- ž--- (--- m--- j- t- t---- N-e- m-j- ž-n- (-ô- m-ž- j- t- t-e-. ------------------------------------ Nie, moja žena (môj muž) je tu tiež. 0
А tamo su moje dvoje djece. A t-- -- -be mo-e-de--. A t-- s- o-- m--- d---- A t-m s- o-e m-j- d-t-. ----------------------- A tam sú obe moje deti. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!