Zbirka izraza

hr U gradu   »   fi Kaupungissa

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [kaksikymmentäviisi]

Kaupungissa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. T-h-on-r-utatie-s-m-l--. T----- r---------------- T-h-o- r-u-a-i-a-e-a-l-. ------------------------ Tahdon rautatieasemalle. 0
Htio / htjela bih na aerodrom. Ta-don -e-t--ent-l-e. T----- l------------- T-h-o- l-n-o-e-t-l-e- --------------------- Tahdon lentokentälle. 0
Htio / htjela bih u centar grada. T--d---ke-k-s-a-n. T----- k---------- T-h-o- k-s-u-t-a-. ------------------ Tahdon keskustaan. 0
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? Mi--n ---s-- rauta-iease-al-e? M---- p----- r---------------- M-t-n p-ä-e- r-u-a-i-a-e-a-l-? ------------------------------ Miten pääsen rautatieasemalle? 0
Kako da dođem do aerodroma? Mi--n-pää----le-tok-n-ä---? M---- p----- l------------- M-t-n p-ä-e- l-n-o-e-t-l-e- --------------------------- Miten pääsen lentokentälle? 0
Kako da dođem do centra grada? M---- -ä-se--ke-kus--an? M---- p----- k---------- M-t-n p-ä-e- k-s-u-t-a-? ------------------------ Miten pääsen keskustaan? 0
Trebam taksi. Tar--------a-s--. T-------- t------ T-r-i-s-n t-k-i-. ----------------- Tarvitsen taksin. 0
Trebam plan grada. T-rvit--n ---pu--in -ar--n. T-------- k-------- k------ T-r-i-s-n k-u-u-g-n k-r-a-. --------------------------- Tarvitsen kaupungin kartan. 0
Trebam hotel. Ta-vits---h-t-llin. T-------- h-------- T-r-i-s-n h-t-l-i-. ------------------- Tarvitsen hotellin. 0
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Tah----i- -uo---t- a-ton. T-------- v------- a----- T-h-o-s-n v-o-r-t- a-t-n- ------------------------- Tahtoisin vuokrata auton. 0
Ovdje je moja kreditna kartica. Tä-s---- luot-ok-r-t--i. T---- o- l-------------- T-s-ä o- l-o-t-k-r-t-n-. ------------------------ Tässä on luottokorttini. 0
Ovdje je moja vozačka dozvola. T-ss- ---a--k---t-n-. T---- o- a----------- T-s-ä o- a-o-o-t-i-i- --------------------- Tässä on ajokorttini. 0
Što ima vidjeti u gradu? Mi-ä -ä-t--y-k-i- ---pung-ss---n? M--- n----------- k---------- o-- M-t- n-h-ä-y-k-i- k-u-u-g-s-a o-? --------------------------------- Mitä nähtävyyksiä kaupungissa on? 0
Idite u stari grad. Me-k-- -a--a-n-a-p-n----. M----- v----------------- M-n-ä- v-n-a-n-a-p-n-i-n- ------------------------- Menkää vanhaankaupunkiin. 0
Napravite obilazak grada. Tehkää k---t-aj-lu. T----- k----------- T-h-ä- k-e-t-a-e-u- ------------------- Tehkää kiertoajelu. 0
Idite do luke. M-n-ä-------aa-. M----- s-------- M-n-ä- s-t-m-a-. ---------------- Menkää satamaan. 0
Napravite obilazak luke. T--kä- --t-ma--er---. T----- s------------- T-h-ä- s-t-m-k-e-r-s- --------------------- Tehkää satamakierros. 0
Koje još znamenitosti postoje? M-tä--ä--äv--ksiä---- -is-k---v--l--l--t--? M--- n----------- s-- l------ v---- l------ M-t- n-h-ä-y-k-i- s-n l-s-k-i v-e-ä l-y-y-? ------------------------------------------- Mitä nähtävyyksiä sen lisäksi vielä löytyy? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!