Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   ar ‫محادثة قصيرة ،رقم 3‬

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

‫22 [اثنان وعشرون]‬

22 [athnan waeashruna]

‫محادثة قصيرة ،رقم 3‬

[mhadathat qasirat ,raqam 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Pušite li? ‫-ل--د-ن؟‬ ‫__ ت_____ ‫-ل ت-خ-؟- ---------- ‫هل تدخن؟‬ 0
hl td-h-? h_ t_____ h- t-k-n- --------- hl tdkhn?
Prije da. ‫--- س-بق-ً-----.‬ ‫___ س____ أ_____ ‫-ن- س-ب-ا- أ-خ-.- ------------------ ‫كنت سابقاً أدخن.‬ 0
k----s-b-aan 'a----na. k___ s______ '________ k-n- s-b-a-n '-d-k-n-. ---------------------- kunt sabqaan 'adakhna.
Ali sada više ne pušim. ‫لك--الا-- ---يت-ع---‬ ‫___ ا____ ت____ ع____ ‫-ك- ا-ا-، ت-ل-ت ع-ه-‬ ---------------------- ‫لكن الان، تخليت عنه.‬ 0
lku- -l-an,-takh-----anh-. l___ a_____ t______ e_____ l-u- a-a-n- t-k-l-t e-n-a- -------------------------- lkun alaan, takhlit eanha.
Smeta li Vam ako ja pušim? ‫---ع-ك إن -خ-ت؟‬ ‫______ إ_ د_____ ‫-ي-ع-ك إ- د-ن-؟- ----------------- ‫أيزعجك إن دخنت؟‬ 0
a--z-e-uk-'i---da-hnat? a________ '___ d_______ a-a-a-j-k '-i- d-k-n-t- ----------------------- ayazaejuk 'iin dakhnat?
Ne, apsolutno ne. ‫-ا--ع-ى ال--لاق.‬ ‫___ ع__ ا________ ‫-ا- ع-ى ا-إ-ل-ق-‬ ------------------ ‫لا، على الإطلاق.‬ 0
laa- e-laa -l--i--a-. l___ e____ a_________ l-a- e-l-a a-'-i-l-q- --------------------- laa, ealaa al'iitlaq.
Ne smeta mi. ‫هذا لا -زع--ي-‬ ‫___ ل_ ي_______ ‫-ذ- ل- ي-ع-ن-.- ---------------- ‫هذا لا يزعجني.‬ 0
h--a -- yu-a-a-n-. h___ l_ y_________ h-h- l- y-z-e-j-i- ------------------ hdha la yuzaeajni.
Hoćete li popiti nešto? ‫- تش-ب -ي-ً--‬ ‫_ ت___ ش_____ ‫- ت-ر- ش-ئ-ا-‬ --------------- ‫أ تشرب شيئًا؟‬ 0
a ---h-u--sh---na? a t______ s_______ a t-s-r-b s-y-a-a- ------------------ a tashrub shyyana?
Jedan konjak? ‫-د-ا---- -لكو-يا-؟‬ ‫____ م_ ا_________ ‫-د-ا- م- ا-ك-ن-ا-؟- -------------------- ‫قدحاً من الكونياك؟‬ 0
q-ha----i--al-u----? q_____ m__ a________ q-h-a- m-n a-k-n-a-? -------------------- qdhaan min alkuniak?
Ne, radije pivo. ‫ل-، أفضل-ك--اً--- ---ع-.‬ ‫___ أ___ ك___ م_ ا______ ‫-ا- أ-ض- ك-س-ً م- ا-ج-ة-‬ -------------------------- ‫لا، أفضل كأساً من الجعة.‬ 0
l-a, ---d-- --s-----i- a----a--. l___ '_____ k_____ m__ a________ l-a- '-f-a- k-s-a- m-n a-j-e-t-. -------------------------------- laa, 'afdal kasaan min aljieata.
Putujete li mnogo? ‫أ--افر-ك-----؟‬ ‫______ ك______ ‫-ت-ا-ر ك-ي-ً-؟- ---------------- ‫أتسافر كثيرًا؟‬ 0
ata-afi-----y-a-a? a_______ k________ a-a-a-i- k-h-r-n-? ------------------ atasafir kthyrana?
Da, većinom su to poslovna putovanja. ‫نع-، وغالب----- ت-ون-ر-ل-ت-ع-ل-‬ ‫____ و_____ م_ ت___ ر____ ع____ ‫-ع-، و-ا-ب-ا م- ت-و- ر-ل-ت ع-ل-‬ --------------------------------- ‫نعم، وغالبًا ما تكون رحلات عمل.‬ 0
ne-m- wgh-lb--a-----a--n -ih--- --m---. n____ w________ m_ t____ r_____ e______ n-i-, w-h-l-a-a m- t-k-n r-h-a- e-m-l-. --------------------------------------- neim, wghalbana ma takun rihlat eamala.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. ‫--كن ا-آن---ض- --إج-ز--ه-ا-‬ ‫____ ا___ ن___ ا______ ه____ ‫-ل-ن ا-آ- ن-ض- ا-إ-ا-ة ه-ا-‬ ----------------------------- ‫ولكن الآن نمضي الإجازة هنا.‬ 0
w--un---a------i -l'iija----hun-. w____ a___ n____ a_________ h____ w-k-n a-a- n-m-i a-'-i-a-a- h-n-. --------------------------------- wlkun alan namdi al'iijazat huna.
Kakva vrućina! ‫م---ذا----ر!‬ ‫__ ه__ ا_____ ‫-ا ه-ا ا-ح-!- -------------- ‫ما هذا الحر!‬ 0
ma h--a----a-! m_ h___ a_____ m- h-h- a-h-r- -------------- ma hdha alhar!
Da, danas je stvarno vruće. ‫نع-، با-فعل -ل--م --ر-ج--ا.‬ ‫____ ب_____ ا____ ح__ ج____ ‫-ع-، ب-ل-ع- ا-ي-م ح-ر ج-ً-.- ----------------------------- ‫نعم، بالفعل اليوم حار جدًا.‬ 0
ne-m- ----e- --y-wm--a- -d---. n____ b_____ a_____ h__ j_____ n-i-, b-l-e- a-y-w- h-r j-a-a- ------------------------------ neim, balfel alyawm har jdana.
Hajdemo na balkon. ‫--خرج إل- -لش-رفة-‬ ‫_____ إ__ ا_______ ‫-ن-ر- إ-ى ا-ش-ر-ة-‬ -------------------- ‫لنخرج إلى الشُرفة.‬ 0
lnak-ru- '-i--a-alsh-r-. l_______ '_____ a_______ l-a-h-u- '-i-a- a-s-u-f- ------------------------ lnakhruj 'iilaa alshurf.
Sutra će ovdje biti zabava. ‫-داً-س--ا--ح-ل- ه-ا.‬ ‫___ س____ ح___ ه____ ‫-د-ً س-ق-م ح-ل- ه-ا-‬ ---------------------- ‫غداً ستقام حفلة هنا.‬ 0
g-d-an satu-a- h-fl--a--h-na. g_____ s______ h_______ h____ g-d-a- s-t-q-m h-f-a-a- h-n-. ----------------------------- ghdaan satuqam haflatan huna.
Hoćete li i Vi doći? ‫هل-ست-----ي--؟‬ ‫__ س____ أ_____ ‫-ل س-ا-ي أ-ض-؟- ---------------- ‫هل ستاتي أيضا؟‬ 0
hl-sa-a-- -a-d-? h_ s_____ '_____ h- s-t-t- '-y-a- ---------------- hl satati 'ayda?
Da, mi smo također pozvani. ‫-ب-----فنحن --ع---ن-‬ ‫_____ ف___ م_______ ‫-ب-ا-، ف-ح- م-ع-ّ-ن-‬ ---------------------- ‫طبعاً، فنحن مدعوّون.‬ 0
tb---n--fn-n---ew-w-. t______ f___ m_______ t-e-a-, f-h- m-e-w-n- --------------------- tbeaan, fnhn mdewwwn.

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…