Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   es Pequeñas Conversaciones 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [veintidós]

Pequeñas Conversaciones 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski španjolski igra Više
Pušite li? ¿F--a--u---d)? ¿____ (_______ ¿-u-a (-s-e-)- -------------- ¿Fuma (usted)?
Prije da. A-tes sí. A____ s__ A-t-s s-. --------- Antes sí.
Ali sada više ne pušim. P-r- ------y--n--f---. P___ a____ y_ n_ f____ P-r- a-o-a y- n- f-m-. ---------------------- Pero ahora ya no fumo.
Smeta li Vam ako ja pušim? ¿-e-m---st- q-e-----? ¿__ m______ q__ f____ ¿-e m-l-s-a q-e f-m-? --------------------- ¿Le molesta que fume?
Ne, apsolutno ne. No--en a---l---. N__ e_ a________ N-, e- a-s-l-t-. ---------------- No, en absoluto.
Ne smeta mi. No-me-mo-e-ta. N_ m_ m_______ N- m- m-l-s-a- -------------- No me molesta.
Hoćete li popiti nešto? ¿-----e---st-d) be--- --g-? ¿______ (______ b____ a____ ¿-u-e-e (-s-e-) b-b-r a-g-? --------------------------- ¿Quiere (usted) beber algo?
Jedan konjak? ¿U---oñ-c? ¿__ c_____ ¿-n c-ñ-c- ---------- ¿Un coñac?
Ne, radije pivo. N-- ---f--ro -n- cer--za. N__ p_______ u__ c_______ N-, p-e-i-r- u-a c-r-e-a- ------------------------- No, prefiero una cerveza.
Putujete li mnogo? ¿--aja-(u-t-d- muc-o? ¿_____ (______ m_____ ¿-i-j- (-s-e-) m-c-o- --------------------- ¿Viaja (usted) mucho?
Da, većinom su to poslovna putovanja. S-----r n--o-i---l--m----ía -- l---vec-s. S__ p__ n_______ l_ m______ d_ l__ v_____ S-, p-r n-g-c-o- l- m-y-r-a d- l-s v-c-s- ----------------------------------------- Sí, por negocios la mayoría de las veces.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Pe-o--h--- -s--mo--aqu---e-v----ion--. P___ a____ e______ a___ d_ v__________ P-r- a-o-a e-t-m-s a-u- d- v-c-c-o-e-. -------------------------------------- Pero ahora estamos aquí de vacaciones.
Kakva vrućina! ¡----calor! ¡___ c_____ ¡-u- c-l-r- ----------- ¡Qué calor!
Da, danas je stvarno vruće. Sí--hoy hac- -e-----te mu-h- -alo-. S__ h__ h___ r________ m____ c_____ S-, h-y h-c- r-a-m-n-e m-c-o c-l-r- ----------------------------------- Sí, hoy hace realmente mucho calor.
Hajdemo na balkon. Sal-am-s----b--c-n. S_______ a_ b______ S-l-a-o- a- b-l-ó-. ------------------- Salgamos al balcón.
Sutra će ovdje biti zabava. Aquí-----á-una fi--t- --ñ--a. A___ h____ u__ f_____ m______ A-u- h-b-á u-a f-e-t- m-ñ-n-. ----------------------------- Aquí habrá una fiesta mañana.
Hoćete li i Vi doći? ¿-iene--u--ed-s -a-bién? ¿______ u______ t_______ ¿-i-n-n u-t-d-s t-m-i-n- ------------------------ ¿Vienen ustedes también?
Da, mi smo također pozvani. S-, n---t--- - no-o-ra----m---- est--o--i-v---do----i--ita-as. S__ n_______ / n_______ t______ e______ i________ / i_________ S-, n-s-t-o- / n-s-t-a- t-m-i-n e-t-m-s i-v-t-d-s / i-v-t-d-s- -------------------------------------------------------------- Sí, nosotros / nosotras también estamos invitados / invitadas.

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…