Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   sv Småprat 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [tjugotvå]

Småprat 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Pušite li? R-k-r --? R---- n-- R-k-r n-? --------- Röker ni? 0
Prije da. Fö-u- --. F---- j-- F-r-t j-. --------- Förut ja. 0
Ali sada više ne pušim. Men nu-r---r jag int- ---gre. M-- n- r---- j-- i--- l------ M-n n- r-k-r j-g i-t- l-n-r-. ----------------------------- Men nu röker jag inte längre. 0
Smeta li Vam ako ja pušim? S-ö- d-t er o--j-g-röker? S--- d-- e- o- j-- r----- S-ö- d-t e- o- j-g r-k-r- ------------------------- Stör det er om jag röker? 0
Ne, apsolutno ne. Ne----nte a-l-. N--- i--- a---- N-j- i-t- a-l-. --------------- Nej, inte alls. 0
Ne smeta mi. D-- st-r-m-g-in-e. D-- s--- m-- i---- D-t s-ö- m-g i-t-. ------------------ Det stör mig inte. 0
Hoćete li popiti nešto? Vi-l -i h- nå--- at-----ck-? V--- n- h- n---- a-- d------ V-l- n- h- n-g-t a-t d-i-k-? ---------------------------- Vill ni ha något att dricka? 0
Jedan konjak? En --n--k? E- k------ E- k-n-a-? ---------- En konjak? 0
Ne, radije pivo. N-j, h---re en-öl. N--- h----- e- ö-- N-j- h-l-r- e- ö-. ------------------ Nej, hellre en öl. 0
Putujete li mnogo? Är -i --ck-- --- --h r-s--? Ä- n- m----- u-- o-- r----- Ä- n- m-c-e- u-e o-h r-s-r- --------------------------- Är ni mycket ute och reser? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. J-- --r det mest-------t -f---sr-so-. J-- f-- d-- m---- ä- d-- a----------- J-, f-r d-t m-s-a ä- d-t a-f-r-r-s-r- ------------------------------------- Ja, för det mesta är det affärsresor. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Men ---ä- -- på s-me---- h-r. M-- n- ä- v- p- s------- h--- M-n n- ä- v- p- s-m-s-e- h-r- ----------------------------- Men nu är vi på semester här. 0
Kakva vrućina! V------het--! V----- h----- V-l-e- h-t-a- ------------- Vilken hetta! 0
Da, danas je stvarno vruće. J---id-g ----e--verk----n -et-. J-- i--- ä- d-- v-------- h---- J-, i-a- ä- d-t v-r-l-g-n h-t-. ------------------------------- Ja, idag är det verkligen hett. 0
Hajdemo na balkon. Vi -å--u- -å---lkon--n. V- g-- u- p- b--------- V- g-r u- p- b-l-o-g-n- ----------------------- Vi går ut på balkongen. 0
Sutra će ovdje biti zabava. Imorgon ä- --t --st-h--. I------ ä- d-- f--- h--- I-o-g-n ä- d-t f-s- h-r- ------------------------ Imorgon är det fest här. 0
Hoćete li i Vi doći? Komm-r-n-------? K----- n- o----- K-m-e- n- o-k-å- ---------------- Kommer ni också? 0
Da, mi smo također pozvani. Ja,--i--- o-ks- -n-ju---. J-- v- ä- o---- i-------- J-, v- ä- o-k-å i-b-u-n-. ------------------------- Ja, vi är också inbjudna. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…