Zbirka izraza

hr U gradu   »   bn শহরে

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

২৫ [পঁচিশ]

25 [pam̐ciśa]

শহরে

[śaharē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bengalski igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. আ-- স্ট---ে --ত- --- ৷ আ-- স------ য--- চ-- ৷ আ-ি স-ট-শ-ে য-ত- চ-ই ৷ ---------------------- আমি স্টেশনে যেতে চাই ৷ 0
ā-- -----nē--ētē-cā'i ā-- s------ y--- c--- ā-i s-ē-a-ē y-t- c-'- --------------------- āmi sṭēśanē yētē cā'i
Htio / htjela bih na aerodrom. আ-- -িম-ন--্দ-- -েত- -া- ৷ আ-- ব---------- য--- চ-- ৷ আ-ি ব-ম-ন-ন-দ-ে য-ত- চ-ই ৷ -------------------------- আমি বিমানবন্দরে যেতে চাই ৷ 0
ā-i--i---ab-n--rē---t- --'i ā-- b------------ y--- c--- ā-i b-m-n-b-n-a-ē y-t- c-'- --------------------------- āmi bimānabandarē yētē cā'i
Htio / htjela bih u centar grada. আ-ি-স-টি ------র- --তে-চা- ৷ আ-- স--- স------- য--- চ-- ৷ আ-ি স-ট- স-ন-ট-র- য-ত- চ-ই ৷ ---------------------------- আমি সিটি সেন্টারে যেতে চাই ৷ 0
ām- -iṭ- s-n-ārē--ē-ē-cā'i ā-- s--- s------ y--- c--- ā-i s-ṭ- s-n-ā-ē y-t- c-'- -------------------------- āmi siṭi sēnṭārē yētē cā'i
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? আমি কীভ-ব- ---ে-নে-যা-? আ-- ক----- স------ য--- আ-ি ক-ভ-ব- স-ট-শ-ে য-ব- ----------------------- আমি কীভাবে স্টেশনে যাব? 0
ā---kī-hā-ē --ē-a-ē-yā-a? ā-- k------ s------ y---- ā-i k-b-ā-ē s-ē-a-ē y-b-? ------------------------- āmi kībhābē sṭēśanē yāba?
Kako da dođem do aerodroma? আমি---ভা-- -ি-ান---দর----ব? আ-- ক----- ব---------- য--- আ-ি ক-ভ-ব- ব-ম-ন-ন-দ-ে য-ব- --------------------------- আমি কীভাবে বিমানবন্দরে যাব? 0
Āmi -ībhāb- --mān---n--rē -ā-a? Ā-- k------ b------------ y---- Ā-i k-b-ā-ē b-m-n-b-n-a-ē y-b-? ------------------------------- Āmi kībhābē bimānabandarē yāba?
Kako da dođem do centra grada? আ-ি--ীভ-ব--সিটি স-ন-টা-ে --ব? আ-- ক----- স--- স------- য--- আ-ি ক-ভ-ব- স-ট- স-ন-ট-র- য-ব- ----------------------------- আমি কীভাবে সিটি সেন্টারে যাব? 0
Āmi k--------iṭi----ṭ----y-ba? Ā-- k------ s--- s------ y---- Ā-i k-b-ā-ē s-ṭ- s-n-ā-ē y-b-? ------------------------------ Āmi kībhābē siṭi sēnṭārē yāba?
Trebam taksi. আ--র এক-া-ট-যাক--ি -া- ৷ আ--- এ--- ট------- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- ট-য-ক-স- চ-ই ৷ ------------------------ আমার একটা ট্যাক্সি চাই ৷ 0
Ā-ā-a -kaṭā--yāk-i-cā'i Ā---- ē---- ṭ----- c--- Ā-ā-a ē-a-ā ṭ-ā-s- c-'- ----------------------- Āmāra ēkaṭā ṭyāksi cā'i
Trebam plan grada. আ--র---র-- এ--া-ম---- ---মা-চি-্র--াই-৷ আ--- শ---- এ--- ম---- ব- ম------- চ-- ৷ আ-া- শ-র-র এ-ট- ম-য-প ব- ম-ন-ি-্- চ-ই ৷ --------------------------------------- আমার শহরের একটা ম্যাপ বা মানচিত্র চাই ৷ 0
ā---a---harēr---ka-- -yāp--b--mā------- cā-i ā---- ś------- ē---- m---- b- m-------- c--- ā-ā-a ś-h-r-r- ē-a-ā m-ā-a b- m-n-c-t-a c-'- -------------------------------------------- āmāra śaharēra ēkaṭā myāpa bā mānacitra cā'i
Trebam hotel. আম-র-------োটে- -া--৷ আ--- এ--- হ---- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- হ-ট-ল চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা হোটেল চাই ৷ 0
ām-r--ēk-ṭ- --ṭ-la c--i ā---- ē---- h----- c--- ā-ā-a ē-a-ā h-ṭ-l- c-'- ----------------------- āmāra ēkaṭā hōṭēla cā'i
Htio / htjela bih iznajmiti auto. আম- একট- গা-়- -াড-া -িতে-চ---৷ আ-- এ--- গ---- ভ---- ন--- চ-- ৷ আ-ি এ-ট- গ-ড-ী ভ-ড-া ন-ত- চ-ই ৷ ------------------------------- আমি একটা গাড়ী ভাড়া নিতে চাই ৷ 0
ā-i-ēk----gā-ī --ā-ā-nit--cā'i ā-- ē---- g--- b---- n--- c--- ā-i ē-a-ā g-ṛ- b-ā-ā n-t- c-'- ------------------------------ āmi ēkaṭā gāṛī bhāṛā nitē cā'i
Ovdje je moja kreditna kartica. এই-আমা-----ে------র্- ৷ এ- আ--- ক------ ক---- ৷ এ- আ-া- ক-র-ড-ট ক-র-ড ৷ ----------------------- এই আমার ক্রেডিট কার্ড ৷ 0
ē'---māra---ēḍ--a kār-a ē-- ā---- k------ k---- ē-i ā-ā-a k-ē-i-a k-r-a ----------------------- ē'i āmāra krēḍiṭa kārḍa
Ovdje je moja vozačka dozvola. এই-আ-া- ল--স-ন--৤ এ- আ--- ল-------- এ- আ-া- ল-ই-ে-্-৤ ----------------- এই আমার লাইসেন্স৤ 0
ē'--ā--r--lā'--ē---৤ ē-- ā---- l--------- ē-i ā-ā-a l-'-s-n-a- -------------------- ē'i āmāra lā'isēnsa৤
Što ima vidjeti u gradu? শ--ে -ে---র----কী -ছ-? শ--- দ----- ম- ক- আ--- শ-র- দ-খ-া- ম- ক- আ-ে- ---------------------- শহরে দেখবার মত কী আছে? 0
śa-a-ē -ē-ha---a--a----ī āch-? ś----- d-------- m--- k- ā---- ś-h-r- d-k-a-ā-a m-t- k- ā-h-? ------------------------------ śaharē dēkhabāra mata kī āchē?
Idite u stari grad. আপনি --র--ো-শহ-ে---- ৷ আ--- প----- শ--- য-- ৷ আ-ন- প-র-ন- শ-র- য-ন ৷ ---------------------- আপনি পুরোনো শহরে যান ৷ 0
Ā-an----r--ō ----r----na Ā---- p----- ś----- y--- Ā-a-i p-r-n- ś-h-r- y-n- ------------------------ Āpani purōnō śaharē yāna
Napravite obilazak grada. আপ---শ-র -ুর- দে-----া- ৷ আ--- শ-- ঘ--- দ---- য-- ৷ আ-ন- শ-র ঘ-র- দ-খ-ে য-ন ৷ ------------------------- আপনি শহর ঘুরে দেখতে যান ৷ 0
ā-a-i --har- gh------kh--ē-yā-a ā---- ś----- g---- d------ y--- ā-a-i ś-h-r- g-u-ē d-k-a-ē y-n- ------------------------------- āpani śahara ghurē dēkhatē yāna
Idite do luke. আ------্দ-- -ান ৷ আ--- ব----- য-- ৷ আ-ন- ব-্-র- য-ন ৷ ----------------- আপনি বন্দরে যান ৷ 0
āp--i -and-r- y-na ā---- b------ y--- ā-a-i b-n-a-ē y-n- ------------------ āpani bandarē yāna
Napravite obilazak luke. আ-নি--ন্দ- ঘ--- --খ---যান-৷ আ--- ব---- ঘ--- দ---- য-- ৷ আ-ন- ব-্-র ঘ-র- দ-খ-ে য-ন ৷ --------------------------- আপনি বন্দর ঘুরে দেখতে যান ৷ 0
āp--i--an---- ghu-----k-a---y-na ā---- b------ g---- d------ y--- ā-a-i b-n-a-a g-u-ē d-k-a-ē y-n- -------------------------------- āpani bandara ghurē dēkhatē yāna
Koje još znamenitosti postoje? এছা-়া-অ--য ---ো দ-খবার -া-গা আছ-? এ----- অ--- ক--- দ----- জ---- আ--- এ-া-়- অ-্- ক-ন- দ-খ-া- জ-য়-া আ-ে- ---------------------------------- এছাড়া অন্য কোনো দেখবার জায়গা আছে? 0
ēc-āṛ- --'------- -ēkh----- -ā--g----hē? ē----- a---- k--- d-------- j----- ā---- ē-h-ṛ- a-'-a k-n- d-k-a-ā-a j-ẏ-g- ā-h-? ---------------------------------------- ēchāṛā an'ya kōnō dēkhabāra jāẏagā āchē?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!