Zbirka izraza

hr U gradu   »   eo En la urbo

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [dudek kvin]

En la urbo

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. M- ŝ--u- i---al -- s-----o-o. M- ŝ---- i-- a- l- s--------- M- ŝ-t-s i-i a- l- s-a-i-o-o- ----------------------------- Mi ŝatus iri al la stacidomo. 0
Htio / htjela bih na aerodrom. M--ŝ-t-- i-i--l-----lug--v---. M- ŝ---- i-- a- l- f---------- M- ŝ-t-s i-i a- l- f-u-h-v-n-. ------------------------------ Mi ŝatus iri al la flughaveno. 0
Htio / htjela bih u centar grada. Mi-----s iri-al -a-----cen-ro. M- ŝ---- i-- a- l- u---------- M- ŝ-t-s i-i a- l- u-b-c-n-r-. ------------------------------ Mi ŝatus iri al la urbocentro. 0
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? K-e-------in----a -t-------n? K--- m- a----- l- s---------- K-e- m- a-i-g- l- s-a-i-o-o-? ----------------------------- Kiel mi atingu la stacidomon? 0
Kako da dođem do aerodroma? K-e- m- a-i-g---a-f-u-h-v-no-? K--- m- a----- l- f----------- K-e- m- a-i-g- l- f-u-h-v-n-n- ------------------------------ Kiel mi atingu la flughavenon? 0
Kako da dođem do centra grada? K-e--mi a--n---l--urb-cen-ron? K--- m- a----- l- u----------- K-e- m- a-i-g- l- u-b-c-n-r-n- ------------------------------ Kiel mi atingu la urbocentron? 0
Trebam taksi. M- b---n------s--n. M- b------ t------- M- b-z-n-s t-k-i-n- ------------------- Mi bezonas taksion. 0
Trebam plan grada. Mi---zon-s urb--a--n. M- b------ u--------- M- b-z-n-s u-b-m-p-n- --------------------- Mi bezonas urbomapon. 0
Trebam hotel. M- ----na- hotelon. M- b------ h------- M- b-z-n-s h-t-l-n- ------------------- Mi bezonas hotelon. 0
Htio / htjela bih iznajmiti auto. M- ŝ--us -u---n----t--. M- ŝ---- l------ a----- M- ŝ-t-s l-p-e-i a-t-n- ----------------------- Mi ŝatus lupreni aŭton. 0
Ovdje je moja kreditna kartica. Je- mia ---di-k-r-o. J-- m-- k----------- J-n m-a k-e-i-k-r-o- -------------------- Jen mia kreditkarto. 0
Ovdje je moja vozačka dozvola. J----i- s-i-pe-me--l-. J-- m-- s------------- J-n m-a s-i-p-r-e-i-o- ---------------------- Jen mia stirpermesilo. 0
Što ima vidjeti u gradu? Ki- ----tin-as en--a urb-? K-- v--------- e- l- u---- K-o v-z-t-n-a- e- l- u-b-? -------------------------- Kio vizitindas en la urbo? 0
Idite u stari grad. Iru-al--- -a----a ---o. I-- a- l- m------ u---- I-u a- l- m-l-o-a u-b-. ----------------------- Iru al la malnova urbo. 0
Napravite obilazak grada. F--u--vida-a--vi-it-n d--la u-b-. F--- g------- v------ d- l- u---- F-r- g-i-a-a- v-z-t-n d- l- u-b-. --------------------------------- Faru gvidatan viziton de la urbo. 0
Idite do luke. I-- a- -------no. I-- a- l- h------ I-u a- l- h-v-n-. ----------------- Iru al la haveno. 0
Napravite obilazak luke. F--u-gvi--t-n-v-z-t-n-de la---veno. F--- g------- v------ d- l- h------ F-r- g-i-a-a- v-z-t-n d- l- h-v-n-. ----------------------------------- Faru gvidatan viziton de la haveno. 0
Koje još znamenitosti postoje? K-uj v-d-n---oj es-as k--m t--j? K--- v--------- e---- k--- t---- K-u- v-d-n-a-o- e-t-s k-o- t-u-? -------------------------------- Kiuj vidindaĵoj estas krom tiuj? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!