Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   eo Konversacieto 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [dudek du]

Konversacieto 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Pušite li? Ĉ--vi-f---s? Ĉ_ v_ f_____ Ĉ- v- f-m-s- ------------ Ĉu vi fumas? 0
Prije da. M---a- f-m--. M_ i__ f_____ M- i-m f-m-s- ------------- Mi iam fumis. 0
Ali sada više ne pušim. Sed-nu- -i--e--l- f--as. S__ n__ m_ n_ p__ f_____ S-d n-n m- n- p-u f-m-s- ------------------------ Sed nun mi ne plu fumas. 0
Smeta li Vam ako ja pušim? Ĉu ĝ-n---vin s- -i---m--? Ĉ_ ĝ____ v__ s_ m_ f_____ Ĉ- ĝ-n-s v-n s- m- f-m-s- ------------------------- Ĉu ĝenas vin se mi fumas? 0
Ne, apsolutno ne. Ne,-t-t- n-. N__ t___ n__ N-, t-t- n-. ------------ Ne, tute ne. 0
Ne smeta mi. Ti------e--s-mi-. T__ n_ ĝ____ m___ T-o n- ĝ-n-s m-n- ----------------- Tio ne ĝenas min. 0
Hoćete li popiti nešto? Ĉ- v---a--- --in-- io-? Ĉ_ v_ ŝ____ t_____ i___ Ĉ- v- ŝ-t-s t-i-k- i-n- ----------------------- Ĉu vi ŝatus trinki ion? 0
Jedan konjak? Ĉ---o----on? Ĉ_ k________ Ĉ- k-n-a-o-? ------------ Ĉu konjakon? 0
Ne, radije pivo. N-,---efe----e--i-r--. N__ p_________ b______ N-, p-e-e-e-l- b-e-o-. ---------------------- Ne, prefereble bieron. 0
Putujete li mnogo? Ĉu-v- ---te --ja-as? Ĉ_ v_ m____ v_______ Ĉ- v- m-l-e v-j-ĝ-s- -------------------- Ĉu vi multe vojaĝas? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. J--- --e---t--es--s ------j -o-aĝo-. J___ p_______ e____ n______ v_______ J-s- p-e-o-t- e-t-s n-g-c-j v-j-ĝ-j- ------------------------------------ Jes, plejofte estas negocaj vojaĝoj. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Sed ni -un f------ĉ-----. S__ n_ n__ f_____ ĉ______ S-d n- n-n f-r-a- ĉ---i-. ------------------------- Sed ni nun ferias ĉi-tie. 0
Kakva vrućina! Kia-va-m-go! K__ v_______ K-a v-r-e-o- ------------ Kia varmego! 0
Da, danas je stvarno vruće. Jes- ho-i-ŭ-v--e-v-r-eg--. J___ h_____ v___ v________ J-s- h-d-a- v-r- v-r-e-a-. -------------------------- Jes, hodiaŭ vere varmegas. 0
Hajdemo na balkon. Ni------u- la -al----n. N_ i__ s__ l_ b________ N- i-u s-r l- b-l-o-o-. ----------------------- Ni iru sur la balkonon. 0
Sutra će ovdje biti zabava. M--g-ŭ--stos f-s----i----. M_____ e____ f____ ĉ______ M-r-a- e-t-s f-s-o ĉ---i-. -------------------------- Morgaŭ estos festo ĉi-tie. 0
Hoćete li i Vi doći? Ĉu-a-ka- vi -eno-? Ĉ_ a____ v_ v_____ Ĉ- a-k-ŭ v- v-n-s- ------------------ Ĉu ankaŭ vi venos? 0
Da, mi smo također pozvani. J-s- -nk-ŭ-n- e-t-- -nviti-aj. J___ a____ n_ e____ i_________ J-s- a-k-ŭ n- e-t-s i-v-t-t-j- ------------------------------ Jes, ankaŭ ni estas invititaj. 0

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…